Giljotina
Giljotina, je mehanička naprava - nazvana po čoveku koji je predložio njenu upotrebu (lekar Žozef Ignjac Giljoten, Joseph Ignace Guillotin). Služila je za izvršenje smrtne kazne nad osuđenicima i to odsecanjem glave. Ova mehanička sprava je bila zamena za sekiru kojom se vekovima pre toga u Francuskoj vršila egzekucija nad osuđenikom.
Slična sprava je upotrebljavana u Škotskoj od 1564. godine do 1708. godine i zvali su je Škotska Devica (engl. Scottish Maiden). A u knjizi A.Dime Grof Monte Kristo slična sprava se opisuje kao italijansko oružje smrti – mandaia.
Giljotina je karakteristična po velikom, teškom i oštrom sečivu koje se, sa velike visine, vertikalno spušta – pada na potiljak žrtve i odsecao joj glavu. Ideju o upotrebi, radi humanijeg načina izvršenja smrtne kazne, predložio je 1792. godine Joseph - Ignace Guillotin, francuski doktor, koji je, kao poslanik u Francuskoj narodnoj skupštini, predložio giljotinu kao sredstvo humanijeg izvršenja smrtne kazne. Pored ovog predloga o giljotini, Žozef Giljoten je podneo i predlog o zabrani javnog izvršenja kazne. Predlog je prošao, ali samo onaj o giljotini, tako da su 1792. godine Charles-Henri Sanson glavni francuski izvršilac – krvnik i nemački majstor Tobijas Šmit, napravili prvi prototip giljotine. Mada mnogi misle da je Žozef Giljoten čovek koji je napravio giljotinu, on je samo izdejstvovao da zakon o giljotini bude prihvaćen u skupštini, a nije učestvovao u njenoj izradi i osmišljavanju.
Na samom početku oštrica giljotine je bila polukružnog oblika – slično kao kod sekira za izvršenje smrtnih kazni, ali već posle prvih isprobavanja ona biva zamenjena sečivom koje je bilo pod uglom od 45 stepeni. Ovakvo, ugaono sečivo se pokazalo mnogo efikasnijim. Eksperimenti i isprobavanja su vršena oko tri nedelje. U početku su vršeni na životinjama, a kasnije su u tu svrhu poslužila tela mrtvaca krupnije građe, čije je posthumno obezglavljivanje proteklo bez nekih većih problema. Posle definisanja ugla sečiva i brzine padanja sečiva giljotina je bila spremna za upotrebu. Prvo javno pogubljenje giljotinom izvršeno je 20. aprila 1792. godine, a žrtva je bila neprijatelj revolucije Nicolasu-Jacquesu Pelletieru. On je bio prvi od nekoliko hiljada onih koji su svoj život skončali pod sečivom giljotine. Kada je francuska revolucija bila na svom vrhuncu, za samo četiri meseca pod giljotinom je ubijeno preko 4.000 ljudi. Najslavniji među njima je bio Luj XVI koji je 1793. godine bio smaknut kao građanin Luj Kapet.
Tokom XIX i XX veka u zatvorima – kolonijama za osuđenike - u Francuskoj Gvajani i na Đavoljem ostrvu, giljotina je, slobodno se može reći, bila zaštitni znak i simbol okrutnosti. Desetog septembra 1977. godine pogubljen je poslednji osuđenik na smrt giljotinom - Hamid Djandoubi, da bi ukidanjem smrtne kazne u Francuskoj 1981. godine, giljotina bila izbačena iz upotrebe.
U toku perioda u kojem je giljotina korišćena (1792 – 1977) bilo je različitih tumačenja njene delotvornosti i humanosti. Mnogi su tvrdili da glava, i ako odvojena od tela živi još neko vreme, pa tako žrtva pati i trpi više nego što je to potrebno. Pre ukidanja giljotine u Francuskoj, ona je bila ukinuta 1910. godine u Švedskoj, a 1949. godine u Nemačkoj. Humana ili ne, giljotina je obeležila jedan istorijski period u Francuskoj, naročito period francuske revolucije.
Marije Antoanete
- Luj XVI
- Marija Antoaneta
- Žorž Danton
- Antoan Laovazije
- Maksimilijan Robespjer
- Troje studenata članova antifašističke grupe Bela ruža
- Judžin Vajdman
- Alber Kami - Razmišljanje o giljotini Arhivirano 2011-10-12 na Wayback Machine-u