Љутња

Љутња, срџба, или бијес или гњев (ијек.), одн. бес или гнев (ек.), емоционална реакција, која може бити изазвана објективним догађајима, али и ирационална, неразумна изазвана аутосугестијом. Релативно је стабилна и трајна особина која усмјерава понашање у различитим друштвеним ситуацијама, а очитује се у доживљају срџбе или гњева, у насилном понашању, негативизму према ауторитетима, намјери да се некога физички или психички повриједи.

Љутња је емоција фрустрираности када је особа спријечена у постизању циља, онемогућена у ономе што покушава радити или неким тко особу спрјечава, онемогућава или показује премало обзира у ономе што особа покушава постићи. Ако се чини да се фрустрација може уклонити, барем у одређеној мјери, љутња фрустрирану особу чини агресивном и осветољубивом.

Разликује се љутња која је настала неким конкретним поводом или агресивност као стил понашања.

	Неасертивно	Асертивно	Агресивно
Обиљежје понашања	Основна намјера је удовољити другима, властите жеље се не изражавају или се изражавају самоподцјењивачки.	Основна намјера је комуникација, а жеље и осјећаји се изражавају директно и прикладно без околишања.	Основна намјера је доминација или понижавање других, а жеље, осјећаји и замисли се изражавају на штету других.
Властити осјећаји под утјецајем реакције	Незадовољство собом, узнемиреност, касније често љутња и замјерање другима	Самопоуздање, задовољство собом	Самозадовољност, касније можда посрамљеност
Осјећаји других који препознају таква понашања	Сажаљење, одбојност	Уважавање	Срџба, жеља за осветом
Исход	Не постизање циља, а други развију лоше мишљење	Добивање онога што се жели уз уважавање других	Постизање циља, али на туђу штету
Дугорочне посљедице	Стално избјегавање неугодних ситуација, конфликата и конфронтација	Осјећај уважавања, повећано самопоштовање	Могућност изазивања љутње код нападнуте особе и могућа освета