Atelje 212

Pozorište „Atelje 212“ je osnovano 12. novembra 1956. god. U prostorijama „Borbe“. Prva predstava je bila „Faust“ u režiji Mire Trailović. Atelje 212 je osnovala grupa umetnika (reditelja, glumaca, pisaca...) sa željom da napravi teatar u kome će se prikazivati komadi avangardni u odnosu na ostala pozorišta u Beogradu.

U Ateljeu 212 je igran „Čekajući Godoa“, Semjuela Beketa, po prvi put u jednoj od zemalja Istočne Evrope. Uskoro su se u Ateljeu prikazivali komadi avangrdnih pisaca kao što su Sartr, Jonesko, Žari, Šizgal, Kopit, Žene...

Prvi rukovodioci pozorišta su bili Radoš Novaković i Bojan Stupica, ali je Mira Trailović sa mesta pomoćnika upravnika uskoro postala upravnik.

Posle nekoliko godina pozorište se seli u sadašnju zgradu koju je projektovao Bojan Stupica. Mehanizam za obrtanje scene ugrađen je naknadno, a krov je leti mogao da se otvara.

Mira Trailović je kao dugogodišnji upravnik dala poseban pečat Ateljeu a već 1967. je osnovala jedan od svetski veoma uglednih festival novih pozorišnih tendencija BITEF (Beogradski internacionalni tatarski festival). Na BITEF su dolazila najuglednija svetska imena kao što je Living Teatar, Divadlo na brnov, Piter Bruk...

Prema nekim nepotvrđenim izvorima teatar je dobio ime po 212 stolica koliko je imao u zgradi Borbe. Novijeg datuma su saznanja da je teatar dobio ime zahvaljujući Borislavu Mihajloviću-Mihizu , koji je kao okorjeli ,potajni rojalista učestvovao u davanju imena po apartmanu broj 212, londonskog hotela u kojem je rodjen Aleksandar drugi Karađorđević...

Među ostalim upravnicima su bili i Ljubomir Draškić, Nebojša Bradić, Svetozar Cvetković.

Jedna od kultnih predstava Ateljea je bila „Kosa“ koja je igrana pre mnogih svetskih pozorišnih centara. U skladu sa tadašnjim trendovima, na bini su se pojavili glumci bez odeće pevajući jedan od najlepših songova iz te predstave „Daj nam sunca...“.

Kroz ovo pozorište, kao članovi, prošle su gotovo sve glumačke zvezde bivše Jugoslavije:

Danas Atelje 212 ima stalni ansambl od 32 glumca, ali je otvoren i za one umetnike koji nisu stalno vezani za ovo pozorište. Od 1997. upravnik Ateljea 212 je glumac Svetozar Cvetković.

Ispred glavnog ulaza u Atelje 212 je spomenik Zoranu Radmiloviću u kostimu Kralja Ibija, predstave koja nikad nije bila ista. Prva decenije Ateljea 212 je obeležila i Pavica Gertner, najbolji pozorišni blagajnik u Srbiji do danas.

Atelje 212 na Wikimedijinoj ostavi

• Zvanična prezentacija Arhivirano 2010-11-23 na Wayback Machine-u
• Atelje 212 na PORT.rs