1804

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1770-e  1780-e  1790-e  – 1800-e –  1810-e  1820-e  1830-e
Godine:	1801 1802 1803 – 1804 – 1805 1806 1807

1804. po kalendarima

Gregorijanski	1804. (MDCCCIV)
Ab urbe condita	2557.
Islamski	1218–1219.
Iranski	1182–1183.
Hebrejski	5564–5565.
Bizantski	7312–7313.
Koptski	1520–1521.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1859–1860.
• Shaka Samvat	1726–1727.
• Kali Yuga	4905–4906.
Kineski
• Kontinualno	4440–4441.
• 60 godina	Yang Drvo Miš (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11804.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1804 (MDCCCIV) bila je prijestupna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u petak po julijanskom kalendaru, koji kasni 12 dana.

1804: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. januar - Haićanska revolucija: Jean-Jacques Dessalines, vođa pobunjenih crnih i mulatskih robova nakon pobjede nad vojnom ekspedicijom koja je pokušala vratiti francuska vlast u koloniji Saint-Domingue proglašava nezavisnost nove države kojoj je dao ime Republika Haiti. Francuski garnizon je ostao na istoku otoka (bivši španjolski Santo Domingo).
• januar, početkom - Karađorđe preuzeo nešto baruta od zemunskih trgovaca, zatim ide u Resavu i požarevačku nahiju a u Topolu se vraća 24. januara (dva dana pred Svetog Savu)^[1].
• 7. 1. - Britanci postavili posadu na Rocher du Diamant, stenu ispred luke Fort-de-France na Martiniqeu.
• 15. 1. - Bitka za Gandžu: nakon mesec dana opsade, ruske snage zauzimaju na juriš Gandžu, glavni grad kanata kojeg Rusi smatraju gruzijskom teritorijom. Poslednji kan, Džavad-han je poginuo, dolazi do Trećeg rusko-persijskog rata (do 1813).
• 22. 1. (10. 1. po j.k.) - Cetinjski vladika Petar I šalje pismo dečanskom igumanu, ima nameru "mi Crnogorci i Srbi sa beogradske strane skočiti na oružje protivu naših neprijatelja Turaka"^[2].
• januar, druga polovina - U Beograd stigao sultanov ferman kojim se dahijama preti vojskom "drugog zakona" ako ne prekinu zulume - dahije se odlučuju da likvidiraju knezove i zrele muškarce a ostatak naroda islamiziraju^[3].
• 28. 1. - Adam Jerzy Czartoryski je novi ruski ministar inostranih poslova (do 1806).

• 4. 2. (23. 1. po j.k.) - Seča knezova u Beogradskom pašaluku. Fočić Mehmed-aga ide u valjevsku nahiju, gde su najopasniji knezovi, na kolubari posečeni Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Mula-Jusuf ide gročansku nahiju, Kučuk-Alija u Pomoravlje, Aganlija ostao u Beogradu. U austrijskim izveštajima se govori o 123 ubijena, u ruskim o 150^[4].
• 11. 2. - Hibridno pomračenje Sunca, trag prolazi od Čakovca do Senja, anularitet traje 17-18 sekundi, u Šumadiji je prekriveno oko 90% diska^[5]. Pesma "Početak bune protiv dahija": Kada do dva kneza pogiboše/ Na ćupriji nasred Kolubare:/ Knez Aleksa, Birčanin Ilija,/ Adži-Ruvim nasred Beograda,/ Jednog dana, a jednoga časa/ Viš’ njih jarko pomrčalo sunce.
• 11. 2. - Početak novog 60-godišnjeg ciklusa kineskog kalendara. U Japanu počinje era Bunku ("kultura", do 1818).

