Тарикат

Тарикат (арапски: طرق туруq, мн. طريقه тарīqах, "пут" или "начин"; на турском, тарикат, мн. тарикатлар) је исламски мистички или тасавуфски ред. Чланови или сљедбеници тариката су дервиши или суфије, исламски мистици.

Ријеч тарикат (арапски: طرق, пут) након систематизације тесаввуфа, постала је назив под којим су се подразумијевале мање или више организиране скупине које су испољавале одређене карактеристичне особине и одлике у облачењу, начину чињења зикра и које су имали другачији приступ разумијевању, схватању, тумачењу и прихватању суштина и истина ислама. Поједностављено тарикат је план и програм те метод и режим неког суфијског реда. Постоји дванаест главних тарикатских редова. Они се у свом циљу уједињују али се код примјене, у извјесним прописима разликују. Хисторија тесаввуфа биљежи, заједно са огранцима (коловима) око 200 тариката (који су се развили из 12 оригиналних тариката), а који нису ништа друго до унеколико различити путеви и средства за постизање једног, истог циља.^[1] Тарикати су се у исламском свијету појавили почетком трећег стољећа муслиманске ере. Називе носе по њиховим оснивачима. Они су подизали и упућивали своје ученике ка усавршавању знања и дјеловања.^[2]

Први велики суфијски ред, који се појавио у облику у којем су тарикати данас познати, био је кадиријски тарикат, који је име добио по утемељитељу Абдул Кадир Џиланију. Овај ред био је огранак старијег џунејдијског тариката који је потекао од Ебу-л-Касима ел-Џунејда.^[3]

Дванаест темељних (признатих) суфијских редова:^[4]

Сваки суфијски ред има своју силсилу (ланац). Силсила је непрекидни ланац шејхова (учитеља). Сваки од шејхова у том ланцу је подучен, инициран и потврђен од стране свога предходника. Овај ланац иде уназад све до посланика Мухаммеда, а преко њега до Аллаха. У суфизму нема само-изабраних учитеља. Овај ланац се пореди са цјевоводом од којих је сваки шејх једна од цијеви. Благослови који долазе сваком дервишу теку кроз овај цјевовод. Они теку кроз шејха, али нису од њега. Шејх не мора бити савршен или свезнајући. Важно је само да тај дио цијеви за који је он одговоран нема рупа и да је чврсто повезан са главним цјевоводом. На тај начин, кроз њега ће несметано протицати благослови Божански.^[5]

1. ↑ * Рехми серин, Тарикатски савјети и упуте, стр. 11.
2. ↑ * http://haqqani-dergah.tripod.com/id12.html
3. ↑ * Wиллиам Стоддарт, Суфизам, Сарајево, 2014, стр. 54.
4. ↑ * http://www.znaci.com/osnovi_vjerovanja/tesavvuf/art411_0.html
5. ↑ * Шејх Региб ел Џеррахи, Увод у тесаввуф, стр. 35.