KK Partizan

KK Partizan Mozzart Bet
Nadimak	Crno-beli
Liga	ABA liga 2022-23 Euroleague 2022-23
Osnovan	4. oktobar 1945.
Dvorana	Kombank arena (kapacitet: 18.365)
Lokacija	Beograd, Srbija
Boje kluba
Predsednik	Ostoja Mijailović
Trener	Željko Obradović
Titule	1 Kup evropskih šampiona 3 Kupa Radivoja Koraća 21 Nacionalnih šampionata 13 Nacionalnih kupova 7 Jadranskih liga
Veb sajt	kkpartizan.rs
Dresovi
Kao domaćin Kao gost

KK Partizan je srpski košarkaški klub iz Beograda. Dvadeset puta je osvajao nacionalno prvenstvo, trinaest puta nacionalni kup, šest puta Jadransku ligu, a takođe je osvojio i Kup evropskih šampiona 1992, iako je te sezone, zbog rata u Jugoslaviji, odigrao samo jednu utakmicu pred svojim navijačima. Partizan je osvojio i tri Kupa Radivoja Koraća 1978, 1979. i 1989. godine. KK Partizan je prvi košarkaški klub iz Srbije koji je odigrao zvaničnu utakmicu sa NBA timovima.

Klub je osnovan u 4. Oktobra 1945. godine u Domu vojske u Beogradu kao Fiskulturno društvo Centralnog doma vojske Jugoslovenske narodne armije, klub su oformili i vodili mladi oficiri i veterani Španskog građanskog rata, među kojima su vodeći bili Koča Popović, Peko Dapčević, Svetozar Vukmanović Tempo, Bogdan Vujošević, Mijalko Todorović, Otmar Kreačić, Božo Švarc kao i Ratko "Čoče" Vujović koji je bio i prvi predsednik kluba.^[1]

Zatim, Partizan je nastao kao košarkaška sekcija Sportskog društva Centralnog doma Jugoslovenske narodne armije. Sportsko društvo CDJA Partizan osnovano je 4. oktobra 1945. Košarkaška sekcija CDJA Partizan nastala je od košarkaške reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine osvojila prvenstvo države na turniru sa reprezentacijama jugoslovenskih republika. Pod imenom Partizan košarkaši današnjeg KK Partizan nastupaju od prvog klupskog šampionata Jugoslavije, održanog 1946. godine. KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub Jugoslovenske narodne armije i celo sportsko društvo je dobilo naziv Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.

Iako veoma jakog igračkog sastava, sa dosta košarkaša koji su nastupali za reprezentaciju Jugoslavije, na prvu titulu seniorskog šampiona Jugoslavije Partizan je čekao do 1976. godine. U prvih 30 godina postojanja kluba, za Partizan su igrali asovi kao što su: Mirko Marjanović, Boža Munćan, Radomir Šaper, Vilmoš Loci, Lajoš Engler, Čeda Stojičević, Borislav Stanković, Borislav Ćurčić, Branko Radović, Radovan Radović, Miloš Bojović, Dragutin Čermak, Slobodan Jelić i mnogi drugi. U ovom periodu Partizan je pet puta bio drugi u prvenstvu Jugoslavije, u dva navrata imao je i isti broj bodova kao prvoplasirani tim, ali nije uspeo da stigne do titule nacionalnog prvaka.

Uspon KK Partizan je započeo početkom 70-ih godina, kada su klub počeli da vode bivši košarkaši i kada je stručni rad kao selektor i kao trener u svoje ruke preuzeo Ranko Žeravica. Žeravica je izvršio selekciju mladih igrača na čelu sa Draženom Dalipagićem i Draganom Kićanovićem. Pošto je kao trener državne reprezentacije (do 1965. kao pomoćnik Aleksandra Nikolića, a zatim kao prvi trener), više od deset godina pratio razvoj svetske košarke, uključujući i američku profesionalnu, Ranko Žeravica je u radu sa mladom ekipom Partizana pokušao da spoji najbolje osobine američke i sovjetske koncepcije košarkaške igre.

Krajem 70-ih godina, kada je Žeravica kao trener odlazio u inostranstvo, njegovi raniji saradnici, Borislav Ćorković i Dušan Ivković, preuzimali su ekipu i nastavljali Žeravicinim putem.

