Kalcijum oksid

Kalcijum oksid
	Kalcijum oksid
Drugi nazivi	Živi kreč, pečeni kreč, negašeni kreč
Identifikacija
CAS registarski broj	1305-78-8
PubChem	14778
ChemSpider	14095
UNII	C7X2M0VVNH
UN broj	1910
RTECS registarski broj toksičnosti	EW3100000
ATCvet code	QP53AX18
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Ca]=O
InChI
	InChI=1S/Ca.O ; Kod: ODINCKMPIJJUCX-UHFFFAOYSA-N InChI=1/Ca.O/rCaO/c1-2; Kod: ODINCKMPIJJUCX-BFMVISLHAU
Svojstva
Molekulska formula	CaO
Molarna masa	56.077 g/mol
Agregatno stanje	Beli do bledo žutog praha
Gustina	3.35 g/cm3
Tačka topljenja	2572 °C (2845 K)
Tačka ključanja	2850 °C (3123 K)
Rastvorljivost u vodi	reaguje
Rastvorljivost u kiselina	rastvoran je
Rastvorljivost u metanol	Nerastvoran je
pKa	12.5
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	[1]
EU-indeks	Nije na listi
NFPA 704	0 3 2
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalcijum sulfid; Kalcijum hidroksid
Drugi katjoni	Berilijum oksid; Magnezijum oksid; Stroncijum oksid; Barijum oksid
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalcijum oksid (CaO, živi kreč, pečeni kreč) je bela, kaustična, alkalna kristalna materija na sobnoj temperaturi. Ovo hemijsko jedinjenje je u širokoj upotrebi.

Priprema

kalcijum oksid se obično formira termičkom dekompozicijom materijala kao što je krečnjak, koji sadrže kalcijum karbonat (CaCO₃; mineral kalcita) u krečnjačkim pećima. To ostvaruje zagrevanjem materijala iznad 825 °C,^[4] procesom kalcinacije ili pečenja kreča. Ovaj proces oslobađa molekul ugljen dioksida (CO₂). Pečeni kreč nije stabilan, i pre hlađenju spontano reaguje sa CO₂ iz vazduha. Nakon dovoljno vremena, on će se potpuno konvertovati nazad u kalcijum karbonat.

Upotreba

Živi kreč ima relativno malu cenu. On i njegov derivat (kalcijum hidroksid) su značajne hemikalije. Živi kreč proizvodi toplotnu energiju tokom formiranja hidrata:^[5]

CaO (s) + H₂O (l)

Ca(OH)₂ (aq) (ΔH_r = −63.7 kJ/mol of CaO)

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.
↑ SAD patent 3955554, Solar heating system.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[merck-4] Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

[patent-5] SAD patent 3955554, Solar heating system.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]