• 14. 2. (2.2. po j.k., Sretenje) - Zbor u Orašcu: odlučeno je da se ustane na dahije, Karađorđe je izabran za vožda. Počinje Prvi srpski ustanak (15. 2. je danas Dan državnosti Srbije). Odmah nakon skupa je zapaljen han u Orašcu, do sutradan ustanak se širi kosmajskim krajem, zatim na okolinu Orašca i Topole.
• 14. 2. - Pichegrujeva zavera ili Cadoudalova afera: uhapšen gen. Jean Victor Marie Moreau, koji je, nakon što bi Georges Cadoudal organizovao Napoleonovo ubistvo, sa Pichegrujem trebao kontrolisati zemlju do kraljevog povratka. Pichegru i Cadoudal su uhapšeni kasnije tokom meseca odn. u martu.
• 14. 2. (24 Pluviôse an XII po f. r. k.) - Bitka kod Pulo Aure: konvoj Britanske istočnoindijske kompanije oterao jaču francusku eskadru pored Malaje.
• 15. 2. - New Jersey je poslednja severna država SAD koja ukida ropstvo (postepeno, neki su ostali čak do 1865).
• 16. 2. - Prvi berberski rat: američki poručnik Stephen Decatur se ušunjao u luku Tripoli i spalio ranije zarobljenu fregatu USS Philadelphia.
• 21. 2. (9. 2. po j.k.) - Ustanici zauzimaju Palež (Obrenovac).
• 21. 2. - Parna lokomotiva Richarda Trevithicka vuče teret na šinskom sistemu železare od Penydarrena do Abercynona, 15,7 km za 4 h i 5 min.
• 21. 2. - Usman dan Fodio započinje Fulanski rat, džihad protiv grada-države Gobir u današnjoj Nigeriji - time nastaje Kalifat Sokoto (do 1903).
• 22. 2. - 22. 4. - Masakr na Haitiju koji po zapovijedi Jean-Jacqueusa Dessalinesa haićanska revolucionarna vojska, sastavljena od crnaca i mulata, čini nad bjelačkim stanovništvom, nekadašnjim francuskim robovlasnicima i zemljoposjednicima - smatra se da je tada ubijeno između 3000 i 5000 ljudi, uključujući žene i djecu. "Užasi Santo Dominga" će biti korišćeni kao argument protiv ukidanja ropstva u SAD, koje ne priznaju republiku, drugu na hemisferi, i zavode trgovački embargo.
• 24. 2. (12. 2. po j.k.) - Bitka kod Drlupe: sastanak Aganlije i Karađorđa u Drlupi - pregovori se pretvaraju u okršaj^[2]. Nakon ovoga ustanak se širi na okolinu Beograda i na smederevsku nahiju.

• februar/mart - Ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji.
• 4 - 5. 3. - Pobuna irskih robijaša u Castle Hillu u Australiji, ugušena u okršaju s vojskom.
• 9 - 10. 3. - Kupovina Louisijane, Dan tri zastave: u Saint Louisu dovršena formalna špansko-francuska primopredaja teritorije, da bi sutradan konačno bila istaknuta američka zastava.
• 11. 3. - Karađorđe zauzima Rudnik (ili 6/18. marta, nakon noćne bitke?^[6]).
• 11. 3. - Ustanička pobeda na Svileuvi, Jakov Nenadović opseda Šabac.
• 15. 3. (24 Ventôse) - Pošto je osumnjičen za učešće u Cadoudalovoj aferi, Louis Antoine, vojvoda od Enghiena je otet iz Nemačke, iz Ettenheima u Badenu, i doveden u Francusku.
• mart - Ustanici zapalili varoš Šabac i oslobodili Čačak.
• 17. 3. - Premijera Schillerove drame Wilhelm Tell u Weimaru, u Goetheovoj režiji.
• 18. 3. (6. 3. po j.k.) - Oslobođeno Valjevo.
• 21. 3. (30 Ventôse) - U Francuskoj na snagu stupio Code civil, građanski zakonik koji se smatra najvažnijom kodifikacijom građanskog prava od rimskog doba, te koji će imati izuzetan uticaj na pravne sisteme tzv. kontinentalnog prava.
• 21. 3. - Vojvoda od Enghiena streljan u zamku Vincennes. Kraljevske glave su revoltirane, naročito ruski car Aleksandar I. Chateaubriand napušta državnu službu.
• 23. 3. (11. 3. po j.k.) - Ustanička pobeda na Dubokom Potoku kod Ćuprije nad dahijskim pristalicama i krdžalijama Alije Gušanca - krdžalije poražene i kod brda Gilja 28. i na Umovima kod Svilajnca 30-tog - oslobođen gotovo ceo istok Beogradskog pašaluka.
• 24. 3. - 3. 4. - Bockenkrieg, kratka pobuna u Švajcarskoj koju guše trupe na čelu sa Zürichom.
• 25. 3. - Kučuk Alija se uspeo probiti iz Beograda do Jagodine i Ćuprije, gde pregovara sa Alijom Gušancem.
• 26. 3. - Prvo diplomatsko pismo iz Srbije - prota Mateja Nenadović austrijskim vlastima.