Ovaj period u istoriji kluba obeležen je sa nekoliko trofeja. Prvi je bio titula šampiona Jugoslavije u sezoni 1975/1976, a zatim su sledila i dva osvojena Kupa Radivoja Koraća (u finalu 1978. u Banjaluci je pobeđena Bosna sa 117:110, dok je 1979. u Beogradu Partizan bio bolji od italijanskog AMG Sebastiani Arigonija 108:98), jedan Kup Jugoslavije (1979) i još jedna titula državnog prvaka (1981). Osim treneru Žeravici, Ćorkoviću i Ivkoviću, koji su ekipu vodili do velikih uspeha, izuzetne zasluge za stvaranje velikana evropske košarke pripadaju igračima – pre svih Draženu Dalipagiću i Draganu Kićanoviću, ali i Farčiću, Todoriću, Kerkezu, Mariću, Petroviću, Pešiću, Beravsu, Savoviću i mnogim drugima.

Posle zatišja zbog smene generacija, krajem 80-ih godina, pod vođstvom novog direktora kluba Dragana Kićanovića, koji je u rad uključivao i mlade stručnjake, poput Dušana Vujoševića (treneri su sredinom 80-ih bili i Zoran Slavnić, Borislav Džaković, Vladislav Lučić), ponovo je stvoren jak košarkaški tim.

Generacija Aleksandra Đorđevića, Vlade Divca, Žarka Paspalja, Ive Nakića, Miroslava Pecarskog, koja je, uz podršku starijih Željka Obradovića, Milenka Savovića i Gorana Grbovića, predvođena mladim trenerom Dušanom Vujoševićem, Partizan ponovo povela u sam vrh jugoslovenske i evropske košarke.

Ta generacija je 1987. godine osvojila titulu prvaka Jugoslavije, a 1988. posle pobeda u Kupu šampiona nad najjačim evropskim klubovima (Barselona, Makabi, Aris, Filips Milano) obezbedila učešće na Fajnal foru u belgijskom gradu Ganu. Posle poraza u polufinalu od Makabija iz Tel Aviva (82:87), Partizan je pobedom nad Arisom (105:93) osvojio treće mesto u Evropi.

Sledeće, 1989. Partizan je, pojačan Predragom Danilovićem, po treći put osvojio Kup Radivoja Koraća, trijumfom nad Vivom Vizmarom iz Kantua. Posle poraza u prvoj utakmici u Italiji (76:89), u beogradskom revanšu Partizan je slavio sa 101:82. Iste sezone Partizan je osvojio Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom (87:74).

Vlade Divac i Žarko Paspalj krajem 1989, zajedno sa Draženom Petrovićem, postali su prvi igrači sa prostora Jugoslavije koji su otišli u NBA ligu.

Posle odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovića, Savovića i ostalih nosilaca igre u prethodnom periodu, Partizan je pred sezonu 1991/1992. stvorio novi mladi tim, čije su nove zvezde bili Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović. Uprava je za trenera izabrala dotadašnjeg kapitena ekipe i reprezentativca, Željka Obradovića, dok je na mesto stručnog savetnika došao je nekadašnji trener i igrač Partizana Aleksandar Nikolić. Takođe, Partizan je promenio i dvoranu u kojoj je igrao svoje domaće utakmice, prešavši iz Hale sportova u Pionir.

Zbog rata u Hrvatskoj, Partizan je te sezone kao domaćin morao da igra u inostranstvu. Uprava kluba se opredelila da budu „domaćini“ u madridskom predgrađu Fuenlabradi. Takmičenje u Evroligi po grupama, Partizan je završio na četvrtom mestu uz devet pobeda i pet poraza, što je značilo da će Partizan u odlučujućim utakmicama za plasman na Fajnal for, igrati sa bolonjskim Knorom). Knor je u to vreme imao snažan tim predvođen bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom, ali je Partizan u tri utakmice bio bolji i, po drugi put u istoriji kluba, izborio plasman na Fajnal for koji se aprila 1992. održavao u Istanbulu.

Na fajnal-foru u istanbulskoj dvorani „Abdi Ipekči“ Partizan je pobedio, u tom trenutku dva najjača evropska sastava. U polufinalu je pobedio milanski Filips i u finalu Huventud iz Badalone, trojkom koju je postigao Aleksandar Đorđević u poslednjim trenucima finalne utakmice za konačni rezultat (71:70). Najblistavija sezona u istoriji Partizana upotpunjena je trijumfom u domaćem šampionatu i kupu. Do naslova šampiona Evrope je stigla ekipa čiji je prosek godina bio 21,7 i koja je od 17 utakmica u Evroligi do fajnal fora samo jednu odigrala u Beogradu (revanš četvrtfinala protiv Knora).

Posle osvojenog Kupa evropskih šampiona, najbolji bekovski par Evrope Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović su prešli u Filips, odnosno Knor. Titulu prvaka Evrope, Partizan je izgubio bez prilike da ga brani. Zbog sankcija koje su isključile jugoslovenski sport iz svih evropskih i svetskih takmičenja, Partizan nije dobio pravo da kao evropski prvak učestvuje u Evropskoj ligi.

