[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Ванцоувер

Уреди везе
Извор: Wikipedija
Град Ванцоувер
Цитy оф Ванцоувер
Центар Ванцоувера с јужне обале Фалсе Цреека
Центар Ванцоувера с јужне обале Фалсе Цреека
Мото: "На мору, на копну у зраку, ми просперимо""Бy Сеа, Ланд, анд Аир Wе Проспер"
Положај Ванцоувера у Регионалном дистрикту Шири Ванцоувер у Британској Колумбији
Положај Ванцоувера у Регионалном дистрикту Шири Ванцоувер у Британској Колумбији
Координате: (8. по рангу)_регион: 49°15′Н 123°6′W / 49.250°Н 123.100°W / 49.250; -123.100
Опћи подаци
Земља Канада
Провинција Британска Колумбија
РегионЛоwер Маинланд
Регионални дистриктМетро Ванцоувер
Хисторија
инкорпориран1886.
Управа
ГрадоначелникГрегор Робертсон (Висион Ванцоувер)
Градско вијеће
Попис вијећника
Чланови парламента (Фед.)
Попис чланова парламента
Чланови парла,ента (Пров.)
Попис чланова парламента (пров.)
Географија
 • Град114,67 км2 (4,427 сq ми)
 • Метро2.878,52 км2 (111,140 сq ми)
 • Надморска висина2
Становништво (Попис 200.)[1]
 • Град578,041(8, по рангу)
 • Густоћа5335/км2 (13.818/сq ми)
 • Метро2,116,581 (3, мјесто)
 • ДемонимВанцоуверите
Остале информације
Временска зонаПСТ (УТЦ−8)
 • Летње (ДСТ)ПДТ (УТЦ−7)
Поштански бројевиВ5К до В6З
Позивни број(еви)604, 778
НТС Мап092Г03
ГНБЦ ЦодеЈБРИК
WебЦитy оф Ванцоувер

Ванцоувер је канадски град у провинцији Британској Колумбији. То је највећа метропола на западу Канаде и трећа по величини у Канади. Популација града на попису 2006. била је 578.041[2], а град са околином има 2.116.581 становника (2006. године).[3]

Пилане основане 1867. године у области Гастаун су постале језгро око које је расло насеље. Ванцоувер је статус града добио 1886. године. До 1887. године трансконтинентална пруга је продужена до града како би се боље искористила његова велика природна лука, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Оријента, источног дела Канаде, па чак и Лондона.[4][5] Ванкуверска лука је данас највећа и најупосленија у Канади, и четврта (по тонажи) највећа лука у Северној Америци.[6] Иако је дрвна индустрија остала главна привредна делатност у граду, туризам је друга најважнија привредна делатност, због очуване природе изван Ванцоувера.[7] Ванцоувер је такође трећи највећи филмски центар у Северној Америци после Лос Анђелеса и Њујорка, па је стекао надимак Северни Холивуд.[8][9] У Ванцоуверу се 1986. године одржала Светска изложба, а у фебруару 2010. у Ванцоуверу и Вислеру ће се одржати Зимске олимпијске игре 2010. године.[10]

Географија и положај

[уреди | уреди извор]
Поглед из Стелијевог парка на центар Ванцоувера

Ванцоувер се налази на 49°16′Н, 123°7′W, у Пацифичкој временској зони (УТЦ-8). Налази се преко пута Отока Ванцоувер, који га штити од снажних пацифичких валова. Између отока и града Ванцоувера лежи тјеснац - Георгиа. Сам град Ванцоувер лежи на полуотоку Буррард, између заљева Буррард на сјеверу и реке Фрасер на југу. Град има површину од 11 467 км², укључујући и равничарско и брдовито земљиште. У околини Ванцоувера лежи много планина, идеалних за зимске спортове.

Све до 1885. име Ванцоувер се односило се искључиво на Оток Ванцоувер, па се усталило погрешно мишљење да и град Ванцоувер лежи на том отоку. Град и оток добили су име по британском капетану Георгу Ванцоуверу, који је детаљно опловио оток и околицу 1792. године.

Ванцоувер има један од највећих градских паркова у Сјеверној Америци - Станлеy Парк, који се простире на површини од 404,9 ха.[11] Северне приобалне планине доминирају градским видиком, а током ведрих дана са њих се пружа поглед на Моунт Бакер, вулканску купу оковану снијегом у америчкој савезној држави Wасхингтон на југу, Оток Ванцоувер са друге стране Тјеснаца Георгиа на западу и југозападу и на оток Боwен на сјеверозападу.

Вегетација

[уреди | уреди извор]
Иако палме нису честе у Ванцоуверу, оне су показатељ умјерене климе у успоредби са остатком Канаде.

Првобитна вегетација већег дела данашњег Ванцоувера и околице су биле густе прашуме умерених подручја, које су сачињавали четинари уз разбацане џепове јавора и јове, и велике мочварне површине (чак и у вишим деловима, због лошег одвођења воде).[12][13] Четинари су били типични за приобаље Британске Колумбије (мешавина дуглазије, црвеног западног кедра и западне тсуге.[14] За ову област се сматра да има највеће примерке ових врста на приобаљу Британске Колумбије. Највећа дрвећа су у ванкуверској старој шуми у области Гастауна и на јужним падинама Фалс Крика и Енглеског заљева, нарочито око Јерихонске плаже. Шума у Стенлијевом праку је посечена између 1860-их и 1880-их.[15]

Многе биље које данас расту широм Ванцоувера су донесене из других дијелова континента и разних пацифичких локација. Различите врсти палми расту у граду, као и велики број других врста егзотичних дрвећа као што су Арауцариа арауцана, јапански јавор и разне цветнице као што су магнолије, азалеје и рододентрони. Неки примерци рододонедрона су израсли у огромне величне, као и друге врсте донешене из области оштријих клима источне Канаде или Европе. Домаћи Дагласов јавор такође може израсти у огромне величине. У великом броју градских улица посеђени су сакуре (јапанске трешње) које је од 1930их наовамо донирала влада Јапана. Оне светају сваке године током неколико недеља. У другим улицама посађени су кестени, дивљи кестени и друге украсне врсте дрвећа.[16]

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима Ванцоувера је умјерена за канадске стандарде и обично се класификује као оцеанска по Кепеновој класификацији климе. Љетни мјесеци су обично сухи, са благим сушама, током јула и аугуста. Насупрот томе, остатак године је кишовит, посебно између октобра и марта.

Годишња количина падавина измјерена на аеродрому Ванцоувер у Рицхмонду просечно износи 1199 мм, мада ово драстично варира у широј области због топографије и значајно је виша у центру града. Зими већина дана доноси значајне падавине. Љетни месеци су сухи и сунчанији са умереним температурама, које ублажују морски ветрови. Дневни максимум износи просечно 20 °Ц у јулу и августу, до максимални повремено достиже и 30 °Ц.[17] Највиша икада измерена температура била је 34,4 °Ц 30. јула 2009.[18][19] Снег просечно пада 11 дана годишње, док оком три дана падне 6 више центиметара снега. Просечна количина снежних падавина је 18,2 цм, али снег обично не опстане дуго на тлу.[20] Зиме су у ширем подручју Ванцоувера четврте по благости међу канадским градовима, после оближње Вицторије, Нанаима и Дунцан (сва три града се налазе на отоку Ванцоувер).[21] Дневна минимална температура испод 0 °Ц се измери просечно 46 дана годиње, а испод -10 °Ц два дана годишње. Просечно у 2,4 дана годишње температура остане испод тачке замрзавања воде.



Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Екстремни дневни максимум °Ц 15.3 18.4 19.4 25.0 30.4 30.6 31.9 33.3 29.3 23.7 18.4 14.9
Просечни дневни максимум °Ц 6.1 8.0 10.1 13.1 16.5 19.2 21.7 21.9 18.7 13.5 9.0 6.2
Просечни дневни минимум °Ц 0.5 1.5 3.1 5.3 8.4 11.2 13.2 13.4 10.5 6.6 3.1 0.8
Екстремни дневни минимум °Ц -17.8 -16.1 -9.4 -3.3 0.6 3.9 6.7 6.1 0.0 -5.9 -14.3 -17.8

Просечна количина падавина мм 154 123 114 84 68 55 40 39 54 113 181 176
Просечна количина снега цм 17 10 3 0 0 0 0 0 0 0 3 16
Број сунчаних сати х 55 87 132 172 237 242 296 265 189 124 67 54
Подаци [1] Архивирано 2008-12-11 на Wаyбацк Мацхине-у су за Аеродром Ванцоувер (YВР), јужно од града Ванцоувера.


Административна подела

[уреди | уреди извор]

Ванцоувер је подељен у 23 градска округа

Градски окрузи Ванцоувера

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Археолошки налази су показали присуство домородачких народа у области Ванцоувера од пре 8—10 хиљада година.[22][23] Град се налази на традиционалним територијама племена Сквамиш, Xwмéтхкwyием и Тсеил-wаутутх из обалске салишке групе.[24] Домороци су имали насеља у разним деловима данашњег Ванцоувера, као што су Стенлијев парк, Фолс Крик, Китсилано, Поинт Греј и близу ушћа ријеке Фрасер.[23]

Гастоwн, хисторијски центар Ванцоувера

Истраживање подручја

[уреди | уреди извор]

Шпањолски капетан Јосé Марíа Нарвáез је био први Европљанин за кога се зна да је истражио Тјеснац Георгиа- 1791. године, мада неки хисторичари вјерују да би Францис Драке могао бити први Европљанин који је пловио овуда. [25] Следеће године, британски капетан Георге Ванцоувер придружио се шпањолској експедицији која је била базирана у тјеснацу Нутка на отоку Ванцоувер и даље је истражио Тјеснац Георгиа и Заљев Пугет код Сеаттла, САД. Симон Фрасер је био први Европљанин који се спустио низ реку која је добила његово име 1808. године. Поред „Златне грознице“ од 1858. до 1859. године, настањеност области Буррарда и Енглеског заљева је била непозната све до касних 1860-их.