• 1. 4. (20. 3. po j.k.) - Ustanici su nadomak Beograda, prethodno su spalili nekoliko mesta i palanaka^[2].
• 2 - 3. 4. - Fregata HMS Apollo i još 28 trgovačkih brodova iz konvoja se nasukalo na portugalskoj obali, uz veliki gubitak života.
• 4. 4. (23. 3. po j.k.) - Oslobođen Kragujevac - Kučuk Alija odlazi u Jagodinu.
• 4 - 7. 4. - Bitka kod Batočine je ustanička pobeda u dva okršaja.
• 5. 4. (15 Germinal) - Jean-Charles Pichegru pronađen zadavljen u zatvoru.
• 13. 4. - Opsada Jagodine: Srbi imaju velike gubitke u bici, Alija Gušanac odjurio za Beograd nekoliko dana kasnije, sa 900 krdžalija.
• 25. 4. - Nakon ulaska ruske vojske u Imeretiju (centralno-zapadna Gruzija), kralj Solomon II postaje ruski vazal (zemlja anektirana 1810).
• 27/28. 4. - Kučuk Alija potučen u noćnoj bici - uspeva se probiti do Beograda: usput je zapalio Karađorđevu kuću u Topoli, imao je okršaj sa K. kod Ropočeva i Vasom Čarapićem kod Leštana, gde su mu naneseni veliki gubici.
  • Jagodina je oslobođena sa jagodinskom, kragujevačkom i ćuprijskom nahijom (turska posada iz Ćuprije se povukla u Leskovački pašaluk).

• 28. 4. (16. 4. po j.k., Lazareva Subota) - Bitka kod Čokešine, "Srpski Termopili": Braća Nedić i 303 ustanika izginuli kod manastira Čokešina, nedaleko od Loznice, sprečavajući Turke da pomognu Šapcu.
• 28. 4. (8 Floréal) - U francuskom Tribunatu predloženo da to telo izrazi želju da Napoleon bude proglašen carem i da to dostojanstvo bude nasledno u njegovoj porodici (prihvaćeno 3. maja/13. Floréala).

• 2. 5. (20. 4. po j.k.) - Karađorđe je u Rakovici, sutradan je na prilazu Beogradu. Oslobođeno je 10 od 12 nahija Beogradskog pašaluka.
• 5. 5. - Britanci zauzeli holandsku koloniju Surinam (do 1816).
• 6 - 15. 5. - U Ostružnici održana prva srpska ustanička narodna skupština, "prvi sastanak sviju nahijskih i ustaničkih starešina Beogradskoga Pašaluka": traži se uništenje dahija i povratak povlastica iz 1793-94^[2].
• 10. 5. (28. 4. po j.k.) - Sastanak u Zemunu između Karađorđa i srpskih vođa i predstavnika turskih vlasti - bez sporazuma. U ovo vreme Karađorđe bi rado ponudio srpsku zemlju austrijskom caru i primio princa kao namesnika - car to odbija zbog međunarodne situacije^[2].
• 10. 5. - Nakon što je njegov prethodnik i suparnik Henry Addington zbog slabog vođenja rata protiv Francuske izgubio povjerenje u Parlamentu, William Pitt Mlađi ponovno postaje premijer Ujedinjenog Kraljevstva (do smrti 1806).
• 13. 5. (1. 5. po j.k.) - Skupština glavara na Cetinju brani vladiku Petra od optužbi iz Rusije da zanemaruje svoju dužnost^[7].
• 14. 5. - Ekspedicija Lewisa i Clarka, zvanično Ekspedicija Korpusa otkrića, polazi iz blizine Saint Louisa na put prema Tihom okeanu, preko severnog dela američkog zapada (do 1806, a ove godine stižu do dan. Severne Dakote).
• 15. 5. (3. 5. po j.k.) - Srpske vođe upućuju pismo ruskom poslaniku u Carigradu kojim traže pomoć i da dođu "pod krilo trona ruskoga"^[2].
• 18. 5. (28 Floreal) - Francuski Sénat conservateur donosi organski dekret, poznat kao Ustav XII godine: Napoleon je proglašen za cara Francuza (krunisanje u decembru).
• 18. 5. - U Francuskoj je kreirana titula carskog maršala (Maréchal d'Empire): imenovano je 14 aktivnih generala i četiri počasna.
• 21. 5. (1 Prairial) - Otvoreno najpoznatije parisko groblje, Père-Lachaise (ove godine samo 13 sahrana).
• 24. 5. (12. 5. po j.k.) - Požarevac se predao ustanicima.
• 25. 5. - Otvorena prva đumrukana (carinarnica) Karađorđeve Srbije, na Savi kod Ostružnice - danas je to Dan carinske službe Srbije.