U sezoni 1993/94 osvojen je Kup SR Jugoslavije pod vođstvom novog trenera Željka Lukajića. Tim koji je sledeće sezone vodio Borislav Džaković osvojio je oba domaća trofeja. Najbolji igrači Partizana iz tog vremena su bili: Nikola Lončar, Miroslav Berić, Haris Brkić, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Aleksandar Čubrilo. Nakon što je 1995. jugoslovenskim klubovima ponovo omogućeno da se takmiče u evropskim kupovima, mladi igrači Partizana, bez iskustva u Evropi, nisu prve sezone ostvarili značajniji rezultat u Evropi, ali su, pod vođstvom iskusnog stručnjaka Ranka Žeravice, osvojili titulu prvaka SR Jugoslavije (1995/96) i obezbedili povratak u najjače klupsko evropsko takmičenje – Evropsku ligu.

U sezoni 1996/97 Partizan je predvođen novim trenerom Miroslavom Nikolićem, ponovo zauzeo mesto među najjačim klubovima Evrope. Pojačan Dejanom Tomaševićem, Dejanom Koturovićem, Draganom Lukovskim, Partizan se u osminu finala Evrolige, gde je posle velike borbe, sa 2-1 u seriji, eliminisan od kasnijeg prvaka Evrope, Olimpijakosa. U domaćem prvenstvu, Partizan je po treći put uzastopno osvojio titulu jugoslovenskog prvaka,

U sezoni 1997/1998, dve godine od povratka u evropska takmičenja, tim Partizana je po treći put u istoriji kluba izborio učešće na Fajnal foru. Posle serije poraza u takmičenju po grupama u Evroligi i ostavke Miroslava Nikolića, koga je na mestu trenera zamenio Milovan Bogojević, Partizan je u osmini finala eliminisao zvaničnog prvaka Evrope Olimpijakos, da bi u četvrtfinalu bio bolji i od prvaka Rusije CSKA. Na fajnal foru u Barseloni, tim iz koga su godinu dana ranije otišli Berić i Koturović, pojačan novim bekovskim tandemom Miroslav Radošević – Vladimir Đokić, zauzeo je četvrto mesto, nakon poraza od Kindera i Benetona. U domaćem prvenstvu Partizan je izgubio titulu državnog prvaka, nakon što ga je u plej-ofu izbacio KK Železnik.

Sledeće sezone klub je napustio Predrag Drobnjak, a na mesto trenera došao je Vladislav Lučić. U Kupu Rajmonda Saporte ekipa je stigla do četvrtfinala gde je poražena od Benetona, ali je neuspešno završeno domaće prvenstvo, koje je zbog NATO bombardovanja prekinuto pre plej ofa (Partizan je zauzeo treće mesto). Ipak, osvojen je Kup SR Jugoslavije, a finalna utakmica u kojoj je Partizan pobedio KK FMP Železnik, odigrana je uz zvuke sirena za vazdušnu opasnost.

Po završetku sezone ekipu su napustili najbolji igrači, Dejan Tomašević, Haris Brkić i Dragan Lukovski. Formiran je novi mladi tim, a na mesto prvog trenera pred sezonu 1999/2000. došao je mladi stručnjak Nenad Trajković. Iako pred početak sezone Partizanu nisu davane realne šanse da osvoji neki od trofeja, ekipa je predvođena Radoševićem, Čubrilom, Čankom, Vardom, Đokićem, Markovićem i Petrovićem osvojila Kup SR Jugoslavije i stigla do finala plej ofa, u kom je poražena od podgoričke Budućnosti.

Sezonu 2000/2001 je obeležio povratak velikih asova, Vlade Divca, Predraga Danilovića i Žarka Paspalja, ovaj put, na mesta predsednika i potpredsednika kluba.

Partizan je sezonu 2000/01 počeo pojačan povratnicima Berićem, Bulatovićem, Glintićem, kao i nemačkim reprezentativcem i sinom Milovana Bogojevića Vladimirom Bogojevićem, a timu se kasnije priključio i Branko Milisavljević. Trener Nenad Trajković je smenjen posle nekoliko utakmica, a na njegovo mesto došao je Darko Ruso, bivši pomoćnik Željka Obradovića u reprezentaciji SR Jugoslavije.

U decembru 2000. ubijen je Haris Brkić, koji se nekoliko nedelja pre toga vratio u Partizan. Sezonu 2000/01 je obeležio kapiten Miroslav Berić, koji je bio najbolji strelac Suprolige i JUBA lige i probio se na četvrto mesto večite klupske liste strelaca. Ipak, Partizan je sezonu završio bez trofeja. U Suproligi je eliminisan u osmini finala od francuskog Asvela, dok je u plej-ofu i Kupu SR Jugoslavije poražen u finalu od Budućnosti.