Златна грозница и оснивање града

[уреди | уреди извор]

Златна грозница, због злата пронађеног у кањону ријеке Фрасер 1858. довела је са собом више од 25 000 људи, углавном из Калифорније, до ријеке Фрасер. Већина њих је заобишла мјесто на којем ће настати Ванцоувер.[26][27][28] Ванцоувер је најмлађи од градова Британске Колумбије.[29] Прво европско насеље у Ванцоуверу била Меклиријева фарма на ријеци Фрасер у крају код моста Оук основана око 1862. године. Пилана основана y Мудивилу (данас град Сјеверни Ванкувер) 1863, започела је дугу везу града са дрвном инудстријом. Ову пилану су убрзо пратиле пилане капетана Едwарда Стампа на јужној обали залива. Стамп, који је покренуо сечу дрвећа у области Порт Албернија, је прво покушао да отвори пилану у Броктон Поинту, али су га тешке водене струје и гребени присилили да пресели посао на место близу почетка улице Гор. Ова пилана, позната и као Хејстингсова пилана, постала је језгро око којег је основан Ванцоувер. Централна улога пилане у граду је опала доласком Канадске пацифичке железнице 1880. Међутим, пилана је остала важан део локалне економије све до свог затварања 1920.[30]

Прва засједање градске скупштине након великог пожара 1886.

Насеље које ће се касније назвати Гастоwн брзо је израсло око импровизоване првобитне крчме коју је основао "Гассy" Јацк Деигхтон 1867. године на граници поседа Хејстингсове пилане.[29][31]

Канадска пацифичка железница и развој града

[уреди | уреди извор]

Године 1870. колонијалне власти су анализирале насеље и дале му статус градића, коме су променили име у Гранвил, по тадашњем британском државном секретару за колоније, лорду Гранвилу. Ово место, са својом природном луком, је на крају изабрано као завршни терминал Канадске пацифичке железнице, на разочарење Порт Мудија, Њу Вестминстера и Викторије, који су тражили да они буду крајња станица. Пруга је била подстицај за Британску Колумбију да се придружи Канадској конфедерацији 1871. године, али су Пацифички скандал и расправе због коришћења кинеске радне снаге одложили изградњу све до 1880-их.[32]

Илустрација Ванцоувер из 1898.

Град Ванцоувер је званично основан 6. априла 1886, исте године када је прва трансконтинентална пруга стигла до града. Председник канадске пацифичке железнице Вилијам ван Хорн је дошао у Порт Муди да успостави терминал КПЖ на наговор Хенрија Џона Камбија, и дао је граду садашње име по Џорџу Ванкуверу.[29]

Велики пожар и брзи раст

[уреди | уреди извор]

13. јуна 1886. је Велики пожар уништио цели град, а исте године је основана Ванкуверска ватрогасна служба и град је брзо обновљен.[30] Број становника Ванцоувера је растао од око 1000 становника 1881. до 20.000 на крају века и 100.000 1911. године.[33]

Прва локомотива која је дошла у Ванцоувер

Ванкуверски трговци су снабдјевали копаче злата током Клондајске златне грознице 1898. године.[26] Један од ових трговаца, Цхарлес Wоодwард, је основао прву трговину у данашњим улцама Георгиа и Маин Стреет 1892. године, која ће са Спенсеровом и Худсон Баy трговином, деценијама чинити језгро градске трговачке зоне.[34]

Привредом старог Ванцоувера су доминирале велике компаније као што је Канадска пацифичка жељезница, која је осигуравала капитал за брзи развој новог града. Иако се индустрија развијала, природни ресурси су постали основ привреде Ванцоувера. Овај сектор се у почетку ослањао на дрвну индустрију, а касније на извоз кроз луку, док је комерцијални саобраћај чинио највећи привредни сектор до 1930-их.[35]

Раднички и други покрети

[уреди | уреди извор]

Доминацију великих компанија у привреди града пратио је често ратоборан раднички покрет. Први велики штрајк десио се 1903. године када су радници железнице штрајковали због тога што Канадска пацифичка железница није хтела да призна синдикат. Вођу штрајкача Френка Роџерса убило је обезбеђење КПЖ-а док је стражарио на доковима, чиме је постао прва жртва покрета у Британској Колумбији.[36] Пораст незадовољства међу индустријским радницима широм покрајине довео је до првог генералног штрајка у Канади 1918. године у камберлендским рудницима угља на отоку Ванцоувер.[37] Након затишја током двадесетих година 20. века, талас штрајкова је кулминирао 1935. године када су незапослени дошли у град да протестују против услова у камповима помоћи којима је управљала војска у удаљеним областима широм покрајине.[38][39] Након два напета месеца са свакодневним протестима, штрајкачи из кампова су одлучили да своје жалбе представе савезној влади у Отави,[39] али су њихови протести угушени на силу. Радници су ухапшени код Мишена и задржани су у радним камповима до краја Велике депресије.[40]

Изглед Ванцоувера у посљедњој деценији 20. вијека

Други друштвени покрети, као што су феминизам првог таласа, реформе морала и покрет умерености такође су имали важну улогу у развоју Ванцоувера. Марy Еллен Смитх, ванкуверска суфражеткиња и присталица забране точења алкохола, 1918. године постала је прва жена посланик у покрајинској скупштини Канаде.[41] Забрана точења алкохола почела је током Првог светског рата и трајала је до 1921. године када је покрајинска влада увела контролу над продајом алкохола, која је и даље на снази.[42] Први канадски закон о забрани дрога донесен је након истраживања савезног министра рада и будућег премијера Канаде Wиллиама Лyона Мацкензиеа Кинга. Кинг је послат да истражи наводе о штети након немира када је Друштво за искључивање Азијата повело руљу кроз кинеску и јапанску четврт. Двојица потраживача били су произвођачи опијума, и након даље истраге, Кинг је открио да су беле жене посећивале места на којима се продавао и пушио опијум у истој мери као и Кинези. Савезни закон који је забранио производњу, продају и увоз опијума за немедицинске сврхе убрзо је усвојен на основу ових закључака.[43]

Спајање Ванцоувера са Поинт Греyом и Јужним Ванцоувером дало је граду коначне границе, убрзо након што је постао трећа највећа метропола у држави. До 1. јануара 1929. године становништво увећаног Ванцоувера износило је 228 193 становника, а сам град се простирао преко цијелог полуотока између тјеснаца Буррард и ријеке Фрасер. [44]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

Избијање Другог светског рата помогло је овој регији да се брже опорави. Бродоградилиште је производило корвете и миноловце за Канадску краљевску морнарицу, а Боингова фабрика у оближњем Рицхмонду је производила делове за бомбардере Б-29. Године 1942, неколико месеци после напада на Перл Харбор, канадска влада је почела да сматра Канађане јапанског порекла претњом националној безбедности. Имовина Канађана јапанског порекла им је одузета, а они су интернирани у логоре у унутрашњости државе. Влада Канаде се 1988. године званично извинила и понудила надокнаду.[45]

Изградња знаменитости

[уреди | уреди извор]

У децембру 1953. телевизија ЦБУТ је прва почела да емитује телевизијски програм у западној Канади. Како би се побољшао саобраћај у граду подигнуто је неколико мостова. Пре рата су подигнути Други тесначки мост (1925) и мост Лонс гате (1938) на северној обали теснаца Бурард. Године 1957. подигнут је мост Оак стрит преко ријеке Фрасер до Рицхмонда, а 1960. такозвани Иронwоркерс Мемориал Сецонд Нарроwс Цроссинг преко тјеснаца Буррард.

Поред Универзитета Британске Колумбије основаног 1908. године, у предграђу Бурнаби основана су два нова универзитета, који сада имају уреде и у Ванкоуверу; први је био Технолошки институт Британске Колумбије основан 1960. а следио га је Универзитет Сајмон Фрејзер 1965. године. Становници кинеског насеља из округа Страткона су крајем 1960их су се побунили због предложеног рушења свог насеља, кроз који је био планиран пролазак аутопута. Протести су уродили ревизијом плана саобраћаја и 1980. године је донесена одлука о забрани градње аутопута у граду. Због сталног раста саобраћаја ка и од аеродрома Ванкувер на Си Ајленду, преко ријеке Фрасер је подигнут још један пост - Мост Артура Лејнга, који је отворен 1976. године.

Нагли развој града

[уреди | уреди извор]
Светска изложба 1986. године

Када је Ванкуверу додељено домаћинство Светске изложбе 1986. године, почео је нагли развој града, који уз неколико прекида траје и данас. Године 1983. у Ванкуверу је отворен Би-Си Плејс, први покривени стадион у Канади. У јануару 1986. је пуштена у рад надземна желеница Скајтрејн која повезује Ванкувер са својим предграђима. Друге значајне грађевине које су настале због светске изложбе 1986. и од тада доминирају градским пејзажом су музеј Сциенце Wорлд ат ТЕЛУС Wорлд оф Сциенце, Цанада Плаце и концертна дворана Плаза оф Натионс. Светска изложба је трајала од маја до октобра 1986, а посетило ју је више од 20 милиона посетилаца. Изложбени простор на северној обали Фолс Крика је претходно била огромна индустријска зона, а после изложбе продата је хонгкошком бизнисмену Ли Кашингу. Он је преобразио Фолс Крик у густо насељену и атрактивну стамбену зону на ободу центра града. Још 1970-их полуострво Гранвил Ајленд је из индустријске зоне претворено у трговачку и културну зону.