• 13. 6. (1. 6. po j.k.) - Mitropolit Stratimirović piše memoar ruskom dvoru: zamišlja slavjanosrpsko carstvo sa ruskim velikim knezom kao vladarem, sa Bokom Kotorskom, Dalmacijom do Šibenika i Sremom^[2].
• 15. 6. - Ratifikovan Dvanaesti amandman na Ustav SAD - procedura izbora predsednika i potrpredsednika.
• jun - Dositej Obradović razvija u Trstu akciju među trgovcima za pomoć srpskom ustanku, i sam je priložio novac. Ove godine je u Veneciji štampao Pjesnu na insurekciju Serbijanov, poznatu kao Vostani Serbie.
• jun - Počinje Treći rusko-persijski rat - ove godine se ratuje u Jermeniji, neuspešna ruska opsada Jerevana.
• 19. 6. (7. 6. po j.k.) - Muhurdar bosanskog Bećir-paše stigao pred Beograd, dahije se prema njemu drsko ponašaju^[2].
• 25. 6. (6 Messidor) - Georges Cadoudal giljotiniran sa 11 saradnika u Parizu.

• 10. 7. (21 Messidor) - Joseph Fouché je ponovo francuski ministar policije (do 1810).
• 11. 7. - Američki potpredsjednik Aaron Burr u dvoboju teško ranjava Alexandera Hamiltona, bivšeg ministra financija i jednog od najistaknutijih političara svog doba; Hamilton umire sljedeći dan.
• 12. 7. (30. 6. po j.k.) - Sastanak Bećir-paše sa Karađorđem i starešinama ispod Beograda - krdžalije kasnije zatvorile Bećir-pašu, dok Srbi nisu platili otkup.
• jul? - Porta šalje u Srbiju vlaškog barona Manolakija i jednog arhimandrita Carigradske patrijaršije da bi uticali na Srbe - vraćaju se bez uspeha u avgustu.
• 15. 7. (26 Messidor) - Napoleon dodeljuje prve Legije časti.
• 28. 7. (16. 7. po j.k.) - Dahije - Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočić - pobegle iz Beogradske tvrđave, mada ih je Halil-aga Gušanac trebao smaknuti, po dogovoru sa Karađorđem, uz Bećir-pašino znanje^[2].
• 29. 7. - Srpske vođe ponovo pišu austrijskom caru da ih primi pod okrilje, ili da pošalje ljude kao svedoke i jemce sporazuma sa pašom; Bećir-paša ne želi prihvatiti uvlačenje Austrije u pregovore^[2].

• 3. 8. - Alexander von Humboldt se vratio u Evropu sa američke ekspedicije.
• 5/6. 8. (24/25. 7. po j.k.) - Beogradske dahije likvidirane na Ada-kaleu, gde ih je stigla srpska potera i službena Bećir-pašina poruka zapovedniku ostrva da budu pogubljeni^[2].
• 11. 8. - Franz II od Svetog Rimskog Carstva proglasio Austrijsko Carstvo (SRC ukinuto 1806, a Austrijsko Carstvo transformirano u Austro-Ugarsku 1867).
• 15. 8. (27 Thermidor) - Napoleon vrši smotru trupa u Boulognu.
• 17. 8. (5. 8. po j.k.) - Mus-aga Fočić upada u Šabac i radi osvete za brata vrši pokolj hrišćana^[2].

• leto - Đorđe Ćurčija, vođa ustanka u Podrinju, ubijen od ljudi Jakova Nenadovića.
• leto? - Sultan za novog vezira u Beograd šalje Sulejman-pašu, prijatelja bivših dahija, čime je i Bećir-paša nezadovoljan^[2].

• 1. 9. - Karl Ludwig Harding otkriva asteroid 3 Junona (do 1850-ih se smatra planetom).
• 8. 9. (27. 8. po j.k.) - Karađorđe i prvaci pišu Arseniju Gagoviću i hercegovačkim glavarima i pozivaju ih na borbu^[8]. S druge strane ruski izaslanik grof Marko Iveljić poziva na mir, zbog odnosa tri carevine.
• 13. 9. - Karađorđe uputio prvu ustaničku delegaciju u Rusiju, na čelu sa protom Matejom - početna pomoć je novac i dobri saveti.
• 15. 9. (28 Fructidor) - Bitka kod Vizagapatama: pomorski okršaj Francuza i Britanaca u Bengalskom zalivu.
• 16. 9. - Joseph Gay-Lussac se popeo balonom do 7.016 m - opovrgao slabljenje magnetnog polja, sakuplja uzorke vazduha na različitim visinama.
• 26. 9. - Nikolaj Rezanov stiže do Nagasakija: Rusi čekaju do aprila da Japanci pristanu na trgovinu, ali bez uspeha.

