Funkcionalna selektivnost

Funkcionalna selektivnost (ili „trgovina agonistima“, „pristrasni agonizam“, „diferencijalna interakcija“ i „proteinski agonizam“) je ligand-zavisna selektivnost za pojedine staze prenosa signala datog receptora. Do ove pojave može doći kad receptor ima nekoliko mogućih puteva prenosa signala. Stepen u kojem je svaki od tih puteva aktiviran zavisi od liganda koji je za njega vezan^[1].

Funkcionalna selektivnost je predložena kao proširenje konvencionalne definicije farmakologije.

Tradicionalna farmakologija postulira da ligand može da bude klasifikovan kao agonist (pun ili parcijalni), antagonist ili kao inverzni agonist za specifični receptorski podtip, i da će ova karakteristika biti konzistentna za sve efektore (sekundarne glasnike) sistema spregnutog sa tim receptorom. Mada je ova dogma bila osnova za interakcije liganda i receptora tokom više decenija, noviji podaci ukazuju da je ova klasična definicija ligand-protein interakcije ne važi za znatan broj jedinjenja.

Funkcionalna selektivnost pretpostavlja da ligand može da proizvede mešavinu klasičnih karakteristika na jednoj receptorskoj izoformi zavisno od efektorskog puta spregnutog sa receptorom kad je dati ligand vezan. Na primer, ligand ne može lako da bude klasifikovan kao agonist ili antagonist, zato što on može imati jednu ili drugu ulogu u zavisnosti od njegovog preferiranog puta prenosa signala. Iz tog razloga, takvi ligandi trebaju biti klasifikovani na osnovu njihovih individualnih efekata u ćeliji.^[2] Važno je napomenuti da se funkcionalna selektivnost javlja u mnogobrojnim različitim ekspresionim sistemima i da stoga ona nije specifičan fenomen jednog osobenog sistema.

• Prenos signala