Povratak Duška Vujoševića u Partizan poklapa se sa početkom dominacije Partizana u prvenstvu SR Jugoslavije. Nosioci igre bili su novopridošlice Vlado Šćepanović, Miloš Vujanić, Jovo Stanojević i Đuro Ostojić, a veliki doprinos osvajanju trofeja dali su i kapiten Veselin Petrović, Nenad Čanak, Vule Avdalović, Nenad Krstić, Predrag Materić, Aleksandar Glintić, Stevan Nađfeji i Aleksandar Gajić.

Letnja pauza donela je velike promene u igračkom sastavu Partizana. Najbolji centar domaće lige te sezone Jovo Stanojević je nastavio karijeru u nemačkoj Albi, Vlado Šćepanović prešao je u Fortitudo iz Bolonje, a otišao je i kapiten Veselin Petrović. U Partizan je nakon početka sezone 2002/2003 stigao američki košarkaš Frederick House, koji je svojom požrtvovanom igrom u odbrani postao ljubimac navijača Partizana. Partizan je te sezone odbranio titulu savladavši KK FMP Železnik u finalu plej-ofa sa 3:0.

Prvenstvo Srbije i Crne Gore se zbog učestvovanja FMP Železnika, Crvene zvezde, Budućnosti i Lovćena u Jadranskoj ligi igralo u dve faze: klubovi koji nisu učestvovali u Jadranskoj ligi su igrali regularno prvenstvo, a 4 prvoplasirane ekipe su išle u Superligu u kojoj su igrali sa ekipama koje su igrale Jadransku ligu. Partizan je bio najbolji u prvoj fazi ispred Hemofarma i Vojvodine. U finalu plej-ofa Partizan savladao vršački Hemofarm sa 3:1, nakon koša povratnika Vlade Šćepanovića u zadnjoj sekundi utakmice. Ipak, Partizan nije osvojio duplu krunu pošto je prethodno poražen od KK Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća u Novom Sadu. Partizan su na kraju sezone napustili Nenad Krstić (Nju Džerzi Netsi) i Frederick House (Lijetuvos Ritas).

Pred početak sezone 2004/2005. Vlade Divac i Predrag Danilović su podneli ostavke nezadovoljni stanjem košarke u Srbiji.^[2] Partizan su u međuvremenu pojačali najkorisniji igrač prethodnog prvenstva Dejan Milojević iz Budućnosti, Luka Bogdanović iz Crvene zvezde, Predrag Šuput iz Vojvodine, Amerikanac Blake Stepp i Milan Gurović iz Huventuda (koji je zbog bolesti proveo u klubu samo tri meseca). Klub je te sezone prvi put učestvovao u Jadranskoj ligi. Partizan je četvrti put zaredom osvojio nacionalno prvenstvo, opet pobedom nad Hemofarmom 3:1 u finalu plej-ofa.

Klub je na kraju te sezone napustili Vule Avdalović i Blake Stepp, a dovedeni su Nikola Lončar i Amerikanac Gerald Brown. Brown je klub napustio 31. decembra 2005, umesto njega je doveden drugi Amerikanac Vonteego Cummings, dok je Nikola Lončar dobio otkaz. Partizan je te sezone osvojio petu uzastopnu titulu pobedom u finalu nad Crvenom zvezdom od 3:0. Na kraju te sezone Dejan Milojević je napustio klub i prešao u špansku Pamesu.

Pred sezonu 2006/2007. u tim se vratili Dušan Kecman i Predrag Drobnjak, dok je Milenko Tepić došao iz novosadske Vojvodine. Takođe se, u klub, na mesto predsednika vratio Predrag Danilović. Posle 9 godina, Partizan je uspeo da prođe prvu fazu Evrolige. U domaćem kupu Partizan je u finalu izgubio od FMP iz Železnika na završnom turniru u Kragujevcu. Partizan je osvojio Jadransku ligu pobedom u finalu nad FMP Železnikom 2:0 i prvenstvo Srbije pobedom nad Crvenom zvezdom 3:1. Partizan su na kraju sezone napustili Vonteego Cummings, Kosta Perović, Luka Bogdanović i Predrag Drobnjak.