Олимпијске игре

[уреди | уреди извор]

Канадски олимпијски комитет је 1998. године поднео кандидатуру за организовање Зимских олимпијских игара 2010. У конкуренцији Квебека и Калгарија, Ванкувер је освојио највише гласова, како би био канадски кандидат за домаћина Игара. На правном необавезујућем референдуму 22. фебруара 2002. 63,9% изашлих гласача је дало свој глас за подношење кандидатуре.[46] Ванкувер је добио организацију Игара на седници МОК 2. јула 2003. године у Прагу, победивши Салцбург и Пјонгчанг.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Ванкувер се назива градом квартова, пошто је сваки кварт другачији по свом карактеру и етничком саставу.[47] Становници енглеског, шкотског и ирског порекла су током историје чинили највеће етничке групе у граду,[48] а елементи британског друштва и културе су видљиви у неким деловима града, посебно у Јужном Гранвилу и Креисдејлу. Немци су следећа највећа европска етничка група која се населила у граду и били су предводници у друштвеним и привредним активностима града све до појаве анти-немачког расположања избијањем Првог светског рата 1914.[5] Кинези у најбројнија азијатска етничка група и Ванкуверу имају разне заједнице које сс служа бројјним дијалектима кинеског језика, међу којима су кантонски и мандарински.[30][49] Квартови са различитим етничким трговинским зонама су Панџаб маркет, Мала Италија, Грчка четврт и бивша Јапанска четврт.

Парада поводом порславе Кинеске нове године 2007.

Прилив имиграната из Хонг Конга током 1980их који су се иселили због коначног преласка града у посед Народне Републике Кине, уз повећан број имиграната из континеталне Кине и са Тајвана, је створио једну од највећих концентрација Кинеза у Северној Америци.[50] Ово досељавање азијатских имиграната је наставило традицију досељавања становништва из целог света, чиме је Ванкувер постао друго најпопуларније одредиште за имигранте у Канади (после Торонта).[51] Друге значајне азијатске етничке групе у Ванкуверу су Индијци, Вијетнамци, Филипинци, Индонежани, Корејци, Камбоџани и Јапанци. Упркос порасту имиграције из Латинске Америке у Ванкувер током 1980их и 1990их, њен укуоан удео је релативно низак, што се може рећи и за имигранте из Африке (3,6% и 3,3% укупног досељеничког становништва, респективно)[52]

Пре досељавања имиграната из Хонг Конга током 1990их, највеће небританске етничке групе су били Ирци и Немци, затим Норвежани, Швеђани, Италијани, Украјинци и Кинези, од којих су већина потомци досељеника из Тајшана у провинцији Гуангдунг. Од половине 1950их до 1980их, многи Португалци су дошли у Ванкувер, па сада Ванкувер има трећу највећу популацију Португалаца у Канади после Торонта и Монтреала. Становници пореклом из источне Европе (Југословени, Руси, Чеси, Пољаци и Мађари) су почели да се досељавају после Другог светског рата.[5]. Грчка имиграција се увећала крајем 1960их и почетком 1970х током времена диктатуре војне хунте у Грчкој, а већина се населила у области Китсилано.

У граду и широј околини постоји значајан број домородачког становништва, па Ванкувер има највећу домородачку заједницу у покрајини.[53]

Раст броја становника (бивше општине Поинт Греј и Јужни Ванкувер нису обухваћене пописима пре 1931.)[54]
Година 1891. 1901. 1911. 1921. 1931. 1941. 1951. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2006.
Ванкувер 13.709 26.133 100.401 117.217 246.593 275.353 344.833 384.522 426.256 414.281 471.644 545.671 578.041
Шира околина 21.887 42.926 164.020 232.597 347.709 393.898 562.462 790.741 1.028.334 1.169.831 1.602.590 1.986.965 2.116.581

Привреда

[уреди | уреди извор]
Теретни брод у Енглеском заливу

Захваљујући свом положају на Пацифичком обручу и чињеници да је западни крај канадског Трансканадског аутопута и пруге, Ванкувер је један од највећих индустријских центара у држави.[55] Лука Ванкувера, највећа и најпрометнија у Канади, тргује на годишњем нивоу са робом у вредности више од 75 милијарди канадских долара у размени са 130 држава. Делатности луке генеришу више од 10,5 милијарди долара бруто домаћег производа и 22 милијарде долара аутпута.[56]

Други стуб привреде је шумарска и рударска индустрија. Ванкувер је седиште компанија за сечу дрвећа и вађење руда као што су „Канфор“ и „Вест Фрејзер тимбер“ (други и трећи по величини произвођач дрвета у свету), као и многобројних рударских компанија, укључујући „Тек Коминко“ и „Голдкорп“. Ванкуверска берза (сада део берзе у Торонту), је међу најважнијим тржиштима за улагање капитала на свету за мала и средња рударска предузећа. Поред тога има бројне огранке националних и међународних банака, као и услужних предузећа.

Током последњих пар година, град је постао изузетно важан центар развоја софтвера, биотехнологије и филмске индустрије.[57]

Положај града га је учинио значајном туристичком дестинацијом. Туристи посећују градске вртове, Станлијев парк, Парк краљице Елизабете, Вандусенову ботаничку башту, планине, океан и шуме у околини града. Сваке године преко милион људи дође у Ванкувер на својим крстарењима, која често продужују даље до Аљаске.[57]

Ванкувер је један од најскупљих градова за живот, са ценама становања које су највише у Канади. Од 1990-их наовамо финансирана је изградња високих кондоминиума у центру града, делом од прилива капитала од имиграната из Хонг Конга који су отишли из њега због предаје града Кини. Такав развој је сконцентрисан у окрузима Јејлтаун и Коал Харбор и дуж многих станица надземне железнице источно од центра града.[57] Избор града за домаћина Зимских олимпијских игара 2010. је такође имао велики утицај на економски развој. Још један значајан међународни догађај се одржао у граду - Светска изложба 1986., која је имала више од 20 милиона посетилаца и канадској привреди донела 3,7 милијарди долара. Неке од градских знаменитости као што су систем надземне железнице и Канада Плејс, су играђени као део те изложбе[58]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Са густином од 5.335 становника по км² 2006. године Ванкувер је високу густину становништва, попут других северноамеричких гадова. Урбанистичко планирање Ванкувера одликују високе стамбене и зграде мешовите намене у градском центру, као алтернатива субурбаним предграђима.[59]

Овај приступ потиче од краја 1950их, када су градски планери почели да охрабрују градњу високих стамбених зграда у ванкуверском Вест Енду[60], које су морале да испуне строге услове у погледу одстојања и отворених површина како би се заштитио видик и очувале градске површине. Успех ових густо насељених али и за живот погодних насеља је почетком 1980их довело до новог развоја градских индустријских зона као што су Норт Фалс Крик и Коал Харбур. Резултат тога је густо градско језгро.

Панорама Ванкувера.
Панорама Ванкувера.
Гроунд-левел виеw оф а стреет сурроундед бy нумероус хигх-рисе буилдингс. Алонг тхе сидес оф тхе роад аре смалл треес.
Марине Буилдинг са Хастингс Стреета

Значајна зграде у граду су Цхрист Цхурцх Цатхедрал, Хотел Ванкувер и Ванкуверска галерија уметности. Постоји неколико зграда модерне архитектуре, међу којима су Харбор центар, Ванкуверска палата правде и оближњи трг по имену Робсонов трг (по пројекту Артура Ериксона) и Ванкуверска јавна библиотека (по пројекту Моше Сафдија) која подсећа на римски Колосеум.

Политика и локална самоуправа

[уреди | уреди извор]
Градска кућа Ванкувера са ознакама Зимских олимпијских игара 2010.

За разлику од осталих општина Британске Колумбије, Ванкувер је статус општине добио Ванкуверском повељом.[61] Овај закон, усвојен 1953, је заменио Акт о увођењу самоуправе Ванкувера из 1921. и пружа граду већа и бројнија овлашћења од других општина које селују под Законом о општинама Британске Колумбије.

Градском владом је од Другог светског рата доминирала Нон-Партисан Ассоциатион (Нестраначко удружење), странка десног центра, мада уз значајне периоде владавина странака левог центра окупљених у .[30] НПА се поделила око питања дрога 2002. године, што је значајно допринело убедљивој победи Коалиције напредних гласача на политици минимализације штете. Последица тога је да је у граду основано прво место за безбедно убризгавање ињекција за потребе значајног броја градских интравенских хероинских зависника.

Ванкувером управља десеточлано Ванкуверско градско веће, деветочлани школски одбор и седмочлани одбор за паркове, који су сви изабрани на трогодишњи мандат кроз већински систем. Током историје, богатији западни крај Ванкувера је гласао за конзервативце или либерале, док је источни део града гласао за левичарске партије.[62]

Иако је град поларизован, често је постизан политички консезус око бројних питања. Заштита градских паркова, фокус на развој градског метроа уместо на систем аутопутева, приступ минимализацији штете код нелегалне употребе дрога и општи интерес за развој општине су примери политика које имају широку подршку партија у Ванкуверу.

Заступљеност у федералном и провинцијском парламенту

[уреди | уреди извор]

Ванцоувер у Законодавној скупштини Британске Колумбије представља 11 посланика (Мембер оф тхе Легислативе Ассемблy, МЛАс), међу којима је и Гордон Цампбелл, тренутни премијер провинције. Шест мјеста држи Либерална странка Британске Колумбије а пет Нова демократска странка Британске Колумбије.[63]

Ванцоувер у Канадском дому Комуна представља пет чланова парламента. На федералним изборима 2004. године, Либерална странка Канаде је освојила четири мјеста, а Нова демократска странка Канаде (НДП) једно. На федералним изборима 2006. године сви чланови парламента из Ванцоувера су поновно изабрани. Међутим, 6. фебруара 2006. је Давид Емерсон из Ванцоувер Кингсwаyа прешао у Конзервативну странку и тако дао једно мјесто конзервативцима. На федералним изборима 2008. године је НДП преузео изборни округ Ванцоувер Кингсwаy од Емерсона, тако да НДП сада има два, а либерали три мјеста.[64][65]

Полиција и криминалитет

[уреди | уреди извор]

Док је за јавну сигурност већег дијела Лоwер Маинланда задужен Одјел "Е" Краљевске канадске коњичке полиције, у самом Ванцоуверу постоји локална полицијска служба, која има 1.174 припаднника, а године 2005. је имала годишњи буџет од 149 мил. $.[66][67][68] Године 2005. је на полицијске послове отпадало 16% градског буџета.[69]

Оперативни одјели ванкуверске полиције укључују бициклистички одјел, поморски одјел и псећи одјел. Такођер има и коњичку јединицу, чији је задатак углавномпатролирање Станлеy Парком и повременом источним дијелом градске језгре и Wест Енда, као и за контролирање масе.[70] Полиција дјелује у сурадњи с цивилима који као добровољци воде Комуналне полицијске центре.[71] Године 2006. ванкуверска полиција је основала и своју антитерористичку јединицу. Године 2005. је основана и нова полицијска служба специјализирана за саобраћај - Полицијска служба Транспортне управе Ширег Ванцоувера (данас Полицијска служба Транспортне управе Јужне обале Британске Колумбије).

