Кукулкан
Кукулкан ("Перната гуја", "Перната змија") је назив за мајанско змијско божанство којим су се такођер називале и хисторијске личности. Опис божанства у облику пернате змије постоји и у другим мезоамеричким културама. Кукулкан је у блиском сродству с богом Q'уq'уматзом К'ицхе' Маја и Qуетзалцоатлом кога су штовали Астеци.[1] О митологији везаној уз ово претколумбовском божанству се, међутим, мало зна.[2]
Иако је касније мексиканизиран, Кукулкан је настао међу Мајама класичног периода, гдје се звао Wаxаклахун Убах Кан, или Ратна змија, те је идентифициран а посткласичном везијом Визијске гује у класичној мајанској умјетности.[3]
Култ Кукулкан/Qуетзалцоатла је била прва мезоамеричка религија која се пробила кроз старе лингвистичке и етничке баријере класичног периода.[4] Култ је омогућио комуникацију и мирну трговину међу народима различитог поријекла.[4] Иако је испочетка имао сједиште у старом граду Цхицхéн Итзá у данашњој мексичкој држави Yуцатáн, проширио се и на висоравни Гватемале.[5]
У Yуцатáну је спомен на божанство Кукулкан чест узрок забуне због тога што постоје и спомени на истоимену хисторијску личност. Због тога се понекад бог и личност наводе као једно те исто.[6] Личност по имену Кукулкана је, оо свему судећи, био владар или свећеник Цхицхен Итзе и живио у 10. вијеку.[7]
Кукулкана као хисторијску личност наводе мајански писци из 16. вијека, док су ранији текстови из 9. вијека у Цхицхен Итзи тврдили да је само божанство. Понекад се наводи као Визијска гуја која се налазе међу племићима.[8] У Цхицхен Итзи се Кукулкан приказује како предсједа сценама жртвовања.[9]
Храмови у почаст Кукулкану се могу пронаћи у локацијама сјеверно од Yуцатана, као што су Цхицхен Итза, Уxмал и Маyапан.[7]
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Авени, Антхонy Ф. (2001). Скywатцхерс (Рев. анд упдатед едн. оф: Скywатцхерс оф анциент Меxицо, 1980 изд.). Аустин: Университy оф Теxас Пресс. ИСБН 0-292-70504-2. ОЦЛЦ 45195586.
- Царрасцо, Давид (1982). Qуетзалцоатл анд тхе Иронy оф Емпире: Мyтхс анд Пропхециес ин тхе Азтец Традитион. Цхицаго, ИЛ: Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 0-226-09487-1. ОЦЛЦ 0226094871.
- Граñа-Бехренс, Даниел; анд Николаи Грубе (2006). „Глоссарy”. у: Николаи Грубе (ед.). Маyа: Дивине Кингс оф тхе Раин Форест. Ева Еггебрецхт анд Маттхиас Сеидел (ассистант едс.). Цологне, Германy: Кöнеманн. стр. 428–439. ИСБН 978-3-8331-1957-6. ОЦЛЦ 71165439.
- Милбратх, Сусан (1999). Стар Годс оф тхе Маyа: Астрономy ин Арт, Фолклоре, анд Цалендарс. Тхе Линда Сцхеле сериес ин Маyа анд пре-Цолумбиан студиес. Аустин: Университy оф Теxас Пресс. ИСБН 0-292-75225-3. ОЦЛЦ 40848420.
- Миллер, Марy; анд Карл Таубе (1993). Тхе Годс анд Сyмболс оф Анциент Меxицо анд тхе Маyа: Ан Иллустратед Дицтионарy оф Месоамерицан Религион. Лондон: Тхамес & Худсон. ИСБН 0-500-05068-6. ОЦЛЦ 27667317.