Јохн Арцхибалд Wхеелер

Џон Арчибалд Вилер
Рођење	Џексонвил
Смрт	13. 4. 2008. (96 година) Хајтстаун
Поље	физика
Алма матер	Универзитет Џонс Хопкинс

Џон Арчибалд Вилер (енгл. John Archibald Wheeler; Џексонвил, 9. јул 1911 — Хајтстаун, 13. април 2008) био је амерички теоријски физичар и сарадник Алберта Ајнштајна и Нилса Бора, највећих теоријских физичара 20. века. Вилер је први сковао термин „црна рупа”.

Рођен је у Џексонвилу, Флорида. Докторирао је 1933. на теорији о апсорпцији и дисперзији хелијума. Након доктората одлази у Копенхаген код Нилса Бора.

Био је професор физике на Универзитету Принстон до 1938. до 1976. Године 1976. прелази на Универзитет Остин у Тексасу где је био директор Центра за теоријску физику. Под његовим менторством докторирали су Ричард Фајнман, Кип Торн и Хју Еверет.

Године 1937. представио је С-матрицу која је постала незаменљив алат у физици честица. Био је, заједно са Бором и Фермијем, један од пионира у теорији нуклеарне фисије. Када је Бор дошао у Америку, сарадња Вилера и њега се наставила 1939. године када су радили на моделу течних капи.

„Можете причати о људима као што су Буда, Исус, Мојсије, Конфучије, али ствари које су ме убедиле да ти људи постоје су разговори са Бором”, рекао је једне прилике Џон Вилер.

Током Другог светског рата радио је на развијању атомске бомбе у „Пројекту Менхетн”. После рата радио је на развијању хидрогенске бомбе.

Године 1957. поново се враћа на Принстон и ради на пољу опште теорије релативности. Резултат тога су „црвоточине”, хипотетички тунели у простор-времену. Његов рад на теорији опште релативности резултовао је теоријом гравитационог колапса. Године 1967, за време говора на Насином Годардовом институту за свемирске студије, први је употребио термин „црна рупа”. Један је и од пионира теорије квантне гравитације.

Вилер је заслужан за развиће теорије опште релативности. Заједно са Денисом Шамом (Кембриџ) и Зелдовичем (Москва) увео је општу релативност на универзитете.

Добио је Волф награду за физику 1997. године.

Умро је 13. априла 2008. године.

• Wхеелер, Јохн Арцхибалд (1962). Геометродyнамицс. Неw Yорк: Ацадемиц Пресс. ОЦЛЦ 1317194. 
• Миснер, Цхарлес W.; Тхорне, Кип С.; Јохн Арцхибалд Wхеелер (септембар 1973). Гравитатион. Сан Францисцо: W. Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-0344-0. 
• Wхеелер, Јохн Арцхибалд (1979). Соме Мен анд Моментс ин тхе Хисторy оф Нуцлеар Пхyсицс: Тхе Интерплаy оф Цоллеагуес анд Мотиватионс. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. ОЦЛЦ 6025422. 
• Wхеелер, Јохн Арцхибалд (1990). А Јоурнеy Инто Гравитy анд Спацетиме. -Сциентифиц Америцан Либрарy. Неw Yорк: W.Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-6034-4. 
• Таyлор, Едwин Ф.; Wхеелер, Јохн Арцхибалд (1992). Спацетиме Пхyсицс: Интродуцтион то Специал Релативитy'. Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-2327-1. 
• Wхеелер, Јохн Арцхибалд (1994). Ат Хоме ин тхе Универсе. Неw Yорк: Америцан Институте оф Пхyсицс. ИСБН 978-1-56396-500-5. 
• Циуфолини, Игназио; Wхеелер, Јохн Арцхибалд (1995). Гравитатион анд Инертиа. Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-03323-5. 
• Wхеелер, Јохн Арцхибалд (1998). Геонс, Блацк Холес, анд Qуантум Фоам: А Лифе ин Пхyсицс. Неw Yорк: W.W. Нортон & Цо. ИСБН 978-0-393-04642-7. 
• Таyлор, Едwин Ф.; Wхеелер, Јохн Арцхибалд (2000). Еxплоринг Блацк Холес: Интродуцтион то Генерал Релативитy. Аддисон Wеслеy. ИСБН 978-0-201-38423-9. 

Портал Биографија

Јохн Арцхибалд Wхеелер на Wикимедијиној остави

• Вива физика чланак о Вилеру
• Њујорк тајмс поводом Вилерове смрти
• Последњи суперјунак физике 20. века

Шаблон:Пројекат Менхетн