Dejan Savićević

Dejan Savićević

Savićević (2007)
Lični podaci
Nadimak	Dejo, Genije, Il Genio
Datum rođenja	15. 9. 1966. (1966-09-15) (58 god.)
Mesto rođenja	Podgorica (SR Crna Gora), SFR Jugoslavija
Pozicija	prednji vezni igrač / krilo
Juniorska karijera
1981—1983 1983—1984	OFK Titograd Budućnost Titograd
Seniorska karijera*
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1983—1988 1988—1992 1992—1998 1999 1999—2001	Budućnost Crvena zvezda Milan Crvena zvezda Rapid	130 72 97 3 44	(36) (23) (20) (0) (25)
Ukupno		346	(98)
Reprezentativna karijera
1986—1999	Jugoslavija	56	(19)
Trenerska karijera
2001—2003	SR Jugoslavija

Dejan Savićević (Podgorica, 15. septembar 1966) je bivši jugoslovenski fudbaler. U periodu 1986—1997. godine nastupao je za reprezentaciju Srbije i Crne Gore u 83 utakmice uz postignutih 30 golova. U izboru za najboljeg igrača Evrope 1991. godine, zauzeo je drugo mesto.

Savićević je u svojoj karijeri igrao u Budućnosti, Crvenoj zvezdi, Milanu i Rapidu. Dva puta je timski osvojio Ligu šampiona, prvi put sa Crvenom zvezdom 1991, a drugi put sa Milanom 1994. godine.

Savićević je počeo svoju fudbalsku karijeru sa 15 godina u mlađim timovima OFK Titograd, odlazi 1981. sa 16 godina u FK Mladost Podgorica. Igrao je za Budućnost u Prvoj ligi, a za reprezentaciju je debitovao 1986. protiv Turske.

Nakon dobrih igara u Budućnosti, najbolji jugoslovenski timovi su tražili 21-godišnjeg Savićevića u leto 1988. Savićević je odabrao Crvenu zvezdu. Kako se i FK Partizan, u to vreme klub u kom su veliki uticaj imali oficiri Jugoslovenske narodne armije, interesovao za njega, Savićević se skrivao do početka prelaznog roka, a ugovor sa Crvenom zvezdom je potpisao prvog dana prelaznog roka. Posle toga je dobio poziv za osluženje redovnog vojnog roka, pa je propustio celu sezonu 1988/1989. U JNA je igrao u sportskoj četi da bi ostao u formi. Ipak, državne vlasti su dozvolile da igra važne utakmice kao što je susret protiv Milana u Kupu evropskih šampiona. Savićević je imao važan udeo u remiju na San Siru kada je Dragan Stojković postigao važan gol u gostima za 1:1. U revanšu u Beogradu Savićević je postigao gol, ali je nemački sudija Diter Pauli prekinuo utakmicu zbog magle koja je prekrila ceo grad. Druga utakmica je igrana sutradan, rezultat je opet bio 1:1, pa su izvođeni jedanaesterci koje su Italijani dobili 4:2, nakon promašaja Savićevića i Mitra Mrkele.

Savićević je bio deo ekipe koja je osvojila tri uzastopne šampionske titule (1989/1990, 1990/1991 i 1991/1992), dva nacionalna kupa 1990. i 1992. i Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup 1991. Zvezda je izgubila Superkup Evrope od Mančester junajteda 1:0 u Mančesteru, a revanš u Beogradu se nije odigrao iz političkih razloga. Nakon uspeha Crvene zvezde u Evropi, Savićević je podelio drugo mesto sa Darkom Pančevom u glasanju za Evropskog fudbalera godine.

Zbog sankcija uvedenih SRJ zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, Crvena zvezda je bila primorana da svoje utakmice igra van Jugoslavije.

Zbog sankcija uvedenih SRJ, Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je vraćena sa Evropskog prvenstva 1992. u Švedskoj.

