Istorija konoplje

Istorija upotrebe konoplje u pisanom obliku traje skoro 5000 hiljada godina. Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i agrikultura. Osnovano se pretpostavlja da su je Sloveni i drugi Indoevropljani koristili još u zajedničkoj prapostojbini^[1]. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava možemo naći u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hiljade godina.

Ovo su neki od važnijih datuma u istoriji konoplje:

• 2740. pne. Prva pismena zabeleška upotrebe konoplje kao leka u Kini. Herbarijum kineskog cara Šen Nunga konoplju spominje kao biljku koja može biti delotvorna u lečenju malarije i konstipacije.
• 1200. pne. Konoplja se pominje u drevnom hindu spisu Atharva Veda kao sveta trava, jedna od pet svetih biljki Indije. Korišćena je u svrhu podsticanja duha, ritualno kao dar Šivi, i u svrhu lečenja - ublažavanje temperature i glavobolje i podsticanje spavanja i apetita.
• 600. pne. Persijski filozof i prorok Zaratustra je napisao Zend-Avesta, sveti spis sa preko 10000 lekovitih biljaka, a konoplja je na vrhu liste. Napitak od konoplje, bhang, se naziva “dobrim opijatom”^[2].
• 500. pne. Konoplja stiže u Evropu sa Skitima. Urna sa lišćem i semenkama konoplje, otkrivena blizu Berlina, potiče iz tog vremena.
• 430. pne. Grčki istoričar Herodot posmatra i beleži običaje uživanja konoplje kod Skita i Tračana na Balkanu. "Skiti uzmu seme ove konoplje, uđu pod svoje šatore i bacaju ga na usijano kamenje, pa se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravno nijedno parno kupatilo u celoj Grčkoj. Od te pare, Skiti su oduševljeni od veselja."
• 1. vek. Prilikom brodoloma, potonuo je brod u Sredozemlju, koji je prevozio hašiš. Prilikom podvodnih arheoloških iskopavanja u Sredozemnom moru, pronađena je bala hašiša.
• 70. Dioscorides pominje rasprostranjenu upotrebu konoplje za lečenje u Rimu.
• 170. Rimski istoričar Galen svedoči da se konoplja ponekad davala gostima radi uživanja. Galen takođe daje recepte za poslastice, gde se koriste seme i cvetovi konoplje, i prenosi da se oni koji jedu ova jela osećaju "toplo i oduševljeno".
• 900 – 1000. Rasprava za i protiv jedenja hašiša, rasprostranjenog u Arapskom svetu.
• 12. vek. Pušenje hašiša je sveprisutno na Srednjem Istoku.
• 1150. Muslimani su koristili konoplju za pokretanje prve evropske proizvodnje papira, gnječeći lišće konoplje u kašu i praveći od nje pegament.
• 1155 – 1221. Persijska legenda od derviškom (sufi) učitelju Šeiku Hajdaru, koji je upoznao derviše sa hašišom.
• 13. vek. Napisan je najstariji spis o hašišu, “Zahr al-'arish fi tahrim al-hashish”, koji je danas izgubljen.
• 13. vek. U Španiji je Ibn Al-Baytar pisao o psihoaktivnosti konoplje.
• 13. vek. Arapski trgovci su doneli konoplju do Mozambika u Africi.
• 1271 – 1295. Marko Polo daje opis korišćenje hašiša od strane Starca sa planine, Hasana Ibn Al-Sabaha i njegovih hašišana. Polo ih je opisao kao zaluđene ubice i od hašišan nastaje engleska reč asasin (ubica).
• 14. vek. Mnogi srednjovekovni medicinski preparati sadrže seme konoplje, a neki su lekari preporučivali konoplju i protiv bolova. Iz XIV veka datira zapis iz baptističke bolnice Sv. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara) konopljinog ulja.
• 1378. Otoman Emir Šejkuni je proglasio zabranu jedenja hašiša i naredio paljenje svih polja konoplje, hapšenje i zatvaranje ljudi koji je koriste. Emirovim zakonom su svi korisnici hašiša trebali biti kažnjeni vađenjem zuba.
• 1430. Jovanka Orleanka je optužena zbog korišćenja veštičje trave (inkvizicijin naziv za konoplju), da bi čula glasove.
• 1484. Papa Inoćentije VIII je godine osudio veštice za upotrebu konoplje na crnoj misi i uvodi zabranu prodaje konopljinog semena.
• 1533. Upotreba industrijske konoplje predstavlja veliku važnost pomorske Britanije, gde se koristila za pravljenje jedra. Henri VIII je izdao dekret 1533. da se na svakih 60 acres obradive zemlje koju farmer poseduje, četvrtina zasadi konopljom. Kazna za neizvršenje je bila 3 šilinga i 4 pence.
• 1549. Robovi iz Angole su poneli seme konoplje sa njima, na plantaže šećera severoistočnog Brazila. Bilo im je dopušteno da gaje svoju konoplju među redovima trske, i da je puše između žetvi.
• 1564. Kralj Filip od Španije naređuje da se konoplja uzgaja širom njegovog carstva, od Argentine do Oregona.
• 1597. Engleski lekar DŽon Gerard preporučuje konoplju.