Иако је посједовање марихуане илегално, ванкуверски полицајци у правилу не врше хапшења због посједовања мањих количина те дроге.[72] Године 2000. Ванкуверска полиција је формирала посебну јединицу за борбу против нарко-криминала звану "Гроwбустерс," а чији је циљ водити борбу против 4.000 хидропоничних узгајалишта марихуане (гроw-опс) за које се процјењује да их има у стамбеним зградама.[73] Као и сличне полицијске операције усмјерене против марихуане, и ова је била предметом оштрих критика.[74]

Године 2008. Ванцоувер је имао седму највишу стопу криминалитета међу 27 метрополитанских подручја Канаде, павши за три мјеста у однису на 2005. годину.[75] Као и код других канадских градова, опћа стопа криминалитета је "драматично" опала.[76] Стопа имовинског криминалитета је, пак, посебно висока, те међу највишима код већих градова Сјеверне Америке.[77] Међутим, успркос тога је број кривичних дјела против имовине пао за 10,5% између 2004. и 2005. године, према ванкуверској полицији.[67] Градско подручје Ванцоувеар има највишу стопу казнених дјела почињених ватреним оружјем и везаним уз наркотике међу свим метрополитанским подручјима Канаде, према статистичкој студији из 2006. године. Забиљежено је 45,3 казнених дјела и прекршаја везаних уз оружје на 100.000 људи у Метро Ванцоуверу, што је мало више од Торонто ЦМА-а с 40,4 али далеко испод националног просјека од 27,5.[78] Низ инцидената везаних уз банде је почетком 2009. ескалирао у оно што је полиција назвала рат банди.

Војска

[уреди | уреди извор]

У Ванцоуверу се налази штаб Западног подручја копнене војске Канадских снага, односно 39. канадске бригадне групе, смјештене у Јерицхоу.[79] Главне резервне јединице из локалног подручја су Тхе Сеафортх Хигхландерс оф Цанада и Тхе Бритисх Цолумбиа Регимент (Дуке оф Цоннаугхт'с Оwн), смјештене у оружарници Сеафортх Армоурy и вјежбалишту Беаттy Стреет Дрилл Халл, те 15. пољска пуковнија Краљевске канадске артиљерије.[80] Морнаричка резеврна јединица ХМЦС Дисцоверy је смјештена на Деадман'с Исланду у Станлеy Парку.[81] РЦАФ станица Јерицхо Беацх, прва зрачна база у Канади, је године 1947. преузета од Канадске војске када су хидроавионе замијенили авиони дугог радијуса. Већина објеката базе је године 1969. предата граду Ванцоуверу и преименована у "Јерицхо Парк."[82]

Култура

[уреди | уреди извор]

Позоришта и филм

[уреди | уреди извор]
Тхе Вогуе Тхеатре он Гранвилле Стреет

Позната позоришта у Ванкуверу су Артс Цлуб Тхеатре Цомпанy и Ванцоувер ТхеатреСпортс Леагуе на острво Гренвикострву Гренвил, Ванцоувер Плаyхоусе Тхеатре Цомпанy и Бард он тхе Беацх. Мања позоришта су Тоуцхстоне Тхеатре, Студио 58, Цароусел Тхеатре и тхе Унитед Плаyерс оф Ванцоувер. Тхеатре Ундер тхе Старс лети изводи представе у Стенлијево парку. У Ванкуверу се сваке године одржава Фринге Фестивал.

Међународни филмски фестивал у Ванкуверу се одржава две недеље у септембру и на њему се прикаже око 350 филмова, чиме спада у највеће филмске фестивале у Северној Америци.

Музеји

[уреди | уреди извор]

У дистрикту Китсилано се налази Ванкуверски поморски музеј и свемирски центар Х. Р. МацМиллан. Музеј антропологије на УБК се, пак, сматра водећим музејом за културе Првих нација (канадских Индијанаца) на сјеверозападној пацифичкој области, док се Ванкуверски музеј сматра највећим градским музејом у Канади. Један од интерактивних музеја је и Сциенце Wорлд. У граду такођер постоје јавне умјетничке збирке.

Ванцоувер Арт Галлерy

Ванкуверска умјетничка галерија има збирку од преко 10.000 предмета с преко 100 милиона $ вриједности те садржи бројна дјела Емилy Царр.[83]

Музика

[уреди | уреди извор]
Види такође: Музика Ванцоувера

Музичка сцена Ванцоувера укључује извођаче озбиљне, народне и забавне музике. Ванкуверски симфонијски оркестар је професионални оркестар у граду. Ванкуверска опера је водећа оперна трупа у граду.

Град има знамените пунк роцк бендове, укључујуће хардцоре пионире D.О.А.. Остали рани ванкуверски пунк бендови су били Субхуманс, Yоунг Цанадианс, Поинтед Стицкс, Ацтиве Дог, Тхе Модернеттес, УЈ3РК5, I и Браинеатер.[84] Када је алтернативни роцк постао популаран 1990-их, неколико ванкуверских бендова је постало познато, укључујући 54-40, Оддс, Моист, Маттхеw Гоод Банд и Ецонолине Црусх. Новији успјешни бендови из Ванцоувера су Гоб и Стабило. Данас у Ванцоуверу постоје и независни бендови као Тхе Неw Порнограпхерс, Дестроyер и независне дискографске куће као Неттwерк и Минт. У Ванцоуверу је настао и утицајни метал бенд Страппинг Yоунг Лад те рани електро-индустријски бендови Скиннy Пуппy и Фронт Лине Ассемблy; Билл Лееб, члан потоње, је познатији по оснивању амбијеталне поп супергрупе Делериум. Остали популарни музичари који су обиљежили Ванцоувер су Брyан Адамс, Сарах МцЛацхлан, Хеарт, Присм, Троопер, Цхиллиwацк, Паyола$, Имагес ин Вогуе, Мицхаел Бубле, Марианас Тренцх и Спирит оф тхе Wест.[85]

Већи концерти и музички догађаји се обично одржавају у стадионима и дворанама као што су ГМ Плаце, Qуеен Елизабетх Тхеатре, БЦ Плаце Стадиум или Пацифиц Цолисеум, док се мањи одржавају у Плаза оф Натионс, Цоммодоре Баллроом, Орпхеум Тхеатре и Вогуе Тхеатреу (тренутно затворен). У Ванцоуверу се одржавају и редовни међународни фоплк и јазз фестивал .

Ноћни живот

[уреди | уреди извор]

Ноћни живот је у Ванцоуверу много година био ограничен због раног затварања барова и ноћних клубова и нефлексибилности власти по том питању. Од године 2003. је, међутим, Ванцоувер експериментирао с каснијим затварањем и лабавијим правилима, те се настоји градску језгру трансформирати у забавни дистрикт, посебно у и око Гранвилле Стреета.[86]

Ванцоуверски ноћни живот; Улице Нелсон и Гранвилле Стреет

Ванкуверска кинеска популација је, пак, произвела неколико Цантопоп звијезда. Исто тако, многи од индо-канадских глумаца и пјевача су направили каријере у Боллywооду.

Квалитета и трошкови живота

[уреди | уреди извор]

Ванцоувер је више од десет година рангиран као један од најбољих градова за живљење.[87] Насупрот томе, часопис Форбес тврди како је Ванцоувер године 2007. имао 6. најпрецјеније тржиште некретнина на свијету и друго најпрецјеније у Сјеверној Америци, иза Лос Ангелеса.[88] Ванцоувер је такођер наведен као други најскупљи канадски град иза Торонта и 89. најскупљи град на свијету.[89] Исте је године Ванцоувер од Форбеса наведен као 10. најчишћи град на свијету.[90]

Ванцоувер има стопу гојазности међу одраслима од 12%, док канадски просјек износи 23%. 51% Ванкувераца су прекомјерно тешки, што Ванцовер чини 4. најмршавијим градом иза Торонта, Монтреала и Халифаxа.[91][92]

Медији

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Медији у Ванцоуверу

Ванцоувер је водеће средиште филмске и телевизијске продукције. Стекао је надимак Холлywоод Нортх (Сјеверни Холлywоод), с обзиром да се више од сто година користи као филмска локација, што је почело још од стране Едисон Мануфацтуринг Цомпанy.[93] Године 2008. је Филмска комисија Британске Колумбије објавила да се у граду снима више од 260 филмских и ТВ-продукција, што га је учинило трећим највећим средиштем филмске и ТВ-индустрије у Сјеверној Америци, иза Лос Ангелеса и Неw Yорка, а у домени ТВ-продукције другим, одмах иза Лос Ангелеса.[94][95][96]

У граду се дистрибуира широка палета локалних, националних и међународних новина. Главна два листа на енглеском су Тхе Ванцоувер Сун и Тхе Провинце. Два национална дневна листа који се дистрибуирају у граду су Тхе Глобе анд Маил, који је 1983. започео "национално издање" за Британску Колумбију и недавно додао три стране рубрике Британске Колумбије у редовном, те Натионал Пост који доноси свеканадске вијести. Остали локални листови укључују 24Х (бесплатни дневни лист), ванкуверско издање канадске франшизе листа Метро, Ванцоувер Цоуриер који излази два пута тједно, те независни лист Тхе Георгиа Страигхт. Три дневна листа на кинеском језику - Минг Пао, Синг Тао и Wорлд Јоурнал - су намијењена становништву које говори кантонски и мандаринскиу. Низ других међународних и локалних листова на страним језицима се дистрибуирају на Лоwер Маинландуу.

