[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Света Геновева

Извор: Wikipedija
Света Геновева

Света Геновева, слика из 17. вијека, Мусéе Царнавалет, Парис
Рођен/а цца. 419/422, Нантерре
Умро/ла 502/512 (старост 79-93), Париз
Штује се у Римокатоличка црква, православна црква
Календар светаца 3. јануар
Заштитништво Париз

Света Геновева (латински: Sancta Genovefa, француски: Sainte Geneviève Нантерре, 409. или 423.Париз, 502. или 512.) је кршћанска светица коју славе католици и православци, позната као заштитница Париза. [1]

Животопис

[уреди | уреди извор]

Геновева је била дијете сиромашних родитеља, који су становали у мјесту Нантерре. Њезино прво занимање било је чување стада – била је пастирица. Већ од дјетињства била је веома духовна и богобојазна. Чувајући стадо, имала је много времена за молитву и размишљање о Богу. Била је невина и имала искрену, дјетињу вјеру те је већ у 15. години посветила сав свој живот Богу.

Године 451. Атила је провалио и у Галију те кренуо према Паризу, који је већ тада био важан, тврдо утврђен град на ријеци Сеинеу. Бјегунци који су долазили с истока приповиједали су о страхотама што их починише дивљи Хуни. Становнике града захватио је због тих вијести паничан страх и почели су се спремати за бијег. Према предаји, у то вријеме долази у Париз побожна дјевица по имену Геновева, којој је пошло за руком смирити Парижане. Почела је грађане увјеравати да ће Париз бити поштеђен и да јој је то Бог објавио. Народ јој није одмах повјеровао, сматрајући ју наивном, али је, доиста, након њезиних молитава, Атила промијенио смјер и ударио према Орлéансу, који је страшно страдао.

За вријеме опсаде Париза од франачкога краља Хилдерика I., 464. године, Геновева се је успјела бродићем пробити кроз опсаду и довести у град жито. Такођер је замолила Хилдерика да добро поступа с ратним заробљеницима. Касније је његов син, краљ Клодвиг I., на њезину молбу, ослободио заробљенике.

Легенда каже да је краљ Клодвиг, кад се је покрстио, узео дјевицу Геновеву на свој двор да му буде савјетница. Ондје је она склопила интимно пријатељство с његовом женом, светом Клотилдом.

Покопана је у Паризу, у краљевској гробници – Пантеону, која је првотно била црква њој посвећена.