Emmanuel Levinas

Emmanuel Levinas
Filozofija 20. vijeka
Zapadna filozofija
Biografske informacije
Rođenje	(1906-01-12)12. 1. 1906. Kovno, Rusija (danas Kaunas, Litvanija)
Smrt	30. 12. 1995. (dob: 89) Pariz, Francuska
Državljanstvo	francusko
Supružnik	Raïssa Levi (vj. 1932)
Djeca	Simone, Andrée Éliane, Michael
Obrazovanje
Alma mater	Univerzitet u Strasbourgu Univerzitet u Freiburgu Univerzitet u Parizu
Zanimanje	filozof, teolog, judaist, autor, profesor
Filozofija
Škola/Tradicija	kontinentalna filozofija
Glavni interesi	egzistencijalna fenomenologija, talmudske studije, etika, ontologija
Znamenite ideje
drugost, licem u lice
Glavna djela
Teorija intuicije u Husserlovoj fenomenologiji (1930) Totalitet i beskonačno (1961) S one strane bitka ili događa se drugačije od bitka (1974) Etika i beskonačno (1982)
Inspiracija
Od Majmonid, Kierkegaard, Husserl, Heidegger, Marcel, Wahl, Rosenzweig, Buber, Monsieur Chouchani, Descartes, Sartre, Merleau-Ponty, Durkheim
Na Ronell, Blanchot, Derrida, Merleau-Ponty, Sartre, B.-H. Lévy, Illich, Ricoeur, Glucksmann, Finkielkraut, Dussel, B. Lévy, Bauman, Butler

Emmanuel Levinas (Kovno, 12. 1. 1906. – Pariz, 30. 12. 1995), francuski filozof, teolog, judaist, autor i profesor litvansko-jevrejskog porijekla.

Levinas je rođen 1906. u ruskom gradu Kovnu (danas Kaunas u Litvaniji) i tokom Prvog svjetskog rata zajedno s porodicom odselio se u Harkov. U Ukrajini su živjeli do 1920. godine i potom se vratili natrag. Nakon završenog srednjeg obrazovanja 1923. emigrirao je u Francusku koja mu je dala državljanstvo tokom 1930-ih godina. Živio je u Strasbourgu i zajedno s prijateljem Mauriceom Blanchotom pohađao studij filozofije na gradskom univerzitetu. Tokom 1928. i 1929. odlazi na seminar fenomenologije na Univerzitet u Freiburgu gdje su mu predavali Edmund Husserl i Martin Heidegger.

Nakon studijskog boravka 1930. dovršava doktorsku disertaciju pod naslovom Teorija intuicije u Husserlovoj fenomenologiji (fr. La théorie de l'intuition dans la phénoménologie de Husserl), koja predstavlja prvi prvi veći rad o fenomenologiji u Francuskoj. Levinas se u ovom djelu priklanja Heideggeru i to zbog nehistorijskog karaktera Husserlove fenomenologije. Usprkos kasnijem oštrom protivljenju Heideggerovoj filozofiji, uvijek je tvrdio da Bitak i vrijeme spada među najljepše filozofske knjige.

Godine 1932. oženio se s Raïssom Levi koju je poznavao još od djetinjstva. Do Drugog svjetskog rata objavio je filozofsku analizu hitlerizma (fr. Quelques réflexions sur la philosophie de l'hitlérisme), eksperimentalni esej O bijegu (fr. De l'évasion) na temu hermeneutičke ontologije, te nekoliko manje značajnih djela. Nakon što je Francuska objavila rat Njemačkoj, Levinas je regrutiran u armiju i tokom vojnih operacija zarobljen je i odveden u radni logor kod Fallingbostela. Njegova žena i kćer Simone preživjeli su rat skrivajući se u samostanu blizu Orléansa, dok mu je veći dio litvanske porodice stradao u Holokaustu.

Nakon rata radio je kao profesor na Univerzitetu u Poitiersu, Parizu i Fribourgu, a obnašao je i poziciju direktora Visoke jevrejske orijentalne škole (École normale israélite orientale) u Parizu. Godine 1961. izdao je knjigu Totalitet i beskonačno (fr. Totalité et Infini), prvo kapitalno djelo o filozofiji, a kroz narednih dvadesetak godina objavio je i dvije važne studije Talmuda. Druga značajnija filozofska djela su mu S one strane bitka ili događa se drugačije od bitka (fr. Autrement qu'être ou au-delà de l'essence, 1974) i Etika i beskonačno (fr. Ethique et infini, 1982).

