Egzotoksin
Egzotoksin je hemijksa supstanca koju izlučuju mikroorganizmi: bakterije, gljive, alge i protozoe. Ove supstance su u stanju da izazovu izumiranje ćelija organizma ili poremećaj njihove funkcije. Na taj način nastaju mnoge bolesti.
Egzotoksini su roteinske prirode, pa su zbog toga termolabilni. U digestivnom traktu, naročito u želucu, podliježu denaturaciji od strane hlorovodonične kiseline. U organizam se unose parenteralno. Jako su toksični. Jačina se izražava u obliku LD 50 (najmanja količina toksina koja za najkraće vrijeme ubije 50 procenata laboratorijskih životinja, u eksperimentu pod strogo kontrolisanim uslovima).
Podela egzotoksina može se izvršiti na osnovu vrste ćelija na koju oni deluju. Tako npr. neurotoksin deluje na nervne ćelije, enterotoksin na ćelije creva (enterocite), hematotoksin na ćelije krvi, a citotoksin na više tipova ćelija.
Podela egzotoksina može se izvršiti i na osnovu njihove strukture: AB toksini, membranski toksini i superantigeni toksini.
Sastoje se iz 2 podjedinice:B ili vezujuće (engl. binding), koja je veća i A (aktivne), koja izaziva dejstvo. U ovu grupu spadaju toksini difterije, kolere i tetanusa.
| AB toksin | ćelijski specifitet | mehanizam dejstva | uloga u bolesti |
| toksin difterije | deluje na više različitih ćelija | ADP-fosforibozil transferaza. Usled prenošenja ADP-riboze inaktivira faktor elongacije 2 u procesu sinteze proteina (translacija) | izumiranje ćelija sluzokože respiratornog sistema. Oštećenja mišićnih ćelija srca, bubrega, pareza nerava |
| toksin kolere | ćelije crevne sluzokože (enterociti) | ADP-riboziltransferaza. Prenošenje ADP-riboze na protein G, aktivacija adenil ciklaze i sinteza cAMP-a, što izaziva sekreciju elektrolita i vode u lumen creva | masivna, vodena dijareja, poremećaji acido-bazne ravnoteže |
| toksin tetanusa | nervne ćelije, sinapse | metaloproteaza, razlaže proteine koji učestvuju u oslobađanju inhibišućih neurotransmitera u prednjim rogovoma kičmene moždine | povišen mišićni tonus, grčevi poprečno-prugastih mišića |
Ova grupa toksina uništava biološke membrane tako što buše otvore (pore) u njima ili enzimatsli razlažu fosfolipide ćelijskih membrana (deluju kao fosfolipaza). U ovu grupu spadaju alfa toksin, koga sekretuju neke klostridije i listeriolizin, koga sekretju listerije.
| Membranski toksini | ćelijski specifitet | mehanizam dejstva | uloga u bolesti |
| alfa toksin | deluje na više različitih ćelija | fosfolipaza | liziranje (razlaganje) ćelija |
| Listeriolizin | deluje na više različitih ćelija | buši pore u ćelijskoj membrani | uništavanje membrane fagozoma (vezikula posle fagocitoze) i oslobađanje fagocitovanih listerija iz belih krvnih zrnaca |
Ovde pripada toksin zlatnog stafilokoka lat. Staphylococcus aureus koji izaziva toksični šok sindrom.
| Superantigeni toksini | ćelijski specifitet | mehanizam dejstva | uloga u bolesti |
| toksin sindroma toksičnog šoka | deluje na bela krvna zrnca: T-limfocite i makrofage | stimuliše stvaranje i oslobađanje medijatora zapaljenja iz ovih ćelija | povičena temperatura, egzantem (osip), pad krvnog pritiska |
- Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz Medizinische Mikrobiologie Thieme ISBN 978-3-13-444810-8