Savićevićeve dobre igre su naterale Milan da ga dovede pred početak sezone 1992/1993, da bi nadoknadio rupu nastalu nakon povrede Marka van Bastena. Ipak, u svojoj prvoj sezonni u Italiji nije bio u prvom planu trenera Fabija Kapela i igrao je samo na 10 utakmica i postigao 4 gola. Sledeće sezone je postao standardan prvotimac, predvodivši Milan do titule u nacionalnom prvenstvu i Ligi šampiona i dobio je nadimak „Genije“ od Silvija Berluskonija, vlasnika milanskog kluba. U finalu protiv Barselone na Olimpijskom stadionu u Atini, Savićević je asistirao Masaru za vodeći gol Milana, a sam je lobovao golmana katalonskog tima Andonija Zubizaretu sa oko 30 metara za treći gol Milana na toj utakmici. Uprkos lošoj formi Milana sledeće sezone, Savićević je predvodio klub do finala Lige šampiona u Atini protiv Ajaksa, koji je Ajaks dobio 1:0. Kapelo ga je izostavio u finalu zbog navodne povrede, iako je Savićević insistirao da je bio spreman.

Sledećih sezone Savićević je pao u senku Žorža Vee, pa je dobijao sve manje šansi za igru, pa se vratio u Crvenu zvezdu. Sa Milanom Savićević je osvojio 7 trofeja, uključujući tri skudeta (1992/93, 1993/94 i 1995/96), kup Italije, Ligu šampiona i Superkup Evrope. Uprkos nadimku genije, italijanski mediji su ga kritikovali za nepružanje dobrih igara protiv manjih klubova.

Posle odlaska iz Milana na kraju sezone 1997/1998. Savićević nije imao klujb, pa se vratio u Crvenu zvezdu januara 1999. Odigrao je tri utakmice za Crvenu zvezdu, uključujući i večiti derbi sa Partizanom, bez postignutog pogotka, u prvenstvu koje je prekinuto zbog NATO bombardovanja SRJ. Zvezda je prvenstvo završila na trećem mestu, iza Partizana i Obilića, ali je osvojila kup, koji je odigran nakon završetka rata. Savićević je karijeru tog leta nastavio u bečkom FK Rapid Beč

U Rapidu Savićević je proveo dve sezone. Na 44 utakmice u dve sezone za ovaj klub postigao je 18 golova. Karijeru je okončao kada je 2002. izabran za člana selektorske komisije, nakon ostavke dotadašnjeg selektora Jugoslavije Milovana Đorića.

U maju 2001. godine, Dejan Savićević je zajedno sa Vujadinom Boškovim i Ivanom Ćurkovićem izabran u selektorsku komisiju reprezentacije Jugoslavije, koja je nasledila Milovana Đorića. Komisija nije uspela da nadoknadi nasleđeni zaostatak selekcije Jugoslavije na startu kvalifikacija i da odvede Jugoslaviju na Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine, a Savićević je kao član komisije na klupi „plavih“ ostvario četiri pobede, dva remija i dva poraza.

Savićević je 2002. godine, kada je nacionalni tim nastupao kao Srbija i Crna Gora.počeo samostalno da obavlja dužnost selektora. I pored solidnog starta u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu 2004. godine nerešenim rezultatom protiv Italije u gostima i pobedom nad Finskom u Beogradu, plavi su doživeli neuspeh najviše zbog nerešenog rezultata u meču sa Azerbedžanom u Podgorici (2:2), a kasnije i poraza od iste selekcije u Bakuu (2:1) u junu 2003. To je bila prva pobeda Azerbejdžana u zvaničnim utakmicama u istoriji. Savićević je odmah po završetku meča podneo ostavku, a za selektora je izabran Ilija Petković. Kao selektor Savićević je sa reprezentacijom SCG, od februara 2002. do juna 2003. ostvario četiri pobede, zabeležio tri nerešena rezultata i doživeo deset poraza. Bilans u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Portugalu, 2004. bio je jedna pobeda, dva remija, dva poraza.

Dejan Savićević je 2006. godine otvoreno podržao nezavisnost Crne Gore, njegov lik je korišćen u propagandnoj kampanji Bloka za nezavisnu Crnu Goru^[1].

• Dejan Savicevic history
• Razgovor s Dejanom Savićevićem, serijal (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem, 30. 10. 2023. (YouTube)

Dejan Savićević na Wikimedijinoj ostavi