Краков
Краков
Кракów | |||
---|---|---|---|
Главни трг (Рyнек Гłówнy) у Кракову | |||
|
|||
Координате: 50°04′Н 19°57′Е / 50.067°Н 19.950°Е | |||
Држава | Пољска | ||
Војводство | Малопољско | ||
Повјат | Краков | ||
Опћина | Краков | ||
Статус града | 1257. | ||
Власт | |||
- Градоначелник | Јацек Мајцхроwки | ||
Површина | |||
- Укупна | 326,80 км² | ||
Висина | 335 м | ||
Становништво (2004.) | |||
- Град | ~758.000 | ||
- Густоћа | 2317,93/км² | ||
Поштански број | 30-023 - 31-962 | ||
Позивни број | (+48) 12 | ||
Регистарска ознака | КР | ||
Службене странице http://www.krakow.pl/en/ | |||
Карта | |||
Краков (пољ. Кракów, чешки: Краков, франц. Црацовие, њем. Кракау, лат. Црацовиа, литвански Крокува, укр. Кракив, јидиш Кроке) је град у јужној Пољској. Бивши (1038.-1596.) главни град Пољске. Важан културни, господарски, комуникацијски и туристички центар. Град лежи на обалама ријеке Висле, један је од најстаријих и други по величини град у Пољској. У Кракову живи 760 000 становника. Краков је и пријестолница Малопољског (Маłополскиего) војводства, град са статусом повјата, као и сједиште краковског повјата.
Повјесна градска језгра уврштена је од 1978. у УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи као прво мјесто уопће у свијету које је уврштено на ту листу.
Повијест
[уреди | уреди извор]Краков је један од најстаријих пољских градова. На простору данашњег Кракова су живјели Бијели Хрвати, преци данашњих Хрвата. Према легенди га је основао војвода Крак који је на том мјесту убио змаја. Први повијесни спомен града датира из 966. године кад га је жидовски путописац Абрахам бен Јацоб описао као значајно трговачко насеље. Краков је био главно насеље славенског племена Вислани, а кратко вријеме је био дио Великоморавске Кнежевине. Након њезиног пада под Мађаре је постао дио Чешке.
У 10. ст. се осамосталила династија Пјастовића и основала прву пољску државу с Краковом као главним градом. На брду Wаwелу се гради краљевски дворац и катедрала. Краков је службени главни град Пољског краљевства од 1038. године. 1241. га руше Монголи, али је до 1257. обновљен. 1311. се војвода Алберт побунио против краља и у град населио много Нијемаца који су касније прихватили пољски језик. Од 1320. се пољски краљеви круне у Кракову (дотад су се крунили у Гниезном).
1364. је краљ Казимир III. Велики основао Краковску академију као друго свеучилиште у Средњој Еуропи након свеучилишта у Прагу. Град се јаче развијао у 14. и 15. ст. као главни град моћне Пољско-Литванске Уније. У граду су дјеловали многи ренесансни умјетници. Као значајан трговачки центар је постао дио Ханзе (удружења трговачких градова). У граду је било много Жидова и саграђена је једна од првих синагога у Еуропи.
Значење града нагло слаби након 1596. кад је главни град пресељен у Варшаву која је смјештена много ближе средишту државе, а Краков је положен рубно. У 18. ст. Пољску нападају и дијеле сусједне државе. Краков је припао Хабсбуршкој Монархији и постао дио покрајине Галиције. 1794. је Тадеусз Коśциусзко на главном тргу у Кракову покренуо побуну Пољака против стране власти. Током Наполеонове власти је постојало слободно Варшавско војводство које је пропало након његовог слома. На Бечком конгресу је обновљена подјела Пољске, али је Краков постао самосталан град (Слободни град Краков).
Краков је остао самосталан до устанка 1846. након којег је поново припао Хабсбуршкој монархији унутар које је основано Велико краковско војводство. Након 1866. Галиција добива већу самоуправу. Пољаци су у хабсбуршком дијелу подијељене Пољске имали много већу самоуправу него у руском и њемачком, те се у Кракову могла развијати пољска култура. Због тога се Краков сматра културном пријестолницом Пољака (пољска Атена). Почетком 20. ст. су у град уклопљена околна насеља те је број становника града удвостручен.
Током 1. свј. рата су град опсједали Руси, а Пољаци су водили борбу за самосталност. Након рата је створена самостална Пољска у којој је Краков постао други најважнији град, након Варшаве. Током 2. свј. рата је у Кракову било сједиште њемачке окупацијске власти у Пољској. Нијемци су за краковске Жидове основали гето и већина их је побијена. Нијемци су ухићивали и убијали многе пољске интелектуалце (посебно професоре с краковског свеучилишта).
Након рата се под комунистичком влашћу проводи индустријализација и гради се индустијски комплекс Ноwа Хута у предграђу (посебно је значајна жељезара). 1979. је краковски надбискуп Карол Wојтyłа постао папа Иван Павао II. Исте године је повијесна језгра Кракова добила част да буде прво мјесто уписано на листу свјетске баштине УНЕСЦО-а.
Земљопис
[уреди | уреди извор]Краков се налази на југу Пољске на ријеци Висли. Смјештен је у долини испод Карпата. У простору града с околицом има много природних резервата и осталих облика заштите природе. Недалеко од града на западу је Шлеска, рударско-индустријско подручје јужне Пољске.
Клима је умјерена. Љетне температуре нису претјерано високе и љети има више падалина.
Спорт
[уреди | уреди извор]- хокеј - Краковија (Црацовиа)
- фудбал - ФК Краковија (Црацовиа), Висла Краков (Wисłа Кракów), Хутњик Краков (Хутник Кракów), Гарбарња Краков (Гарбарниа Кракów), Вавел Краков (Wаwел Кракów), Подгоже Краков (Подгóрзе Кракów), Бјежановјанка Краков (Биеżаноwианка Кракów)
- Мото трке - Ванда Краков (Wанда Кракów)
- Рагби - Јувења Краков (Јувениа Кракów)
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Најважније градске знаменитости су смјештене на брду Wаwел. То су катедрала и краљевски дворац. Катедрала св. Станислава и Вацлава се сматра пољским националним светиштем и у њој су покопани пољски краљеви и многи угледни Пољаци. Дворац је саградио краљ Казимир III Велики у готичком стилу и има врло важну улогу у пољској повијести.
Стара градска језгра (Старе Миасто) има много културно-повијесних споменика из разних стилова и раздобља градске повијести. Главни трг (Рyнек Гłówнy) је највећи трг у Еуропи који потјече из средњег вијека. На њему је знаменита готичка базилика св. Марије с познатим олтаром Веита Стосса. Једна од највећих знаменитости на тргу је ренесансна грађевина Сукиеннице с бројним трговинама. Значајан је и торањ бивше градске вијећнице.
Најпознатији градски парк је парк Плантy који окружује стари град и уређен је на мјесту порушених градских зидина од којих су сачувана готичка градска врата (барбакан). Значајан је повијесни жидовски дио града (Казимиерз) са старом синагогом.
Најважнија знаменитост у околици града је стари рудник соли Wиелицзка који је отворен за туристе и налази се на УНЕСЦО-вој листи. Унутар рудника постоје бројне скулптуре и позната подземна капелица.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Остали пројекти
У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Кракów |