Јим Јонес
| Јим Јонес | |
|---|---|
 | |
| Рођење | Јамес Wаррен Јонес 13. 5. 1931. Црете, Индиана, САД |
| Смрт | 18. 11. 1978. (доб: 47) Јонестоwн, Гвајана |
| Узрок смрти | самоубојство |
| Националност | Американци |
| Познат/а по | вођењу секте Храм народа |
| Вјероисповијест | кршћанство; атеизам |
| Супруг/а | Марцелине Балдwин Јонес |
| Дјеца | 7 |
Јим Јонес (рођен као Јамес Wаррен Јонес; Црете, 13. 5. 1931. – Јонестоwн, 18. 11. 1978) био је оснивач секте Храм народа, а постао је познат тако што је одвео у смрт 914 својих сљедбеника од чега 276 дјеце, након што су испили воћне сокове помијешане с цијанидом. Чланови који су одбили попити напитак убијани су ватреним оружјем, а људе се у секту привукло порукама о расној хармонији и социјалној правди.[1] Родио се као син једног припадника Ку Клуx Клана у Лyнну у Индиани. Његова је мајка, како је тврдио, била припадница индијанског племена Цхерокее. Та чињеница није никада потврдена. Као дијете без надзора, Јонеса је црква фасцинирала у врло раној доби. Већ 1963. имао је властиту заједницу у Индианаполису: Тхе Пеопле'с Темпле Фулл Госпел Цхурцх. Била је то међурасна заједница, што је у то вријеме у Индиани било нечувено. Млади је Јим Јонес неуморно и жестоко заговарао Афроамериканце и њихова права. Залагао се за помоћ најслабијим члановима друштва без обзира на расу и тако развио изразито социјалистичка и комунистичка стајалишта, уз исмијавање лицемјерја "бјелачког" кршћанства. Узор у Пхиладелпхији био му је црни проповједник Фатхер Дивине па је и сам чланове своје заједнице потицао да га називају "Оцем", а од сљедбеника је тражио и да га сматрају утјеловљењем Исуса и Бога, упозоравајући при томе на скори долазак фашизма, међурасног рата и нуклеарног холокауста. Кад су порезници 1973. године посјетили Храм народа због сумње да таји порез, Јим Јонес је почео стварати другу заједницу у џунгли Гвајане, а пријестолницу је себи у част назвао Јонестоwн. У годину дана тамо је довео око 1000 оних који су слијепо вјеровали у утопијску причу о складној међурасној групи и животу од пољопривреде.
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Цхидестер, Давид, Салватион анд Суициде: Јим Јонес, тхе Пеопле'с Темпле анд Јонестоwн (Религион ин Нортх Америца), 2нд рев.ед., Индиана Университy Пресс, 2004. ИСБН 978-0-253-21632-8
- Халл, Јохн Р. (2004), Гоне фром тхе Промисед Ланд, 2нд ед. wитх а неw интродуцтион, Трансацтион Публисхерс, ИСБН 978-0-7658-0587-4
- Хутцхинсон, Сикиву. Wхите Нигхтс, Блацк Парадисе. Инфидел Боокс, 2015. ИСБН 978-0692267134
- Клинеман, Георге анд Схерман Бутлер. Тхе Цулт Тхат Диед. Г.П. Путнам'с Сонс, 1980. ИСБН 0-399-12540-X.
- Лаyтон, Деборах (1999), Седуцтиве Поисон, Анцхор Боокс, ИСБН 0-385-48984-6
- Леви, Кен (1982), Виоленце анд Религиоус Цоммитмент
- Маага, Марy МцЦормицк. Хеаринг тхе воицес оф Јонестоwн. Сyрацусе Университy Пресс, 1998. ИСБН 0-8156-0515-3.
- Наипаул, Схива. Блацк & Wхите. Хамисх Хамилтон, Лондон, 1980. ИСБН 0-241-10337-1.
- Реитерман, Том; Јацобс, Јохн (1982), Равен: Тхе Унтолд Сторy оф Рев. Јим Јонес анд Хис Пеопле, Дуттон, ИСБН 0-525-24136-1
- Wессингер, Цатхерине (2000), Хоw тхе Милленниум Цомес Виолентлy: Фром Јонестоwн то Хеавен'с Гате, Севен Бридгес Пресс, ИСБН 978-1-889119-24-3
