Arsenitna kiselina

Arsenitna kiselina
	Arsenitna kiselina
Drugi nazivi	Arsenitna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj	13464-58-9
PubChem	545
ChemSpider	530
DrugBank	DB04456
ChEBI	49900
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O[As](O)O
InChI
	InChI=1S/AsH3O3/c2-1(3)4/h2-4H ; Kod: GCPXMJHSNVMWNM-UHFFFAOYSA-N InChI=1/AsH3O3/c2-1(3)4/h2-4H; Kod: GCPXMJHSNVMWNM-UHFFFAOYAA
Svojstva
Molekulska formula	H3AsO3
Molarna masa	125.94 g/mol
Agregatno stanje	Postoji samo u vodenom rastvoru
Opasnost
Opasnost u toku rada	Toksična, korozivna
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Arsenatna kiselina
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Arsenitna kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom H₃AsO₃. Ona je javlja u vodenim rastvorima. Ona nije bila izdvojena kao čist materijal.^[4]

Osobine

As(OH)₃ je piramidalni molekul koji sadrži tri hidroksilne grupe vezane za arsen. ¹H NMR spektar rastvora arsenitne kiseline potvrđuje simetriju molekula.^[5] U kontrastu s tim, srodna fosforna kiselina H₃PO₃ uglavnom poprima strukturu HPO(OH)₂. P(OH)₃ je manje zastupljena komponenta rastvora. Različito ponašanje jedinjenja As i P odražava trend da su viša oksidaciona stanja stabilnija za kod lakših elemenata grupe.^[6]

Reakcije

Priprema As(OH)₃ se odvija putem spore hidrolize arsen trioksida u vodi. Dodatak baze konvertuje arsenitnu kiselinu u arsenitne jone [AsO(OH)₂]^-, [AsO₂(OH)]^2-, i [AsO₃]^3-. Prva pK_a vrednost je 9.2. Reakcije vodenog arsenik trioksida su posledica prisustva arsenitne kiseline i njenih konjugovanih baza.

Toksikologija

Jedinjenja arsenika su visoko toksična i kancerogena. Anhidridna forma arsenitne kiseline, arsenik trioksid, se koristi kao herbicid i pesticid.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ King, R. Bruce "(ed.)" (1994). Encyclopedia of Inorganic Chemistry. Chichester: John Wiley & Sons.
↑ András Kolozsi, Andrea Lakatos, Gábor Galbács, Anders Østergaard Madsen, Erik Larsen, and Béla Gyurcsik (2008). „A pH-Metric, UV, NMR, and X-ray Crystallographic Study on Arsenous Acid Reacting with Dithioerythritol”. Inorg. Chem. 47: 3832-3840. Arhivirano iz originala na datum 2012-04-25. Pristupljeno 2013-04-20.
↑ Greenwood, N.N.; A. Earnshaw (1997). Chemistry of the Elements. Oxford: Butterworth-Heinemann.

Vanjske veze

Toksičnost arsenika

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] King, R. Bruce "(ed.)" (1994). Encyclopedia of Inorganic Chemistry. Chichester: John Wiley & Sons.

[5] András Kolozsi, Andrea Lakatos, Gábor Galbács, Anders Østergaard Madsen, Erik Larsen, and Béla Gyurcsik (2008). „A pH-Metric, UV, NMR, and X-ray Crystallographic Study on Arsenous Acid Reacting with Dithioerythritol”. Inorg. Chem. 47: 3832-3840. Arhivirano iz originala na datum 2012-04-25. Pristupljeno 2013-04-20.

[6] Greenwood, N.N.; A. Earnshaw (1997). Chemistry of the Elements. Oxford: Butterworth-Heinemann.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]