Неке од локалних ТВ-станица укључују ЦБЦ, Цитyтв, ЦТВ и Глобал БЦ. ОМНИ Бритисх Цолумбиа производе дневне ТВ-емисије на кантонском, мандаринсклом, пуњабију и корејском, као и тједне ТВ-емисије на тагалогу, као и емисије за друге етно-језичне групе. Фаирцхилд Гроуп има двије ТВ-станице - Фаирцхилд ТВ и Талентвисион, за кантонску и мандаринску публику.

Радио-станице с информативним програмом укључују ЦБЦ Радио Оне, ЦКНW и Неwс 1130. Франко-колумбијској заједници служе станице Радио-Цанада као што је 26. канал ЦБУФТ (Тéлéвисион де Радио-Цанада), ЦБУФ-ФМ 97.7 (Премиèре Цхаîне) и ЦБУX-ФМ 90.9 (Еспаце мусиqуе). Ванцоувер такођер има најстарију радио-емисију на украјинском под називом Насх Холос.

Медијска доминација је чест предмет расправа у Ванцоуверу с обзиром да новине Тхе Ванцоувер Сун, Тхе Провинце, Ванцоувер Цоуриер, укључујући локалне клао Сурреy Ноw, Бурнабy Ноw и Рицхмонд Неwс те ТВ-станица Глобал БЦ припадају Цанwесту.[97] Концентрација медија у власништву једне корпорације је потакла оснивање алтернатива, због чега је Ванцоувер постао центар за независне онлине медије као што су Тхе Тyее и НоwПублиц.[98]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Саобраћај у Ванцоуверу
Више информација: Попис путева у Ванцоуверу

Ванцоувер је имао систем трамваја који је започео 28. јуна 1900. и возио са Гранвилле Стреет Бридге (прва станица) до Wестминстер Авенуеа (данашњи Маин Стреет и Кингсwаy). Мање од годину дана касније, Wестминстер анд Ванцоувер Трамwаy Цомпанy је почела водити прву међуградску трамвајску линију изумеђу Цхиллиwацка, а друга линија, по имену Лулу Исланд Раилроад је водила од Гранвилле Стреет Бридгеа до Стевестон преко Керрисдалеа, а што је помогло развоју стамбених квартова око централне градске језгре.[99] Бритисх Цолумбиа Елецтриц Раилwаy је потом постала компанија која је водила градску и међуградску трамвајску мрежу, све до 1958. када су посљедњи трамваји избачени из употребе како би се увели тролејбуси и аутобуси.[100] Ванцоувер је тренутно други град по броју тролејбуса у Сјеверној Америци иза Сан Францисца.

А тwо цар траин фоллоwс раил трацкс ундер анд бридге. Ин тхе бацкгроунд цан бе сеен а домед спортс стадиум анд хигх-рисе буилдингс.
Ванцоувер'с СкyТраин или Небески влак у Грандвиеw Цут, са центом Ванцоувера у позадини. Куполаста структура је БЦ Плаце Стадиум

Градска вијећа у 1970-им и 1980-им су као дио дугорочног плана градског развоја забранили изградњу аутопутева.[101] Због тога је једини аутопут у границама града Хигхwаy 1, који пролази кроз сјевероисточни дио. Док је број аутомобила у Ванцоуверу стално растао заједно са становништвом, стопа власништва над аутомобилима и просјечна раздаљина пута од куће до посла је пала од раних 1990-их.[102][103] Ванцоувер је једини већи канадски град с таквим трендовима. Успркос чињенице да се просјечно путовање возилом продужило за трећину и повећања промета, данас се користи 7% мање аутомобила у градској језгри.[102] Становници више воле живјети у подручјима од њиховог интереса или користе економичније методе транспорта, као што су масовни пријевоз или бицикли. То је дијелом резултата настојања градских урбаниста да пронађу рјешења прометних проблема као и еколошких кампања. Мјере управљања потражњом за транспортом су увеле ограничења возачима, отежавши им и учинивши скупљом вожњу, уз истовремено давање бенефицијама не-возачима.[102]

ТрансЛинк је одговоран за путеве и масовни пријевоз у Метро Ванцоувер. Пружа услуге вожње аутобусом, укључујући брзу аутобусну услугу Б-Лине, услуге пријевоза бициклом (познат као СеаБус), те аутоматски брзи пријевоз влаком познат као СкyТраин и Wест Цоаст Еxпресс. Ванцоуверски СкyТраин тренутно вози на три линије - Милленниум Лине, Еxпо Лине и Цанада Лине.[104]

Тренутно се мијењаа регионална транспортна мрежа као дио Транслинковог 10-годишњег транспортног плана. Недавно довршена Цанада Лине, оттворена 17. аугуста 2009. спаја Међународни аеродром и сусједни град Рицхмонд са већ постојећим СкyТраин системом. Евергреен Лине би ускоро са системом повезати градове Цоqуитлам и Порт Моодy. Такођер постоје планови да се СкyТраинова Милленниум Лине прошири на запад до УБЦ-а као метро испод Броадwаyа те да се прошири капацитет Еxпо Линеа. Неколико прометних пројеката ће бити завршено у сљедећим годинама, укључујући замјену за мост Порт Манн Бридге, као дио тзв. Гатеwаy Програма провинцијске владе.[104]

Постоје и други начини транспорта у Ванцоуверу. Међуградска путничка жељезница води од Пацифиц Централ Статиона преко ВИА Раила према истоку; Амтрак Цасцадес до Сеаттлеа; такођер постоје и Роцкy Моунтаинеер туристичке руте. Мали путнички трајекти у Фалсе Црееку повезују Гранвилле Исланд, Доwнтоwн Ванцоувер и Китсилано. Ванцоувер има широку мрежу бициклистичких стаза, која цијеле године подржава бициклисте. Бициклизам је постао најбрже растући начин пријевоза у Ванцоуверу.[105]

Ванцоуверу служи Међународни аеродром у Ванцоуверу (YВР), који се налази у )Сеа Исланду у граду Рицхмонд, јужно од града. Он представља други најпрометнији аеродором у Канади ,[106] и други најпрометнији аеродром по броју међународних путника на западној обали Сјеверне Америке.[107] Хеликоптерска компанија ХелиЈет и хидроавионске компаније одржавају летове из ванцоуверске луке и јужног терминала YВР. Град такођер служе два трајектна терминала БЦ Феррy. Један је на сјеверозападу у Хорсесхое Баy (у Wест Ванцоуверу), а други на југу у Тсаwwассену (у Делти).[108]

Образовање

[уреди | уреди извор]
Универзитет Британске Колумбије.

Образовне институције у ванкуверском школском округу похађа више од 110.000 ђака у основном, средњем и високом образовању, што ванкуверски школски округ чини другим највећим у покрајини.[109][110] Округ управља над 74 основне школе, 17 стручних школа, 18 средњих школа и 7 установа за образовање одраслих.[109] Постоји више од 46 независниих школа које се делимично финансирају из покрајинског буџета и у којима се образује 10% ђака у граду.[111]

У широј области Ванкувера постоје два велика државна универзитета: Универзитет Британске Колумбије и Универзитет Сајмон Фрејзер, са око 80.000 студената уписаних 2008.[112][113]

Институт за технологију Британске Колумбије и Колеџ Лангара су факултети које финансира држава, а поред њих постоје приватне установе и други факултети у околини Ванкувера, од којих су најпознатији Дагласов колеџ и Универзитет Капилано. На Универзитету уметности и дизајна Емили Кар се могу добити дипломе и сертификати на пољу уметности и дизајна, док се у Ванкуверска филмска школа пружа једногодишњи курс у области снимања филма.[114][115]

Страни студенти и они којима енглески није матерњи језик чине значајан број уписаних у ове државне и приватне установе. Ванкуверски школски одбор је известио да је школске 2008/2009 53% ђака у свом дому говорило неки страни језик осим енглеског.[110]

Спорт и рекреација

[уреди | уреди извор]
Царс пасс бy он ан елеватед хигхwаy ин тхе форегроунд. Ин тхе мидгроунд ис а ларге, овал-схапед буилдинг wитх а wхите, домед рооф.
БЦ Плаце Стадиум, дом БЦ Лионса. Купола на доњем десном дијелу је ГМ Плаце.

