Državni udar u Egiptu 1952.
Državni udar u Egiptu 1952. (poznat i kao revolucija 23. jula) izvršili su članovi društva Slobodnih oficira 23. jula 1952. godine. Završena je porazom i svrgavanjem egipatskog kralja Faruka. Republika je proglašena godinu dana kasnije.
Nakon 1945. godine Egipat zapada u tešku ekonomsku krizu. Sve veći otpor egipatskog naroda primorao je Britance da 1946. godine povuče svoje trupe iz Kaira, Aleksandrije i iz delte Nila. Izraelsko-arapski rat izbio je 1948. godine. Egipat je učestvovao na strani arapske koalicije protiv Izraela. Egipatska vojska tučena je zbog zastarelog naoružanja i brojčane slabosti. Sve to je izazivalo veliko nezadovoljstvo kod naroda. To je dovelo do stvaranja revolucionarnih trupa. Tokom ili uskoro nakon Drugog svetskog rata, formirano je društvo Slobodnih oficira. Činili su ga najvažniji protagonisti buduće istorije Egipta: Gamal Abdel Naser, Anvar el Sadat, Abdulhakim Amer i drugi. Društvo Slobodnih oficira je 23. jula 1952. godine izvršilo uspešan državni udar. Vladar je prinuđen na izgnanstvo iako je republika proglašena godinu dana kasnije. Za prvog predsednika Republike proglašen je Muhamed Nagib. Potpomognuti Nagibom, vojnici preuzimaju vlast. Republikanski Egipat je postao vodeća država u arapskom svetu.
Suverena vlast u Egiptu nakon revolucije prešla je na Revolucionarni savet. Nagib je ubrzo počeo iskazivati nezadovoljstvo odlukama Saveta. To su nastojale iskoristiti partija Vafd i Muslimanska braća da preuzmu vlast. Marta 1954. godine organizovane su demonstracije u Kairu sa zahtevom zbacivanja Revolucionarnog saveta. Vojska i policija verne Naseru razbile su demonstracije. Savet je oduzeo vlast Nagibu. On je ostao samo simbolični šef države. Naser je postao predsednik vlade i Revolucionarnog saveta i postao vojni guverner Egipta.
- Istorija srednjeg istoka, Masimo Kampanini, Klio, 2001. godina
- Vojna enciklopedija, tom 2, Beograd 1971. godina, 2. izdanje