U svojim djelima Levinas radikalno kritizira cjelokupnu tradicionalnu metafiziku kao ontologiju, čiji vrhunac vidi u Heideggerovoj filozofiji. Metafizika u tradicionalnom smislu za njega nije ništa drugo nego metafizika imanencije, odnosno učinila je svijet, bližnjeg i Boga pukim korelatima svijesti, duha ili bitka kao takvog. Levinas stoga pokušava razgraditi tu sveutemeljujuću novovjekovnu subjektivnost jer ona u potpunosti ukida transcendenciju i onom Drugom ne ostavlja nikakvu mogućnost slobode. Ovo radikaliziranje pitanja o "nedodirljivom Drugom" postaje centralnim problemom cjelokupne Levinasove filozofije.

• 1929. Sur les «Ideen» de M. E. Husserl
• 1930. La théorie de l'intuition dans la phénoménologie de Husserl (The Theory of Intuition in Husserl's Phenomenology)
• 1931. Der Begriff des Irrationalen als philosophisches Problem (koautor: Heinz Erich Eisenhuth)
• 1931. Fribourg, Husserl et la phénoménologie
• 1931. Les recherches sur la philosophie des mathématiques en Allemagne, aperçu général (koautor: W. Dubislav)
• 1931. Méditations cartésiennes. Introduction à la phénoménologie (koautori: Edmund Husserl i Gabrielle Peiffer)
• 1932. Martin Heidegger et l'ontologie
• 1934. La présence totale (koautor: Louis Lavelle)
• 1934. Phénoménologie
• 1934. Quelques réflexions sur la philosophie de l'hitlérisme
• 1935. De l'évasion
• 1935. La notion du temps (koautor: N. Khersonsky)
• 1935. L'actualité de Maimonide
• 1935. L'inspiration religieuse de l'Alliance
• 1936. Allure du transcendental (koautor: Georges Bénézé)
• 1936. Esquisses d'une énergétique mentale (koautor: J. Duflo)
• 1936. Fraterniser sans se convertir
• 1936. Les aspects de l'image visuelle (koautor: R. Duret)
• 1936. L'esthétique française contemporaine (koautor: V. Feldman)
• 1936. L'individu dans le déséquilibre moderne (koautor: R. Munsch)
• 1936. Valeur (koautor: Georges Bénézé)
• 1947. De l'Existence à l'Existent (From Existence to Existents)
• 1948. Le Temps et l'Autre (Time and the Other)
• 1949. En Découvrant l’Existence avec Husserl et Heidegger (Discovering Existence with Husserl and Heidegger)
• 1961. Totalité et Infini: essai sur l'extériorité (Totality and Infinity: An Essay on Exteriority)
• 1962. De l'Évasion
• 1963 i 1976. Difficult Freedom: Essays on Judaism
• 1968. Quatre lectures talmudiques
• 1972. Humanisme de l'autre homme (Humanism of the Other)
• 1974. Autrement qu'être ou au-delà de l'essence (Otherwise than Being or Beyond Essence)
• 1976. Sur Maurice Blanchot
• 1976. Noms propres
• 1977. Du Sacré au saint – cinq nouvelles lectures talmudiques
• 1980. Le Temps et l'Autre
• 1982. L'Au-delà du verset: lectures et discours talmudiques
• 1982. Of God Who Comes to Mind
• 1982. Ethique et infini (Ethics and Infinity: Dialogues of Emmanuel Levinas and Philippe Nemo)
• 1984. Transcendence et intelligibilité
• 1988. A l'Heure des nations
• 1991. Entre Nous
• 1995. Altérité et transcendence (Alterity and Transcendence)

• (fr) Biographie d'Emmanuel Lévinas Arhivirano 2013-06-23 na Wayback Machine-u, Institut d'études lévinassiennes
• (fr) Société Internationale de Recherche Emmanuel Levinas
• (en) Emmanuel Levinas, Stanford Encyclopedia of Philosophy
• (nl) Emmanuel Levinas, Levinas Studiekring