Блага клима у граду и близина океана, планина, река и језера чини подручје града популарним одредиштем за рекреацију. Ванкувер има 1.хектара поарјкова од којих је Стенли Парк, са 404 хектара површине, највећи.[116] Град има и неколико великих плажа, многе од којих су близу једна другој, које се простиру од обале Стенли Парка око Фалс Крика на јужној страни Инглиш Беја, од Китсилана до Јуниверзити Ендаумендт Лендса, (који такођер садрже плаже, али не у оквиру самог града). 18 км плажа укључују и Другу и Трећу плажу у Стенли Парку, Инглиш Беј (Прва плажа), Сансет, Китсилано Бич, Јерихо, Локарно, Спениш Бенкс, Спениш Бенкс Екстеншон и Спениш Бенкс Вест. Такођер постоји и слатководна плажа на језеру Траут Лејк. На обали се може бавити разним врстама водених спортова, а град је и популарно одредиште за наутичаре.[117]

20-30 минута вожње од центра Ванкувера се налазе планине Норт Шор, са три скијалишта: Сајпртес Маунтајн, Граус Маунтајн и Маунт Симор. Планински бициклисти су направили низ познатих стаза у Норт Шору. Реке Кепилено, Лин Крик и Симор, такође на Норт Шору, пружају прилике за сплаварање за време киша и пролетног отапања, иако се кањони иначе чешће користе за шетњу и пливање.[118]

Утрке укључују Ванкуверску сунчеву трку (10 км) сваког априла; Ванкуверски маратон сваког маја и Скошабанкин ванкуверски полу-маратон сваког јуна. Граус Грајнд је 2,9 км дуго пењање дуж Граус Маунтајн отворена лети и јесени, а уз њу постоји и годишња Планинска утрка Граус Грајнда. Пешачке стазе укључују Баден-Пауел Трејл, 42 км стазу од Хоршу Беја у Западном Ванкуверу до Дип Коуа у дистрикту Северни Ванкувер.[119]

Ванкувер је домаћин Зимских олимпијских игара и Зимских параолимпијских игара 2019. године. 2009. године Ванкувер је угостио Светске полицијске и ватрогасне гарде. Стадион Свонгерд у оближњем Барнабију је угостио Светско фудбалско првенство 2007. за играче испод 20 година.[10][120]


Године 2011. Ванкувер ће угостити Греј Кап, финалну утакмицу за првенствои Канадске фудбалске лиге (ЦФЛ). Ванцоувер Титанс, кошаркашки тим Међународне кошаркашке лиге (ИБЛ) су године 2009. у Ванкуверу одржали почетну сезону, а домаћи терен им је Ленгли Евент Сентер.[121] Ванкувер је познат и као средиште све популарнијег алтимејт спорта, те је године 2008. у њему одржано првенство.[122]

Слигхтлy елеватед виеw оф ан ацтиве ице ринк. Плаyерс он оне теам wеар мостлy ред анд wхите униформс, wхиле тхе отхерс аре оутфиттед предоминателy ин блуе.
ГМ Плаце, дом Ванкувер Канукса
Клуб Лига Спорт Терен Успостављен Првенства
Ванкувер Канукс НХЛ Хокеј на леду Џенерал Моторс Плејс 1970 0
Би Си Лајонс ЦФЛ Канадски фудбал стадион Би Си Плејс 1954 5
Ванкувер Канадијенс НWЛ Бејзбол (Једна А кратка сезона) стадион Нет Бејли 2000 0
ФК Ванкувер Вајтапс УСЛ-1 (мушкарци)
W-Леагуе (жене) 		Фудбал стадион Свонгерд 1986
2003 		6
2
Ванкувер Џајантс WХЛ Хокеј на леду Песифик Колисеум 2001 1
Ванкувер Тајтанс ИБЛ Кошарка Ленгли Евент Сентер 2009 0
Ванцоувер (прва сезона 2011.) МЛС Фудбал Стадион Би Си Плејс 2009 (2011) 0

Градови партнери

[уреди | уреди извор]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
  • Поглед на Енглески залив са Поморског музеја
    Поглед на Енглески залив са Поморског музеја
  • Фолс Крик марина
    Фолс Крик марина
  • Гренвил острво у Ванкуверу, ноћу
    Гренвил острво у Ванкуверу, ноћу
  • Поглед на Ванкувер са Тетребове планине
    Поглед на Ванкувер са Тетребове планине
  • Залазак сунца са Енглеског залива
    Залазак сунца са Енглеског залива
  • Поглед на Фермонт хотел са зграде Харбор Центра
    Поглед на Фермонт хотел са зграде Харбор Центра
  • Сан тауер
    Сан тауер
  • Купола музеја Света науке
    Купола музеја Света науке
  • Канада Плејс
    Канада Плејс

