Kalcijum peroksid

Kalcijum peroksid
Drugi nazivi	E930
Identifikacija
CAS registarski broj	1305-79-9
PubChem	14779
ChemSpider	14096
UNII	7FRO2ENO91
ChEBI	48233
RTECS registarski broj toksičnosti	EW3865000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Ca+2].[O-][O-]
InChI
	InChI=1S/Ca.O2/c;1-2/q+2;-2 ; Kod: LHJQIRIGXXHNLA-UHFFFAOYSA-N InChI=1/Ca.O2/c;1-2/q+2;-2; Kod: LHJQIRIGXXHNLA-UHFFFAOYAW
Svojstva
Molekulska formula	CaO2
Molarna masa	72.077 g/mol
Agregatno stanje	beo (žuti) prah
Gustina	2.91 g/cm3
Tačka topljenja	~200 °C
Rastvorljivost u vodi	razlaže se
pKa	12.5
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Tetragonalna
Kristalografska grupa	D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula	6
Opasnost
EU-indeks	Nije na listi
LD50	>5000 mg/kg (oralno, pacov) ; >10000 mg/kg (dermalno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalcijum oksid
Drugi katjoni	Stroncijum peroksid; Barijum peroksid; Natrijum peroksid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalcijum peroksid (CaO₂) je čvrst peroksid bele ili bledo žute boje.^[4]^[5] On je nerastvoran u vodi ali se rastvara u kiselinama pri čemu formira vodonik peroksid. Kad dođe u kontakt sa vodom odmah počne da se razlaže oslobađajući kiseonik.

Primena

Kalcijum peroksid se industrijski proizvodi sa različitim stepenima čistoće. On se koristi na više načina u industriji i poljoprivredi^[6]. U poljoprivredi se koristi kao đubrivo, kao tretman za seme pirinča pre setve, i za dezinfekciju vode. Kalcijum Peroksid se koristi na sličan način kao magnezijum peroksid u programima restauracije životne sredine. On se primenjuje u obnavljanju zemljišta i podzemne vode kontaminirane naftnim ugljovodonicima putem stimulacije aerobne mikrobne degradacije kontaminanata.

Kao se koristi kao prehrambeni aditiv (E930).

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
↑ Carl D Webster and Bana B. Jana (2003). Sustainable Aquaculture: Global Perspectives (1st izd.). CRC Press. ISBN 1560221054.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Housecroft3rd-4] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-5] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[6] Carl D Webster and Bana B. Jana (2003). Sustainable Aquaculture: Global Perspectives (1st izd.). CRC Press. ISBN 1560221054.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]