• 17. vek. Upotreba hašiša i opijuma se širi među stanovništvom okupiranog Konstantinopolja i delova Vizantije.
• 1606-1632. Francuzi i Britanci uzgajaju konoplju radi kudelje u njihovim kolonijama u Port Rojalu (1606), Virdžiniji (1611), i Plimontu (1632).
• 1650. Konoplja postaje glavni predmet trgovine između centralne i južne Azije, a uživanje konoplje se širi Srednjim Istokom.
• 1653. Engleski lekar Nikolas Kulpeper tvrdi da konoplja leči zapaljenja, otklanja bolove i pomaže kod tumora.
• 1798. Napoleon na svom pohodu po Egiptu otkriva da tamošnja sirotinja uživa konoplju. On proglašava totalnu zabranu, ali je njegovi vojnici donose sa sobom nazad u Francusku.
• 1840. Lek na bazi konoplje je postao dostupan u SAD, a konoplja se prodavala i u persijskim apotekama.
• 1842. Konoplja je postala popularan lek u viktorijanskoj Engleskoj, a koristio se pri utrnuću mišića, menstrualnim problemima, reumi, epilepsiji...
• 1843. Francuski pesnici, pisci, slikari i umetnici su osnovali Klub ljubitelja hašiša (“Le Club Hachicins”) u Parizu, kojem su pripadali Šarl Bodler, Delakroa, Balzak, Flober, Aleksandar Dima, Gotije i mnogi drugi.
• 1856. Britanci oporezuju trgovinu gandžom i čarasom u Indiji.
• 1890. Sir Rasel Rejnolds, kraljičin lekar, je prepisao kraljici Viktoriji konoplju protiv bolova. Kasnije je napisao: “Kada je čista, to je jedan od najvrednijih lekova koje posedujemo.” U to vreme je uzgajana, kupovana i prodavana slobodno u prodavnicama u Americi.
• 1890. Hašiš postaje ilegalan u Turskoj.
• 1890. Grčko ministarstvo unutrašnjih dela zabranjuje uvoz, uzgoj i upotrebu konopolje.
• 1911. Južna Afrika je zabranila konoplju, tvrdeći da su rudari manje efikasni kada su pod njenim uticajem.
• 1915 – 1927. Konoplja se zabranjuje za upotrebu u nemedicinske svrhe u nekim državama SAD: Kalifornija (1915), Teksas (1919), Luzijana (1924), i NJujork (1927).
• 1928. Uživalačka upotreba konoplje se zabranjuje u Britaniji. Mogla je da se prepiše samo za medicinsku upotrebu.
• 1930. DŽez pevač Luis Armstrong je uhapšen u Los Anđelesu zbog posedovanja konoplje.
• 1930. Henri Ford je napravio automobil koji je imao delove od konoplje i išao na konopljino gorivo.
• 1936. Snimljen je znameniti film "Ludilo trave" (Reefer Madness), radi zastrašivanja stanovništva navodnim posledicama marihuane (silovanja, ubistva, ludilo...).
• 1937. Donešen je "Marihuana Tax Act", čime je konoplja zabranjena u svim državama SAD.
• 1943. Američka vlada podstiče farmere da uzgajaju, tada ilegalnu, konoplju, da bi pomogli ratne napore. Snimljen je propagandni film “Konoplja za pobedu” (Hemp for Victory). Konoplja se uživa među vojskom.
• 1951. I pored zabrane na svetskom nivou, Ujedinjene Nacije procenjuju da oko 200 miliona ljudi i dalje uživa konoplju.
• 1952. Prva hapšenja zbog konoplje u Britaniji.
• 1961. Ujedinjene nacije donose konvenciju sa namerom da eliminišu upotrebu konoplje u narednih 25 godina. Ubrzo nakon, počinju prve kampanje za legalizaciju.
• 1967. U Londonskom Hajd Parku je više od 3.000 ljudi protesno pušilo konoplju.
• 1967. Članovi Rolingstonsa Kit Ričards i Mik DŽeger su uhapšeni zbog posedovanja kanabisa.
• 1967. Na Dan zaljubljenih DŽimi Hendriks šalje poštom 3.000 džoinata na nasumično izabrane adrese iz telefonskog imenika NJujorka.
• 1975. Vrhovni sud SAD je doneo odluku da je svako ko uživa konoplju u kući zaštićen zakonima o “pravu na privatnost”. Posedovanje u javnosti je ograničeno na jednu uncu.
• 1976. Holandija je dekriminalizovala kanabis.
• 1980. Pevač Pol Mekartni je proveo 10 dana u Japanskom zatvoru zbog posedovanja.
• 1983. Preko 20.000 ljudi u Velikoj Britaniji je suđeno zbog posedovanja. Ovaj broj rapidno raste i u 1991. dostiže 42.200.
• 1993. Farmaceutska kompanija "Hempcore" prva dobija licencu za uzgoj u medicinske svrhe u Britaniji.
• 1994. Nemačka je sledila primer Holandije i dekriminalizovala male količine.
• 2012. Građani američke države Colorado referendumom dozvolila posedovanje i prodaju konoplje u nemedicinske svrhe.
• 2013. Urugvaj zakonom legalizovao uzgajanje i konzumaciju konoplje.

• Istorija konoplje Arhivirano 2007-05-04 na Wayback Machine-u (Konoplja viki)
• Istorija Marihuane^{[mrtav link]} (Vutra.org)
• Cannabis Timeline (Erowid)
• Timeline: the use of cannabis (BBC)
• Cannabis Chronology Arhivirano 2007-05-04 na Wayback Machine-u
• Cannabis in History