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „Ценсус 2006 Цоммунитy Профилес: Ванцоувер”. Говернмент оф Цанада. Приступљено 13. 01. 2010. 
  2. ↑ „Ценсус 2006 Цоммунитy Профилес: Ванцоувер (Цитy)”. Говернмент оф Цанада. Приступљено 01. 12. 2009. 
  3. ↑ „Ценсус 2006 Цоммунитy Профилес: Ванцоувер (Ценсус Метрополитан Ареа)”. Говернмент оф Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-08. Приступљено 01. 12. 2009. 
  4. ↑ Морлеy, А. (1974). Ванцоувер, фром миллтоwн то метрополис. Ванцоувер: Митцхелл пресс [ц9161]. Приступљено 02. 12. 2009. ЛЦЦН 64-026114
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Норрис, Јохн M. (1971). Странгерс Ентертаинед. Ванцоувер, Бритисх Цолумбиа Центенниал '71 Цоммиттее. Приступљено 01. 12. 2009. ЛЦЦН 72-170963
  6. ↑ Анне МцМуллин (31. 7. 2009.). „Порт Метро Ванцоувер Мид-Yеар Статс Инцлуде Бригхт Спотс ин а Диффицулт Фирст Халф фор 2009”. Порт Метро Ванцоувер. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-15. Приступљено 05. 12. 2009. 
  7. ↑ „Овернигхт виситорс то Греатер Ванцоувер бy волуме, монтхлy анд аннуал басис” (ПДФ). Ванцоувер Цонвентион анд Виситорс Буреау. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-17. Приступљено 16. 11. 2006. 
  8. ↑ „Индустрy Профиле”. БЦ Филм Цоммиссион. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-07. Приступљено 24. 12. 2006. 
  9. ↑ Гасхер, Мике (Новембер 2002). Холлywоод Нортх: Тхе Феатуре Филм Индустрy ин Бритисх Цолумбиа. Ванцоувер: Университy оф Бритисх Цолумбиа Пресс. ИСБН 077-4809-67-1. 
  10. ↑ 10,0 10,1 „Ванцоувер 2010 Сцхедуле”. Оффициал 2010 Олyмпиц Сите. 2010. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-26. Приступљено 25. 01. 2010. 
  11. ↑ „Wорлд66 - Ванцоувер Травел Гуиде”. Wорлд 66. Приступљено 18. 10. 2006. 
  12. ↑ „Станлеy Парк, Ванцоувер Паркс Боард, 2006”. Цитy оф Ванцоувер. Архивирано из оригинала на датум 2006-09-27. Приступљено 07. 11. 2006. 
  13. ↑ Маргарет Е А Нортх. Тхе Натурал Хисторy оф Рицхмонд, Бритисх Цолумбиа. Университy оф Бритисх Цолумбиа. 
  14. ↑ Енвиронмент Цанада. "Лоwер Маинланд Ецорегион" Нарративе Десцриптионс оф Террестриал Ецозонес анд Ецорегионс оф Цанада (#196). Ретриевед он: 3 Аугуст 2007.
  15. ↑ „Станлеy Парк: Форест - Монумент Треес”. Цитy оф Ванцоувер. 2009. Приступљено 01. 12. 2009. 
  16. ↑ „Хисторy”. Ванцоувер Цхеррy Блоссом Фестивал. 2009. Приступљено 30. 11. 2009. 
  17. ↑ „Цанадиан Цлимате Нормалс 1971-2000”. Енвиронмент Цанада. 30. 04. 2009.. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-11. Приступљено 02. 12. 2009. 
  18. ↑ „Хоттест даy евер рецордед ин Ванцоувер”. Архивирано из оригинала на датум 2009-07-31. Приступљено 29. 07. 2009. 
  19. ↑ „Температуре рецорд брокен ин Лоwер Маинланд — агаин”. Архивирано из оригинала на датум 2009-08-03. Приступљено 30. 07. 2009. 
  20. ↑ „Цанадиан Цлимате Нормалс 1971-2000”. Енвиронмент Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-11. Приступљено 29. 05. 2009. 
  21. ↑ „Wеатхер Wиннерс — Милдест Wинтерс”. Енвиронмент Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2007-11-01. Приступљено 23. 01. 2007. 
  22. ↑ Тхом, Бриан (1996). „Стó:ло Цултуре - Идеас оф Прехисторy анд Цхангинг Цултурал Релатионсхипс то тхе Ланд анд Енвиронмент”. Архивирано из оригинала на датум 2007-07-18. Приступљено 23. 11. 2006. 
  23. ↑ 23,0 23,1 Царлсон, Кеитх Тхор (ед.) (2001). А Стó:лō-Цоаст Салисх Хисторицал Атлас. Ванцоувер, БЦ: Доуглас & МцИнтyре. стр. 6–18. ИСБН 1-5505-4812-3. 
  24. ↑ Барман, Ј. (2005). Станлеy Парк'с Сецрет. Харбоур Публисхинг. стр. 21. ИСБН 9781550173468. 
  25. ↑ Баwлф, Р. Самуел (2003). Тхе Сецрет Воyаге оф Сир Францис Драке: 1577-1580. Wалкер & Цомпанy. ИСБН 978-0802714053. 
  26. ↑ 26,0 26,1 Хулл, Раyмонд; Соулес, Цхристине; Соулес, Гордон (1974). Ванцоувер'с Паст. Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс. ИСБН 978-0295953649. 
  27. ↑ Доналд Ј. Хаука (27 Новембер 2003). МцГоwан'с Wар. Неw Стар Боокс. ИСБН 1554200016. Приступљено 02. 12. 2009. 
  28. ↑ Маттхеwс, Ј.С. "Скит" (1936). Еарлy Ванцоувер. Цитy оф Ванцоувер. 
  29. ↑ 29,0 29,1 29,2 Цраннy, Мицхаел; Јарвис, Молес, Сенеy (1999). Хоризонс: Цанада Мовес Wест. Сцарбороугх, ОН: Прентице Халл Гинн Цанада. ИСБН 9780130123671. 
  30. ↑ 30,0 30,1 30,2 30,3 Давис, Цхуцк (1997). Тхе Греатер Ванцоувер Боок: Ан Урбан Енцyцлопаедиа. Сурреy, Бритисх Цолумбиа: Линкман Пресс. стр. 39–47. ИСБН 978-1896846002. Архивирано из оригинала на датум 2003-02-18. 
  31. ↑ „Wелцоме то Гастоwн”. Гастоwн Бусинесс Импровемент Социетy. 28. 03. 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2009-11-25. Приступљено 05. 12. 2009. 
  32. ↑ Мортон, Јамес (1973). Ин тхе Сеа оф Стериле Моунтаинс: Тхе Цхинесе ин Бритисх Цолумбиа. Ванцоувер: Ј.Ј. Доуглас. ИСБН 0888940521. 
  33. ↑ Давис, Цхуцк; Рицхард вон Клеист (1997). Греатер Ванцоувер Боок: Ан Урбан Енцyцлопаедиа. Сурреy, БЦ: Линкман Пресс. стр. 780. ИСБН 978-1896846002. 
  34. ↑ „Оур Хисторy: Ацqуиситионс, Ретаил, Wоодwард'с Сторес Лимитед”. Худсон'с Баy Цомпанy. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-27. Приступљено 23. 01. 2007. 
  35. ↑ МцЦандлесс, Р. C. (1974). „Ванцоувер'с 'Ред Менаце' оф 1935: Тхе Wатерфронт Ситуатион”. БЦ Студиес (22): 68. 
  36. ↑ Пхиллипс, Паул А. (1967). Но Поwер Греатер: А Центурy оф Лабоур ин Бритисх Цолумбиа. Ванцоувер: БЦ Федератион оф Лабоур/Боаг Фоундатион. стр. 39–41. 
  37. ↑ Пхиллипс, Паул А. (1967). Но Поwер Греатер: А Центурy оф Лабоур ин Бритисх Цолумбиа. Ванцоувер: БЦ Федератион оф Лабоур/Боаг Фоундатион. стр. 71–74. 
  38. ↑ Манлеy, Јохн (1994). „Цанадиан Цоммунистс, Револутионарy Унионисм, анд тхе 'Тхирд Период': Тхе Wоркерс' Унитy Леагуе,” (ПДФ). Јоурнал оф тхе Цанадиан Хисторицал Ассоциатион, Неw Сериес 5: 167–194. 
  39. ↑ 39,0 39,1 Броwн, Лорне (1987). Wхен Фреедом wас Лост: Тхе Унемплоyед, тхе Агитатор, анд тхе Стате. Монтреал: Блацк Росе Боокс. ИСБН 978-0920057773. 
  40. ↑ Сцхроедер, Андреас (1991). Царвед Фром Wоод: А Хисторy оф Миссион 1861-1992. Миссион Фоундатион. ИСБН 9781550561319. 
  41. ↑ Робин, Мартин (1972). Тхе Русх фор Споилс: Тхе Цомпанy Провинце,. Торонто: МцЦлелланд анд Стеwарт. стр. 172. ИСБН 0771076754. 
  42. ↑ Робин, Мартин (1972). Тхе Русх фор Споилс: Тхе Цомпанy Провинце,. Торонто: МцЦлелланд анд Стеwарт. стр. 187–188. ИСБН 0771076754. 
  43. ↑ Цатхерине Царстаирс. "'Хоп Хеадс' анд 'Хyпес':Друг Усе, Регулатион анд Ресистанце ин Цанада," (ПДФ). Университy оф Торонто.
  44. ↑ Францис, Даниел (2004). L.D.:Маyор Лоуис Таyлор анд тхе Рисе оф Ванцоувер. Ванцоувер: Арсенал Пулп Пресс. стр. 135. ИСБН 1-55152-156-3. 
  45. ↑ Јапанесе Цанадиан Интернмент Архивирано 2007-06-13 на Wаyбацк Мацхине-у – Университy оф Wасхингтон Либрариес
  46. ↑ „Оффизиеллес Ергебнис дес Олyмпиа-Референдумс”. Архивирано из оригинала на датум 2005-12-01. Приступљено 2010-01-31. 
  47. ↑ Тхомас Р. Бергер (08. 06. 2004.). "А Цитy оф Неигхбоурхоодс: Репорт оф тхе 2004 Ванцоувер Елецторал Реформ Цоммиссион" (ПДФ). Цитy оф Ванцоувер. Архивирано 2008-10-01 на Wаyбацк Мацхине-у „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-01. Приступљено 2010-01-23. 
  48. ↑ „Популатион бy селецтед етхниц оригинс, бy ценсус метрополитан ареас (2006 Ценсус)”]. Статистицс Цанада. 2006. Приступљено 01. 12. 2009. 
  49. ↑ „Висибле миноритиес (2006 ценсус)”. Статистицс Цанада. Архивирано из оригинала на датум 2011-08-10. Приступљено 01. 12. 2009. 
  50. ↑ Ванцоувер, Тхе (30. 06. 2007.). „Цхинесе Ванцоувер: А децаде оф цханге”. Цанада.цом. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-30. Приступљено 26. 04. 2009. 
  51. ↑ „Цанада'с етхноцултурал портраит: Цанада”. Статистицс Цанада. 2001. Архивирано из оригинала на датум 2007-02-02. Приступљено 28. 01. 2007. 
  52. ↑ Хиеберт, D., (Јуне 2009). "Тхе Ецономиц Интегратион оф Иммигрантс ин Метрополитан Ванцоувер." ИРППЦхоицес 15(7), п. 6. Ретриевед он: 2009-07-13.
  53. ↑ „Цоммунитy Хигхлигхтс фор ВанцоуверСтатистицс Цанада (2001 ценсус)”. Статистицс Цанада. (2001 ценсус дата). Приступљено 18. 10. 2006. 
  54. ↑ „Цитy оф Ванцоувер Популатион” (ПДФ). Ванцоувер Публиц Либрарy. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-14. Приступљено 06. 02. 2007. ; „Бритисх Цолумбиа Регионал Дистрицт анд Муниципал Ценсус Популатионс” (ПДФ). БЦ Статс. Архивирано из оригинала на датум 2007-06-14. Приступљено 21. 04. 2007. ; „Бритисх Цолумбиа Муниципал анд Регионал Дистрицт 1996 Ценсус Ресултс”. БЦ Статс. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-30. Приступљено 21. 04. 2007. ;„Бритисх Цолумбиа Муниципал анд Регионал Дистрицт 2001 Ценсус Ресултс”. БЦ Статс. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-30. Приступљено 21. 04. 2007. ;Давис, Цхуцк (1997). Тхе Греатер Ванцоувер Боок: Ан Урбан Енцyцлопедиа. Сурреy, БЦ: Линкман Пресс. стр. 780. ИСБН 978-1896846002. 
  55. ↑ „Абоут Ванцоувер”. Цитy оф Ванцоувер. 17. 11. 2009.. Приступљено 01. 12. 2009. 
  56. ↑ „Фацтс анд Статс”. Ванцоувер Порт Аутхоритy. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-10. Приступљено 01. 12. 2009. 
