Умар ал-Акта
Умар ибн Абдалах ибн Марван (‘Умар ибн ‘Абдаллах ибн Марwан; такођер навођен и као ‘Амр или ‘Омар), познат по надимку ал-Акта’, "једнорауки", навођен као Амер или Амброс (грчки: Ἄμερ or Ἄμβρος) у бизантским изворима, био је арапски емир Малатије (Мелитене) од 830-их до своје смрти 863. године. Познат је као један од најистакнутијих војсковођа бизантско-арапских ратова.[1][2]
Први пут се спомиње 830-их, када је судјеловао у великој арапској побједи над бизантским царем Теофилом код Дазимона 838. Деценију касније је пружио уточиште преживјелим павлићанима под Карбеасом те им омогућио да оснују властиту државу у граду Тефрике на горњем току Еуфрата. Године 844. је у битци код Мауропотамоса поразио бизантског регента Теоктистоса; након ње је продро све до обала Боспора, а што су искористиле неке од истакнутих бизантских породица да пребјегну на арапску страну.
Са походима на бизантску територију је наставио и 850-их, али 856. године није могао зауставити бизантски поход под Петронасом који је добро све до Амиде. Године 860. је заједно са Карбеасом извршио поход на Синопе на црноморској обали, када је заробљено 12.000 људи. Три године касније је организирао велики поход на Бизант; приликом повратка је у битци код Лалакаона његова војска уништена, а он погинуо. Тај је догађај означио прекретницу бизантско-арапских ратова, односно почетак бизантске офензиве на арапска подручја у Малој Азији која ће се наставити сљедећа два вијека.
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Казхдан, Алеxандер, ур. (1991), Оxфорд Дицтионарy оф Бyзантиум, Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-19-504652-6
- Треадголд, Wаррен Т. (1997), А Хисторy оф тхе Бyзантине Стате анд Социетy, Станфорд, ЦА: Станфорд Университy Пресс, ИСБН 0804726302
- Wхиттоw, Марк (1996), Тхе Макинг оф Бyзантиум, 600–1025, Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 0-520-20496-4
- Wинкелманн, Фриедхелм; Лилие, Ралпх-Јоханнес и др.. (2001), „‘Умар ибн ‘Абдаллāх ибн Марwāн ал-Аqта’ (#8552)” (Герман), Просопограпхие дер миттелбyзантинисцхен Зеит: I. Абтеилунг (641–867), 5. Банд: Тхеопхyлактос (#8346) – аз-Зубаир (#8675), Анонyми (#10001–12149), Wалтер де Груyтер, пп. 76–77, ИСБН 978-3-11-016675-0