Partizan i KK Igokea iz Aleksandrovca su 17. avgusta 2007. ozvaničili saradnju dva kluba. Od tada se Partizan takmiči pod imenom Partizan Igokea, dok se Igokea takmiči pod imenom Igokea Partizan. U letnjem prelaznom roku klub su pojačali Čedomir Vitkovac, Slavko Vraneš i košarkaš iz Belizea Milton Palacio, a ove sezone veliku pažnju na sebe su skrenuli mladi košarkaši Milenko Tepić, Novica Veličković i Nikola Peković, koji je prvu fazu Evrolige završio kao drugi igrač po korisnosti. Mladi tim Partizana je uspeo da ponovi prošlosezonski evropski uspeh, ostvarivši 6 pobeda i 8 poraza. Partizan je u obe utakmice u prvoj fazi namučio šampiona Panatinaikos, a ističe se pobeda nad nemačkim Bambergom rezultatom 85:37 u Pioniru. Partizan je uspeo da osvoji nacionalni Kup, posle šest sezona, pobedom nad Hemofarmom u finalu, rezultatom 73:64. 19. marta 2008. Partizan je izbacio aktuelnog Evropskog šampiona Panatinaikos iz Atine i plasirao se u četvrfinale Evrolige u grupi u kojoj su bili još i Montepaski Sijena i Efes Pilsen, postigavši time najveći uspeh kluba od 1998. Partizan je osvojio sedmu uazstopnu titulu prvaka Srbije, savladavši u finalu vršački Hemofarm. Klub su na kraju te sezone napustili Palacio, koji je prešao u ruski Himki, dok su Peković i Kecman prešli u Panatinaikos.

U klub su u prelaznom roku došli Gabonac Stephane Lasme, Aleksandar Rašić, Vukašin Aleksić, Žarko Rakočević i Jan Veselý. Uprkos znatno podmlađenom timu i očekivanjima javnosti, Partizan je uspeo da ponovi prošlosezonski uspeh i plasira se u četvrtfinale Evrolige. U tom takmičenju postavljen je novi rekord Evrolige po broju gledalaca na jednoj utakmici - 22567 gledalaca u Beogradskoj areni. U domaćim takmičenjima Partizan je odbranio Kup Radivoja Koraća, završio ligaški deo Jadranske lige na prvom mestu, potom je i osvojio, a sezonu je završio pobedom u majstorici nad najljućim sportskim rivalom, Crvenom zvezdom, i tako došao do osme uzastopne titule.

Sezona 2009/10. je jedna od najuspešnijih u istoriji kluba uprkos činjenici da su tim napustili nosioci igre iz prošle sezone (Tripković, Tepić, Veličković i Lasme). Košarkaši Partizana su za uspehe u Evropi, nagrađeni pozivom Evrolige da predstavljaju Evropsku košarku na američkom kontinentu. Partizan je odigrao istorijske mečeve sa Denverom i Finiksom, i tako postao prvi klub sa ovih prostora koji je imao priliku da odmeri snage sa NBA timovima. U Evropi izabranici Duška Vujoševića su u četvrtfinalu posle velike borbe pobedili izraelski Makabi, i plasirali se na fajnal for Evrolige u Parizu. U polufinalu Partizan je posle produžetaka poražen od Olimpijakosa. I u borbi za treće mesto crno-beli su poraženi posle produžetaka od CSKA. U domaćim takmičenjima, klub je u Nišu odbranio Kup Radivoja Koraća. Partizan je trijumfovao i u Jadranskoj ligi pobedivši Cibonu u Zagrebu. Crno-beli su slavili trojkom sa pola terena Dušana Kecmana u poslednjim sekundama meča i četvrti put zaredom trijumfovali u rgionalnom takmičenju. I na kraju jedna od najuspešnijih sezona u istoriji kluba završena je osvajanjem, po sedamnaesti put, Prvenstva Srbije. Najzaslužniji za uspehe su bili dva sjajna Amerikanca Lester "Bo" McCalebb i Lawrence Roberts, zatim australijski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, koji su uz Dušana Kecmana i Jana Veselog blistali na domaćoj i evropskoj sceni.

Sezonu 2010/11. klub je počeo bez dugogodišnjeg trenera Duška Vujoševića. Umesto najuspešnijeg trenera u istoriji Partizana, na mesto trenera je došao dotadašnji Vujoševićev pomoćnik Vlade Jovanović. u novu sezonu Partizan je krenuo pojačan uglavnom stranim igračima. U Partizan su došli Australijanac Nathan Jawai i amerikanci James Gist i Oliver Lafayette. Nezadovoljni partijama Lafayette, uprava Partizana je umesto njega u decembru dovela Curtisa Jerrellsa. Od srpskih igrača u klub su došli Dragan Milosavljević i Raško Katić. Klub su napustili amerikanci Lester "Bo" McCalebb i Lawrence Roberts, zatim australijanski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, srpski reprezntativac Aleksandar Rašić kao i crnogorski reprezentativac Slavko Vraneš. U Evropi izabranici Vlade Jovanovića su uspeli da prođu u drugu fazu, ali su tu završili takmičenje. U Jadranskoj ligi Partizan je po peti put za redom osvojio ovo takmičenje. Na završnom turniru u Ljubljani Partizan je u polufinalu savladao podgoričku Budućnost sa 62:58, a zatim u finalu domaću Olimpiju sa 77:74. U domaćim takmičenjima, klub je u Železniku odbranio Kup Radivoja Koraća. U finalu su savladali domaći FMP sa 77:73. Za najboljeg igrača je proglašen James Gist. Sezonu su ponovo završili osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su bili bolji od Hemofarm sa 3:0 u pobedama.