  57. ↑ 57,0 57,1 57,2 Ванцоувер: Ецономy Ванцоувер Цитy Гуиде. Wорлд Неwс Нетwорк. Ретриевед он: 2009-07-11
  58. ↑ О'Леарy, Ким Патрицк. „Еxпо 86”. Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа. Хисторица. Приступљено 17. 01. 2007. 
  59. ↑ Јулие Богданоwицз (Аугуст 2006). „Ванцоуверисм”. Цанадиан Арцхитецт. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-06. Приступљено 01. 12. 2009. 
  60. ↑ Була, Францес (06. 09. 2007.). „Соме тхингс wоркед: Тхе бест - ор wорст - планнинг децисионс маде ин тхе Лоwер Маинланд”. Ванцоувер Сун (Цанада.цом). Архивирано из оригинала на датум 2011-07-28. Приступљено 04. 12. 2009. 
  61. ↑ „Ванцоувер Цхартер”. Qуеен'с Принтер (Бритисх Цолумбиа). 18. 11. 2009.. Приступљено 29. 11. 2009. 
  62. ↑ Андреа Барбара Смитх. "Тхе Оригинс оф тхе НПА: А Студy ин Ванцоувер Политицс". МА тхесис. Университy оф Бритисх Цолумбиа.
  63. ↑ „МЛА Финдер”. Легислативе Ассемблy оф Бритисх Цолумбиа. 21. 07. 2009.. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-12. Приступљено 22. 01. 2010. 
  64. ↑ Беерс, Давид (15. 10. 2008.). „Ин Ванцоувер-Кингсwаy, ан НДП роокие реплацес Емерсон”. Тхе Тyее. Приступљено 02. 08. 2008. 
  65. ↑ „Цанада Вотес 2008: Ресултс, Ридингс & Цандидатес”. ЦБЦ Неwс. 07. 11. 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-17. Приступљено 02. 08. 2008. 
  66. ↑ „Wелцоме то "Е" Дивисион”. Роyал Цанадиан Моунтед Полице. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-29. Приступљено 01. 11. 2007. 
  67. ↑ 67,0 67,1 „Беyонд тхе Цалл” (ПДФ). Аннуал Репорт 2005. Ванцоувер Полице Департмент. 2005. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-29. Приступљено 23. 11. 2006. 
  68. ↑ „Ванцоувер Полице Департмент Оператинг Ресултс” (ПДФ). Ванцоувер Полице Боард. Април 2005. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03. 
  69. ↑ „2005 Аннуал Репорт” (ПДФ). Цитy оф Ванцоувер. 2005. Архивирано из оригинала на датум 2006-11-01. 
  70. ↑ „Моунтед Сqуад: Патрол Дистрицт Оне”. Ванцоувер Полице Департмент. 18. 01. 2005.. Архивирано из оригинала на датум 2005-02-21. Приступљено 31. 01. 2010. 
  71. ↑ „Оператионс Дивисион”. Цитy оф Ванцоувер. 03. 01. 2006.. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-17. Приступљено 31. 01. 2010. 
  72. ↑ Цохен, Јацкие (31. 03. 2001.). „Геттинг Дот-Бомбед ин Ванцоувер”. Wиред. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-24. Приступљено 31. 01. 2010. 
  73. ↑ „Гроwбустерс”. ЦБЦ Неwс. 26. 07. 2000.. Приступљено 17. 01. 2007. 
  74. ↑ Бурроwс, Матхеw (21. 02. 2002.). „Wхо Yоу Гонна Цалл?”. Тхе Републиц. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-09. Приступљено 31. 01. 2010. 
  75. ↑ „Полице-репортед цриме статистицс”. Статистицс Цанада. 21. 07. 2009.. Приступљено 01. 12. 2009. 
  76. ↑ „Полице-репортед Цриме Северитy Индеx”. Статистицс Цанада. 21. 04. 2009.. Приступљено 01. 12. 2009. 
  77. ↑ „Ванцоувер пропертy цриме доwн ин 2005”. ЦБЦ Неwс. 01. 09. 2006.. Архивирано из оригинала на датум 2007-05-04. Приступљено 12. 06. 2009. 
  78. ↑ „Гун цриме ин Метро Ванцоувер хигхест пер цапита ин Цанада”. Цанада.цом. 20. 02. 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-14. Приступљено 26. 04. 2009. 
  79. ↑ „Ланд Форце Wестерн Ареа”. Натионал Дефенце Цанада. 12. 08. 2008.. Архивирано из оригинала на датум 2009-05-05. Приступљено 17. 07. 2009. 
  80. ↑ „Ланд Форце Wестерн Ареа Унитс”. Натионал Дефенце Цанада. 30. 09. 2009.. Архивирано из оригинала на датум 2009-05-06. Приступљено 17. 07. 2009. 
  81. ↑ „Тхе Навал Ресерве: Неарест Унитс”. Натионал Дефенце Цанада. 29. 01. 2010.. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-25. Приступљено 17. 07. 2009. 
  82. ↑ „Јерицхо Беацх Флyинг Боат Статион”. Роyал Цанадиан Легион, БЦ/Yукон Цомманд. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-06. Приступљено 17. 07. 2009. 
  83. ↑ „Wелцоме фром Катхлеен Бартелс, Дирецтор оф тхе Ванцоувер Арт Галлерy”. Ванцоувер Арт Галлерy. Приступљено 01. 11. 2007. 
  84. ↑ Буиум, Грег (15. 04. 2005.). „Соунд анд Фурy: Реливинг Ванцоувер’с пунк еxплосион”. ЦБЦ Неwс. Архивирано из оригинала на датум 2005-04-16. Приступљено 23. 01. 2007. 
  85. ↑ Гооцх, Брyан Н. С.. „Ванцоувер, БЦ: 1945–91”. Тхе Цанадиан Енцyцлопедиа. Хисторица. Архивирано из оригинала на датум 2007-09-30. Приступљено 23. 11. 2006. 
  86. ↑ „Полице таке аим ат Ванцоувер'с ентертаинмент дистрицт”. ЦБЦ Неwс. 07. 11. 2006.. Приступљено 23. 01. 2007. 
  87. ↑ Фрарy, Марк (08. 06. 2009.). „Ливеабле Ванцоувер”. Тхе Ецономист. Приступљено 29. 11. 2009. 
  88. ↑ Wоолсеy, Матт (24. 08. 2007.). „Wорлд'с Мост Оверприцед Реал Естате Маркетс”. Форбес.цом. Приступљено 29. 11. 2009. 
  89. ↑ Беауцхесне, Ериц (24. 06. 2006.). „Торонто пеггед ас прициест плаце то ливе ин Цанада”. Тхе Ванцоувер Сун. Архивирано из оригинала на датум 2009-12-27. Приступљено 29. 11. 2009. 
  90. ↑ Малоне, Роберт (16. 04. 2007.). „Wхицх Аре Тхе Wорлд'с Цлеанест Цитиес?”. Форбес.цом. Приступљено 05. 12. 2009. 
  91. ↑ „Регионал дифференцес ин обеситy”. Хеалтх Репортс. Статистицс Цанада. 22. 08. 2006.. Приступљено 05. 12. 2009. 
  92. ↑ Киркеy, Схарон (23. 08. 2006.). „Субурбан Спраwл”. ЦанWест Неwс Сервице. Архивирано из оригинала на датум 2010-07-17. Приступљено 05. 12. 2009. 
  93. ↑ Кен МацИнтyре. Реел Ванцоувер. Ванцоувер: Wхитецап Боокс, 1996. п. 133.
  94. ↑ „Бритисх Цолумбиа Филм Цоммиссион Продуцтион Статистицс 2008” (ПДФ). БЦ Филм Цоммиссион. 2008. Архивирано из оригинала на датум 2009-11-24. Приступљено 05. 12. 2009. 
  95. ↑ „Ванцоувер Филм Индустрy”. Цанада.цом. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-17. Приступљено 05. 12. 2009. 
  96. ↑ „Соме 'уселесс' фацтс абоут Ванцоувер”. Ванцоувер дот Травел. Архивирано из оригинала на датум 2009-08-03. Приступљено 05. 12. 2009. 
  97. ↑ Смитх, Цхарлие (06. 10. 2009.). „Цанwест сеекс банкруптцy протецтион фор броадцастинг ассетс анд Натионал Пост”. Тхе Георгиа Страигхт. Приступљено 05. 12. 2009. 
  98. ↑ Сханнон Рупп (16. 03. 2005.). „ЦанWест Метро Мове Пресервес Даилy Доминанце”. Тхе Тyее. Приступљено 01. 12. 2009. 
  99. ↑ Давис, Цхуцк. „1885–1891”. Тхе Хисторy оф Метрополитан Ванцоувер. Приступљено 23. 11. 2006. 
  100. ↑ Давис, Цхуцк. „1958”. Тхе Хисторy оф Метрополитан Ванцоувер. Архивирано из оригинала на датум 2007-01-03. Приступљено 14. 11. 2006. 
  101. ↑ Миллар, Роyце (11. 09. 2006.). „Но фрееwаyс путс Ванцоувер он топ”. Тхе Аге. Приступљено 14. 11. 2006. 
  102. ↑ 102,0 102,1 102,2 "Дривинг Лессонс." Ванцоувер Магазине. (Јуне 2007).
  103. ↑ „Траффиц ентеринг Ванцоувер, 1986 то 2005”. Цитy оф Ванцоувер. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-11. Приступљено 30. 05. 2007. 
  104. ↑ 104,0 104,1 „2009 10-Yеар Транспортатион & Финанциал План” (ПДФ). ТрансЛинк. Јулy 2008. Приступљено 04. 07. 2009. 
  105. ↑ „Цyцлинг статистицс”. Цитy оф Ванцоувер. 2009. Приступљено 01. 12. 2009. 
  106. ↑ „Фацтс & Статс”. Ванцоувер Интернатионал Аирпорт. Приступљено 01. 12. 2009. 
  107. ↑ Бритисх Цолумбиа: Бусинесс анд Инвестмент Енвиронмент Архивирано 2013-02-04 на Wаyбацк Мацхине-у. Говернмент оф Цанада. Ретриевед он: 2009-08-02.
  108. ↑ „БЦ Ферриес”. Бритисх Цолумбиа Феррy Сервицес Инц.. 2009. Приступљено 30. 11. 2009. 
  109. ↑ 109,0 109,1 „Абоут Ус”. Ванцоувер Сцхоол Боард. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-16. Приступљено 04. 12. 2009. 
  110. ↑ 110,0 110,1 „Дистрицт Ревиеw Репорт, Сцхоол Дистрицт Но. 39 Ванцоувер” (ПДФ). Бритисх Цолумбиа Едуцатион. 2009. Приступљено 04. 12. 2009. 
  111. ↑ „ФИСА Хисторy”. Федератион оф Индепендент Сцхоол Ассоциатионс. 2009. Приступљено 04. 12. 2009. 
  112. ↑ „Абоут УБЦ”. Университy оф Бритисх Цолумбиа. 2009. Приступљено 04. 12. 2009. 
  113. ↑ „Абоут СФУ”. Симон Фрасер Университy. 2009. Приступљено 04. 12. 2009. 
  114. ↑ „Емилy Царр Университy оф Арт + Десигн”. Емилy Царр Университy оф Арт анд Десигн. 2009. Приступљено 04. 12. 2009. 
  115. ↑ „Мессаге фром тхе Пресидент оф Ванцоувер Филм Сцхоол, Јамес Гриффин”. Ванцоувер Филм Сцхоол. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2010-12-19. Приступљено 04. 12. 2009. 
  116. ↑ „Абоут тхе Парк Боард”. Ванцоувер Боард оф Паркс анд Рецреатион. Приступљено 05. 12. 2009. 
  117. ↑ „Рецреатион: Беацхес”. Ванцоувер Паркс Боард. 2009. Приступљено 05. 12. 2009. 
  118. ↑ „Цапилано Ривер”. Метро Ванцоувер. 2009. Архивирано из оригинала на датум 2010-02-03. Приступљено 05. 12. 2009. 
  119. ↑ Бриан Гровер (2009). „Баден-Поwелл Центенниал Траил”. БЦ Цар-Фрее. Архивирано из оригинала на датум 2010-04-02. Приступљено 05. 12. 2009. 
  120. ↑ „Цанада’с Wорлд Цуп теам опенс цамп ин Ванцоувер”. Цанадиан Соццер Ассоциатион. 17. 1. 2007.. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-05. Приступљено 05. 12. 2009. 
  121. ↑ Мара, Јонатхан. „Wелцоме фром тхе Пресидент”. Ванцоувер Титанс. Архивирано из оригинала на датум 2009-08-17. Приступљено 05. 12. 2009. 
  122. ↑ Лее, Јеннy (30. 07. 2008.). „Wорлд Ултимате Цхампионсхипс цоме то Ванцоувер”. Ванцоувер Сун. Архивирано из оригинала на датум 2011-01-01. Приступљено 05. 12. 2009. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vancouver&oldid=42234876”