Индигирка
| Индигирка Индиги́рка | |
|---|---|
 | |
| Локација | |
| Државе |  Русија |
| Градови | Чокурдах, Белаја гора, Хону, Уст-Нера |
| Хидрографија | |
| Извор – апс. висина | Халканско горје (Јакутска) 753 m |
| Ушће – апс. висина – врста | Источносибирско море 0 m делта |
| Дужина | 1 726 [1] km |
| Притоке | Кујдусун, Ељги, Нера, Мома, Бадјариха, Селењах, Јандина, Алаиха, Берелех |
| Хидрологија | |
| Проток – средњи | 1 570 м³/с |
| Слив – површина | 360 000 [1] км² |
| Улијева се у | Источносибирско море |
| Транспорт | |
| Пловност | ушће - Уст-Нера (1 134 км) |
Индигирка (руски: Индиги́рка) је велика руска ријека у Јакутској републици на крајњем истоку Сибира дуга 1 409 км.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Индигирка се формира спајањем рјечица Туора-Јурјах и Тарин-Јурјах на сјеверним обронцима Халканског горја, након тог тече готово правилно према сјеверу, до свог ушћа у Источносибирско море, гдје формира велику делта од 5 500 км².[1]
Индигирка има порјечје велико око 360 000 км², које се протеже по Јакутској републици. Оно се да подијелити на два дијела, горски - дуг 640 км, у ком ријека има брзи проток, и низински, дуг 1 086 км у ком се ријека разлијева, по огромним равницама.[1]
Просјечни проток ријеке јако варира - највећи је у љето, од јуна до јула кад ријека порасте 7,5 -11,2 м, али током зиме кад нема оборина - јако падне. Ријека се леди крајем септембра, или почетком октобра, и остаје под ледом до краја маја.[1]
У порјечју има налазишта злата, ријека је пловна 1 134 км узводно, све до градића Уст-Нера, али само пар љети.
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Индигирка на порталу Большая советская энциклопедия Архивирано 2012-03-14 на Wаyбацк Мацхине-у (ru)