Sledeće godine Partizan je napustio čeh Jan Veselý koji je otišao u NBA. Klub su napustili i stranci Nathan Jawai, James Gist i Curtis Jerrells. U Partizan se vratio Nikola Peković, koji je iskoristio odlaganje sezone u NBA ligi zbog štrajka igrača. Pored njega došli su amerikanac Acie Law, Miroslav Raduljica, Marko Čakarević, Milan Mačvan i Danilo Anđušić. Tokom sezone klub su napustili Nikola Peković i Acie Law, ali su zato u Humsku stigli Dāvis Bertāns i Dominic James. Već na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Nišu došli su do 13. trofeja u najmasovnijem takmičenju pobedivši u finalu Crvenu zvezdu sa 64:51. Najbolji igrač finalne utakmice bio je bek crno-belih Danilo Anđušić. Partizan je ponovo sezonu završio osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su crno-beli bili bolji od Crvene zvezde sa 3:1 u pobedama.

Na početku sezone 2012/13 na mesto trenera Partizana vratio se Duško Vujošević.^[3] Dugogodišnji kapiten, Petar Božić završio je karijeru i postao jedan od pomoćnih trenera. Klub su napustili Dušan Kecman i Milan Mačvan. Za kapitena je izabran Vladimir Lučić, a njegov zamenik je postao Dragan Milosavljević. Klub se odlučio da drastično podmladi sastav, pa je tako najstariji igrač bio Marko Čakarević sa 24 godine. Rezultati u Evropi nisu bili najbolji i nisu se plasirali u drufu fazu. U finalu Kupa radivoja Koraća u Kragujevcu, poraženi su od Crvene zvezde nakon dva dana igranja. Prvobitni termin odigravanja finalne utakmice bio je 10. februar 2013. u 21:00. Utakmica je tada i započeta, ali je prekinuta u 26. minutu pri nerešenom rezultatu (43:43) zbog nereda na tribinama i utrčavanja navijača na teren. Kako nije bilo uslova za nastavak meča te večeri, preostalih 14 minuta odigrano je narednog dana (11.2.2013. od 19:00) bez prisustva publike, a Zvezda je slavila sa 78:69.^[4] U Jadranskoj ligi, nakom mešovitih rezultata u regularnom delu kada je završio na 4. mestu, Partizan je zablistao na završnom turniru u Laktašima i osvojio šestu titulu prvaka regionalne lige. U polufinalu su pobedili domaćina Igokeu sa 63:57, a u finalu su pobedili Crvenu zvezdu 71:63.^[5] U Košarkaškoj ligi Srbije Partizan je ponovo odbranio titulu, što je ukupno 20 titula prvaka države, a 12 uzastopna.^[6] Sezonu su obeležili mladi igrači Dāvis Bertāns, Bogdan Bogdanović, Léo Westermann i Joffrey Lauvergne.

• Nacionalna prvenstva - 21
  • Prva liga Jugoslavije
    • Prvak (4): 1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87.
    • Drugi (10): 1949, 1950, 1951, 1963, 1966, 1977/78, 1981/82, 1987/88, 1988/89, 1990/91.
  • Prva liga SR Jugoslavije
    • Prvak (6): 1991/92, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 2001/02, 2002/03.
    • Drugi (4): 1992/93, 1993/94, 1999/00, 2000/01.
  • Prva liga Srbije i Crne Gore
    • Prvak (3): 2003/04, 2004/05, 2005/06.
  • Košarkaška liga Srbije
    • Prvak (8): 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14

• Nacionalni kupovi - 15
  • Kup Jugoslavije
    • Osvajač (2): 1978/79, 1988/89.
    • Finalista (2): 1962, 1972/73.
  • Kup SR Jugoslavije
    • Osvajač (6): 1991/92, 1993/94, 1994/95, 1998/99, 1999/00, 2001/02.
    • Finalista (4): 1992/93, 1995/96, 1996/97, 2000/01.
  • Kup Radivoja Koraća (SCG/Srbija)
    • Osvajač (7): 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12.,2017/18, 2018/2019.
    • (3): 2004/05, 2006/07, 2012/13.

