Živa(I) nitrat

Živa(I) nitrat
	Živa(I) nitrat
Drugi nazivi	Živin nitrat
Identifikacija
CAS registarski broj	10415-75-5 , (anhidrid); [7782-86-7] (dihidrat)
PubChem	11318980
ChemSpider	9493944
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[Hg+].[Hg+].[O-][N+]([O-])=O.[O-][N+]([O-])=O.O.O
InChI
	InChI=InChI=1S/2Hg.2NO3.2H2O/c;;22-1(3)4;;/h;;;;21H2/q2+1;2-1;; ; Kod: LSABZDVKJBWCBE-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	Hg2(NO3)2 (anhydrous); Hg2(NO3)2·2H2O (dihydrate)
Molarna masa	525,19 g/mol (anhidrat); 561,22 g/mol (dihidrat)
Agregatno stanje	Beli kristali (anhidrat); bezvojni kristali (dihidrat)
Gustina	? g/cm3 (anhidrat); 4,8 g/cm3 (dihidrat)
Tačka topljenja	? (anhidrat); razlaže se na 70 °C (dihidrat)
Rastvorljivost u vodi	neznatno rastvoran, reaktivan
Opasnost
NFPA 704	1 3 1 OX
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Živa(I) fluorid; Živa(I) hlorid; Živa(I) bromid; Živa(I) jodid
Drugi katjoni	Živa(II) nitrat;
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Živa(I) nitrat je hemijsko jedinjenje sa formulom HgNO2. Ono se koristi u pripremi drugih živa(I) jedinjenja, i poput drugih živinih jedinjenje je toksično.

Reakcije

Živa(I) nitrat se formira kombinovanjem žive sa razblaženom azotnom kiselinom (koncentrovana azotna kiselina bi proizvela živa(II) nitrat). Živa(I) nitrat je redukujući agens koji se oksiduje u kontaktu sa vazduhom.

Rastvori živa(I) nitrata su kiseli usled spore reakcije sa vodom:

Hg₂(NO₃)₂ + H₂O → Hg₂(NO₃)(OH) + HNO₃

Hg₂(NO₃)(OH) formira žuti talog.

Ako se rastvor zagreje do ključanja ili izloži svetlosti, živa(I) nitrat podleže reakciji disproporcionacije proizvodeći elementarnu živu i živa(II) nitrat^[2]:

2Hg₂(NO₃)₂ → Hg + Hg(NO₃)₂

Reference

↑ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 izd.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 4-45, ISBN 978-0-8493-0594-8
↑ ^2,0 ^2,1 Patnaik, Pradyot (2003), Handbook of Inorganic Chemical Compounds, McGraw-Hill Professional, pp. 573, ISBN 978-0-07-049439-8, pristupljeno 20. 7. 2009
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[hand-1] Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 izd.), Boca Raton, FL: CRC Press, pp. 4-45, ISBN 978-0-8493-0594-8

[patniak-2] 2,0 ^2,1 Patnaik, Pradyot (2003), Handbook of Inorganic Chemical Compounds, McGraw-Hill Professional, pp. 573, ISBN 978-0-07-049439-8, pristupljeno 20. 7. 2009

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[4] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[5] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]