[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Yасујирō Озу

Извор: Wikipedija
Yасујиро Озу
Сетсуко Хара (лијево) и Yасујиро Озу (крајње десно) на снимању филма Токyо Сторy
Биографске информације
Рођење12. 12. 1903.
Токио
Смрт12. 12. 1963. (доб: 60)
Токио
Професионалне информације
Занимањесценарист, редатељ, продуцент
Опус
Дјелатни период1929.-1963.

Yасујиро Озу (小津 安二郎, Токио, 12. 12. 1903. - Токио, 12. 12. 1963.) био је јапански редатељ, сценарист и продуцент. Најпознатији филмови су му Лате Спринг (1949.), Еарлy Суммер (1951.), Токyо Сторy (1953.) и Флоатинг Wеедс (1959.), а чест му је филмски стил била статична камера која се готово никада не миче, налази испод разине очију те дуги, смирени кадрови.[1]

Потјече из богате обитељи гдје је имао двоје браће и двије сестре. Озу је живио до своје десете године у Токију, након чега се обитељ преселила у Матсусака, родном граду његовог оца, те је тамо похађао средњу школу Уји-Yамада. Ипак, због лошег понашања повезаног због конзумирања алкохола је избачен са школе. Касније је радио као помоћни учитељ у једном селу на брду у близини Матсусаке, све док се 1923. није вратио у Токио са својом обитељи. Те године је приступио филмској школи Схоцхику. Започео је каријеру као сниматељ/камерман, да би послије постао помоћник редатеља. 1927. режирао је свој први сопствени филм, Сwорд оф Пенитенце (Мач кајања). Тиме је започео редатељску каријеру која је обухватила 53 филма, од тога 26 у првих пет година режирања, али је само 35 сачувано. Испрва је режирао комедије, али се је од 1930-их окренуо озбиљнијим друштвеним темама, у којима је обитељ често била средиште. 1936. је режирао свој први звучни филм.

Са 34 године, 1937., мобилизован је у јапанску армију, те судјеловао у Другом кинеско-јапанском рату у Кини, тачније у битци за Нанцханг и ријеку Xиусхуи. Након двије године, одслужио је војни рок те се вратио у Јапан где је опет кренуо режирати филмова.

Многи критичари сматрају 1950-е његовим најбољим раздобљем, јер је ту режирао неке од међународно најцењенијих филмова, од којих се особито истиче једноставна Токyо Сторy (Токијска прича), која се често наводи као један од најбољих филмова свих времена.[2] Ипак, изузев драма, знао је повремено режирати и понеку комедију, попут Охаyо (Добро јутро). Умро је на 60. рођендан од рака. Никада се није женио. Кога Нода је био његов чести сценарист, Yухара Атсута сниматељ а глумци Цхисхū Рyū и Сетсуко Хара су често имали значајне улоге у његовим дјелима.

Тек након смрти, Озу је полако постао славан и изван Јапана. Многи га синеасти данас сматрају великим редатељем. На западу су разни редатељи - Алаин Реснаис, Раинер Wернер Фассбиндер, Wим Wендерс,[3] Аки Каурисмäки,[1] Хоу Хсиао-Хсиен[1] и Јим Јармусцх[4] - потврдили његов велики утјецај на њихов филмски стил.

Значајнији филмови

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 Кевин Тхомас. „Yасујиро Озу еxцеллед ин хис qуиет моментс”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 22. јун 2013. 
  2. „Дирецторс’ воте: Yасујиро Озу’с 1953 ‘Токyо Сторy’ греатест филм евер маде”. Јапан Тимес. 4. аугуст 2012. Архивирано из оригинала на датум 2014-02-24. Приступљено 22. јун 2013. 
  3. Катхе Геист (1983). „Wест Лоокс Еаст: Yасујиро Озу'с Инфлуенце он Wим Wендерс анд Петер Хандке”. а2пцинема.цом. Приступљено 22. јун 2013. 
  4. Јим Јармусцх (октобар 2003). „Тwо ор тхрее тхингс абоут Yасујиро Озу”. а2пцинема.цом. Приступљено 22. јун 2013. 

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]