Butenafin
(IUPAC) ime | |||
---|---|---|---|
[(4-tert-butilfenil)metil](metil)(naftalen-1-ilmetil)amin | |||
Klinički podaci | |||
Identifikatori | |||
CAS broj | 101828-21-1 | ||
ATC kod | D01AE23 | ||
PubChem[1][2] | 2484 | ||
DrugBank | APRD00833 | ||
ChemSpider[3] | 2390 | ||
Hemijski podaci | |||
Formula | C23H27N | ||
Mol. masa | 317.47 g/mol | ||
SMILES | eMolekuli & PubHem | ||
| |||
Farmakokinetički podaci | |||
Metabolizam | hepatički | ||
Poluvreme eliminacije | 35-100 sata | ||
Farmakoinformacioni podaci | |||
Trudnoća | ? | ||
Pravni status | |||
Način primene | topikalno |
Butenafin (Mentax®, Lotrimin Ultra®) je antimikotik iz grupe alilamina.[4] To je antifungalno sredstvo novijeg datuma, dostupno samo za topikalnu primenu, koje pokazuje značajno bolje dejstvo i širi spektar od strukturno sličnih antimikotika: naftifina i tolnaftata. Ovo je posebno izraženo kod mikoza izazvanih vrstom Candida albicans, na koju drugi alilamini ne deluje uopšte.
Mehanizam delovanja butenafina ogleda se u inhibiciji enzima skvalen epoksidaze, što suprimira sintezu ergosterola, važnog konstituenta ćelijske membrane gljivica.[5] Nedostatak ergosterola u membrani ometa normalan transport hranljivih materija, kao i njene druge funkcije i permeabilnost. Butenafin se primenjuje kao hidrohlorid, formulisan kao 1% mast za upotrebu kod dermatomikoza.[6]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. str. 899. ISBN 0-7817-4443-1.
- ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 48. Antimicrobal agents: Antifungal agents”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.