• 1 - 4. 10. - Bitka kod Sitke: ruska osveta urođenicima na Aljasci.
• 3. 10. (22. 9. po j.k.) - U Beogradu objavljen sultanov ferman, izdat na Bećir-pašin predlog: Srbe niko ne sme vređati, Turci se ne smeju smeštati u selima, ukidaju se nasilne dažbine i porezi - šest dana kasnije je trebalo sastaviti i pismeni akt o tome, ali sporazum nije postignut zbog obostranih zahteva^[2].
• 5. 10. - Akcija od 5. oktobra 1804: britanski eskadron napada španski konvoj, uključujući Nuestra Señora de las Mercedes, pored Portugala, bez prethodne objave rata. To je bila poslednja španska flota sa blagom iz Novog sveta.
• 8. 10. - Jean-Jacques Dessalines se krunisao za cara Haitija (ubijen 1806).
• 13. 10. - Japanski hirurg Hanaoka Seishū izveo operaciju pod opštom anestezijom.

• 3. 11. - Ugovor iz Saint Louisa, između SAD (W. H. Harrison) i plemena Sac i Mesquakie (predst. Quashquame) - Amerikanci dobijaju zemlju između reka Missouri i Wisconsin, Mississippi i Illinois, što će izazvati indijanski otpor 1812. i 1832.
• 6. 11. (15 Brumaire an XIII) - Plebiscit o novom francuskom ustavu, odn. uvođenju carstva.
• 6. 11. - Tajna rusko-austrijska alijansa protiv Francuske - u predstojećem ratu, Austrija treba dati glavninu vojnika, a glavni cilj joj je Italija^[9].
• 7. 11. (Mitrovdan) - Srpska deputacija stigla u Petrograd: smatraju da bi Srbi trebali imati privilegije nalik na Jonska ostrva, tj. država pod sultanovim sizerenstvom i zaštitom Rusije.
• 20. 11.? - Sultan Omana Sultan bin Ahmad umire tokom ekspedicije na Basru - nasleđuju ga dvojica maloletnih sinova, borba za prevlast traje do 1806.
• 24. 11. - Burbonske reforme: Zakon o konsolidaciji proširen na celu Špansku imperiju, država uzima fondove verskih institucija u Novoj Španiji.

• 2. 12. (11 Frimaire) - Posvećenje Napoleona I.
• 5. 12. - Napoleon "podelio orlove" vojsci, tj. nove carske zastave.
• 5. 12. - Završeni predsednički izbori u SAD: demokrata-republikanac Thomas Jefferson ubedljivo dobio još jedan mandat
• 14. 12. - Španija objavljuje rat Velikoj Britaniji.
• decembar - U Smederevu dogovoreno da Karađorđe može držati 300 pandura, a 12 nahijskih knezova po 100 - krdžalije i janičari su vrlo nezadovoljni ovakvim popuštanjima^[2]. U Beogradu je sasvim zagospodario Alija Gušanac. Pošto Srbi ne žele raspustiti vojsku, niti dozvoliti povratak pašine vlasti u unutrašnjosti, ustanak se polako pretvara u sukob sa Portom.
• decembar - Anglo-švedski sporazum: Britanci plaćaju za upotrebu Švedske Pomeranije protiv Francuza u Hanoveru (→ Rat Treće koalicije).