• Kup evropskih šampiona - 1
  • Prvak (1): 1991/92.
  • Treći (2): 1981/82, 1987/88.
  • Četvrti (2): 1997/98, 2009/10.

• Kup Radivoja Koraća - 3
  • Pobednik (3): 1977/78, 1978/79, 1988/89.
  • Finalista (1): 1973/74.

• Jadranska liga u košarci - 6
  • Prvak (7): 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2012/13, 2021/22.
  • Drugi (3): 2004/05, 2005/06., 2018/19.

KK Partizan - trenutni sastav  p • r • u
Igrači	Treneri
Pozicija # Država Ime Visina Godina Mesto 2.0 SG 9 SRB  Vanja Marinković 1,93 m (6 ft 4 in) &0000000000000027.00000027 Beograd 5.0 C 55 SRB  Uroš Luković 2,13 m (6 ft 12 in) &0000000000000035.00000035 Beograd 4.0 PF 12 SRB  Novica Veličković 2,05 m (6 ft 9 in) &0000000000000038.00000038 Beograd 1.0 PG 25 USA  William Hatcher 1,88 m (6 ft 2 in) &0000000000000040.00000040 Flint 3.0 SF 7 BiH  Adin Vrabac 2,02 m (6 ft 8 in) &0000000000000030.00000030 Sarajevo 1.0 PG 6 SRB  Branislav Ratkovica 1,92 m (6 ft 4 in) &0000000000000039.00000039 Gradačac 3.0 SF 33 SRB  Stefan Pot 1,96 m (6 ft 5 in) &0000000000000030.00000030 Bijeljina 4.0 PF 14 SRB  Stefan Birčević 2,09 m (6 ft 10 in) &0000000000000034.00000034 Lazarevac 5.0 C 15 SRB  Miloš Koprivica 2,08 m (6 ft 10 in) &0000000000000029.00000029 Sokolac 5.0 C 13 SRB  Đorđe Majstorović 2,08 m (6 ft 10 in) &0000000000000034.00000034 Čačak 4.0 PF 21 SRB  Mihajlo Andrić 2,00 m (6 ft 7 in) &0000000000000030.00000030 Kragujevac 4.0 PF 8 SRB  Slobodan Jovanović 1,93 m (6 ft 4 in) &0000000000000037.00000037 Beograd 4.0 PF 10 SRB  Nikola Tanasković 2,04 m (6 ft 8 in) &0000000000000027.00000027 Smederevska Palanka 2.0 SG 44 USA  Jamont Gordon 1,93 m (6 ft 4 in) &0000000000000037.00000037 Nashville	Trener Aleksandar Džikić Asistent(i) Dušan Kecman Nenad Čanak Objašnjenje (C) Kapiten (*) Igra samo u Evroligi Povređen Sastav Aktuelizovano: 31. maj 2017

Branislav Ratkovica Vanja Marinković Stefan Pot Miloš Koprivica Đorđe Majstorović Uroš Luković Adin Vrabac Novica Veličković Wiliam Hatcher Aleksandar Tanasković Mihajlo Andrić Stefan Birčević Kenan Karahodžić Franck Robinson Jamont Gordon Đorđe Jovanović Nenad Krstić

Poz.	Starter	Klupa 1	Klupa 2	Klupa 3
C	Božo Đumić	Miloš Koprivica		[Kevin Jones]]
KC	Čedomir Vitkovac	Edo Murić		Miloš Glišić
K	Mihajlo Andrić	Danilo Anđušić	Adin Vrabac
B	Andreja Milutinović	Petar Aranitović	Vanja Marinković
P	Aleksandar Cvetković	Jamar Wilson		Andrej Magdevski

Domaći: Aleksandar Đorđević Aleksandar Rašić Aleksandar Čubrilo Boban Petrović Borislav Stanković Veselin Petrović Vlade Divac Vule Avdalović Goran Grbović Dušan Kecman Dragan Kićanović Dejan Koturović Vladimir Micov Dejan Milojević Dejan Tomašević Dragan Lukovski Dragan Todorić Dragutin Čermak Dražen Dalipagić Žarko Paspalj Kosta Perović Željko Obradović Željko Rebrača Zoran Slavnić Jovo Stanojević Josip Farčić Kosta Perović Miodrag Marić Miroslav Berić Miroslav Pecarski Miroslav Radošević Zlatko Sajkov Milenko Savović Radovan Radović Borislav Ćurčić Dragan Milutinović Aleksandar Gilić Miloš Bojović Aleksandar Glintić Bogdan Bogdanović Luka Bogdanović Zoran Stevanović Milenko Tepić Mišel Lazarević Miloš Vujanić Miodrag Marić Goran Latifić Žarko Knežević Dušan Kerkez Boris Beravs Vladimir Androić Goran Despotović Goran Ristanović Arsenije Pešić Žarko Zečević Nebojša Bukumirović Dragan Kovačević Milan Medić Milenko Babić Milovan Bogojević Vladimir Bogojević