• Procenjuje se da je svetsko stanovništvo dostiglo jednu milijardu.
• Napoleon osuđuje srpski ustanak i priznaje puno osmansko sizerenstvo nad rumunskim kneževinama jer smatra da je Osmansko carstvo prepreka britanskoj i ruskoj ekspanziji.^[10]
• Tituš Brezovački napisao komediju "Matijaš grabancijaš dijak".
• Hronika Mula Mustafa Bašeskije se završava 1219. hidžretske godine (april 1804 - mart 1805).
• U Hrvatskoj i Slavoniji ima 187 sajmova u 48 mjesta^[11].
• Beogradski pašaluk je imao 1806 sela, u kojima živi 180 - 200 hiljada stanovnika, odn. 200 - 230 hiljada sa gradovima.
• Matthew Flinders predlaže da se Nova Holandija, tj. celo ostrvo, nazove Australia ili Terra Australis (odobreno 1824).
• Sevastopolj utvrđen, postaje glavna baza ruske crnomorske flote.
• Vijetnamski car Gia Long menja ime zemlje iz Đại Việt ("Veliki Viet") u Việt Nam ("Južni Viet" tj. "Jug" za razliku od Kine koja je "Sever").
• Nauka i tehnika:
  • Njemački farmakolog Friedrich Sertürner iz opijuma sintetizira morfij.
  • Sir William Congreve, 2nd Baronet napravio Congreveovu raketu na osnovu indijske Mysorske rakete.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1804.

• jan. - Stevča Mihailović, srpski predsednik vlade († 1888)
• 16. 1. - Patrijarh srpski Samuilo († 1870)
• 30. 1. - Sima Andrejević-Igumanov, trgovac i dobrotvor († 1882)
• 7. 2. - John Deere, proizvođač poljoprivredne opreme († 1886)
• 13. 2. - Claude-Étienne Minié, inovator oružja († 1879)
• 14. 3. - Johann Strauss stariji, skladatelj, dirigent († 1849)
• 23. 4. - Marie Taglioni, balerina († 1884)
• 1. 6. - Mihail Glinka, kompozitor († 1857)
• 1. 7. - George Sand, književnica († 1876)
• 4. 7. - Nathaniel Hawthorne, književnik († 1864)
• 28. 7. - Ludwig Feuerbach, filozof († 1872)
• 3. 10.. — Allan Kardec, francuski pisac i okultist, osnivač spiritizma. († 1869.)
• 24. 10. - Wilhelm Eduard Weber, fizičar († 1891)
• 8. 12. - János Damjanich, mađarski revolucionarni general († 1849)
• 10. 12. - Carl Gustav Jacob Jacobi, matematičar († 1851)
• 21. 12. - Benjamin Disraeli, premijer UK († 1881)
• Osceola, indijanski poglavica († 1838)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1804.

• 7. 1. - Louis Marc Antoine de Noailles, francuski general (* 1756)
• 13. 1.? - Hadži Đera (Georgije Đorđević), arhimandrit manastira Moravci
• 29. 1. - Hadži Ruvim, arhimandrit Bogovađe
• 4. 2.
  • Aleksa Nenadović, knez Posavsko-tamnavske knežine (* ca. 1749)
  • Ilija Birčanin, knez podgorske knežine Valjevske nahije (* 1764)
  • Janko Gagić, buljubaša
• 6. 2. - Joseph Priestley, kemičar, polihistor (* 1733)
• 12. 2. - Immanuel Kant, filozof (* 1724)
• 12. 2. - Ante Alberti, skladatelj (* 1757)
• 3. 3. - Giovanni Domenico Tiepolo, slikar (* 1727)
• 21. 3. - Louis Antoine, vojvoda od Enghiena, francuski plemić (* [[1772])
• 30. 3. - Victor-François de Broglie, maršal Francuske (* 1718)
• 5. 4. - Jean-Charles Pichegru, francuski general, zaverenik (* 1761)
• 9. 4. - Jacques Necker, bivši francuski ministar financija (* 1732)
• 7. 5. - Ahmed-paša Džezar, namesnik Sidona i Damaska (*
• 18. 6. - Maria Amalia, habsburška natvojvotkinja, bivša vojvotkinja Parme (* 1746)
• 25. 6. - Georges Cadoudal, francuski rojalista (* 1771)
• 12. 7. - Alexander Hamilton, jedan od Osnivačkih otaca SAD (* 1755-57)
• leto - Đorđe Ćurčija, harambaša, zapovednik u ustanku
• 6. 8.
  • Aganlija, Kučuk-Alija,
• 13. 8. - Anica Bošković, književnica (* 1714)
• 19. 8. - Barthélemy Louis Joseph Schérer, francuski general (* 1747)
• 20. 9. - Pierre Méchain, astronom (* 1744)
• 2. 10. - Nicolas Joseph Cugnot, pionir parnih vozila i automobila (* 1725)
• 23. 11. - Ivan Mane Jarnović, violinist, skladatelj (* 1747)
• Sultan bin Ahmad, vladar Omana
• François-Ambroise Didot, inovator u tipografiji (* 1730)

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959