Nenad Krstić Nikola Bulatović Nikola Lončar Novica Veličković Predrag Danilović Radomir Šaper Svetislav Pešić Milan Gurović Slaviša Koprivica Vladimir Dragutinović Petar Božić Miroslav Raduljica Milan Mačvan Đorđe Gagić Raško Katić Uroš Tripković Haris Brkić Nenad Čanak Vladimir Đokić Vladimir Lučić Dragiša Šarić Mlađan Šilobad Nikola Milutinov Predrag Šuput Ratko Varda Veselin Petrović Dragoljub Vidačić Danilo Anđušić Dragan Milosavljević Branko Milisavljević Vladimir Vidačić Dejan Musli Stefan Birčević Dragan Marković Mihajlo Andrić Aleksandar Cvetković Čedomir Vitkovac Nemanja Miljenović Branislav Ratkovica Dejan Borovnjak Đorđe Majstorović Stevan Nađfeji Ivan Paunić Milan Dozet Vanja Marinković Marko Čakarević Uroš Luković Branislav Đekić Predrag Materić Goran Ćakić Andreja Milutinović Aleksandar Gilić Sava Lešić Aleksandar Smiljanić Nemanja Jaramaz Vukašin Aleksić Sava Lešić Mirko Kovač Darko Balaban Aleksandar Mitrović Nemanja Bešović Slobodan Božović Nemanja Bezbradica Miloš Glišić Aleksandar Gajić Marko Peković Andrija Crnogorac Petar Aranitović Bogdan Riznić Nemanja Jelesijević Ivan Marinković Nenad Stefanović Miloš Koprivica Stefan Pot Nemanja Matović Milan Bjegović Marko Đurković Božo Đumić Stefan Sinovec Srđan Živković Strani: Aleks Marić Nathan Jawai Jan Veselý Peter Vilfan Radoslav Nesterović Danko Cvjetičanin Ivo Nakić Predrag Drobnjak Vlado Šćepanović Đuro Ostojić Nikola Peković Aleksandar Pavlović Slavko Vraneš Jadran Vujačić Žarko Rakočević Blagota Sekulić Boris Bakić Strahinja Milošević Vlado Ilievski Predrag Samardžiski Frederick House Gerald Brown Vonteego Cummings Lester McCalebb Lawrence Roberts Acie Law Blake Stepp Dominic James Oliver Lafayette Tarence Kinsey Butch Taylor Drew Gordon Milton Palacio Stephane Lasme James Gist Curtis Jerrells Jamar Wilson Kevin Jones Darrell Williams Josh Akognon Will Hatcher Scheavalie Cotton Torey Thomas Joffrey Lauvergne Dāvis Bertāns Léo Westermann Boris Dallo Marvin O'Connor Frank Robinson Semih Erden Adin Vrabac Peter Cornell Edo Murić Jaka Klobučar Michal Čekovský Andrej Magdevski Đoko Šalić

• Ratko Vlahović (1945)
• Božo Grkinić (1946–1947)
• Svetislav Šaper (1948–1949)
• Janoš Gerdov (1950)
• Borislav Stanković (1951–1953)
• Miodrag Stefanović (1954)
• Mirko Marjanović (1955–1958)
• Aleksandar Nikolić (1959–1961)
• Božidar Munćan (1962–1963)
• Milenko Novaković (1964)
• Borislav Ćurčić (1965–1967)
• Branislav Rajačić (1967–1969)
• Radovan Radović (1969–1971)
• Ranko Žeravica (1971–1974, 1976–1978, 1995–1996)
• Borislav Ćorković (1974–1976, 1980–1982, 1989–1990)
• Dušan Ivković (1978–1980)
• Borislav Džaković (1982–1984, 1994–1995)
• Zoran Slavnić (1984–1985)
• Vladislav Lučić (1985–1987, 1998–1999)
• Duško Vujošević (1987–1989, 1990–1991, 2001–2010)
• Dejan Srzić (1989)
• Željko Obradović (1991–1993)
• Željko Lukajić (1993–1994)
• Miroslav Nikolić (1996–1998)
• Milovan Bogojević (1998)
• Nenad Trajković (1999–2000)
• Darko Ruso (2000–2001)
• Vlada Jovanović (2010–2012)

• Zvanični sajt KK Partizan
• Profil - Evroliga