Инђија

Инђија
Црква Ваведења Пресвете Богородице
Грб
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Инђија
Становништво
Становништво (2022)	37013
Густина становништва	584 ст./км²
Географија
Координате	45°02′34″Н 20°04′27″Е / 45.042833°Н 20.074166°Е / 45.042833; 20.074166
Надморска висина	117 м
Површина	44,6 км²
Инђија Инђија (Србије)
Остали подаци
Поштански код	22319 22320
Позивни број	022
Регистарска ознака	ИН

Координате: 45° 02′ 34" СГШ, 20° 04′ 27" ИГД

Инђија (Инђија) је град који се налази у Србији на 45.05° северне географске ширине, 20.09° источне географске дужине, на надморској висини од 113 м. Године 2011. град је имао 26.025 становника и површину од 384 км². Општина Инђија је имала 47.433 становника. Заједно са Србима који чине већински део, на територији Општине живе још Хрвати, Мађари, Словаци, Украјинци, Роми, Македонци, Русини, Руси, Бошњаци, Бугари, Чеси и Маћи Нешта. Град Инђија административно припада Сремском округу у Војводини. Инђија је железничка раскрсница Срема. Кроз Инђију пролази железничка пруга Београд-Нови Сад-Суботица, те Београд-Стара Пазова-Рума-Сремска Митровица. Поред Инђије пролази и међународни ауто-пут Београд-Нови Сад-Суботица-Будимпешта.

Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен, удаљена је 19 км. Од аеродрома Никола Тесла удаљена је око 40 км.

Клима је умерено континентална. Највиша средња годишња температура ваздуха је у јулу и августу, и износи 22 °Ц, док је најнижа средња годишња температура ваздуха у јануару, -1 °Ц.

Инђију први пут помиње деспот Јован Бранковић 1496. године, али могуће је да су људи овде живели још 1455. Док је била под влашћу Османског царства, у Инђији су живели претежно Срби. 1717. Инђијом је завладала Хабсбуршка династија па је град постао феудална област под Марком Пејачевићем. Средњовековна Инђија била је лоцирана нешто северније од данашње. Данашњу Инђију основали су Срби из Бешке 1746, када је град бројао 60 кућа. 1791. године град већ броји 122 куће и 1.054 становника. Почетком XIX века Немци и Чеси насељавају Инђију, а крајем истог века долазе и Мађари.Пред Други светски рат у Инђији од укупно 7.900 становника, 5.900 је чинило немачко становништво. Инђија је у то време најразвијеније место у Војводини, духовни и културни центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године, нове сеобне путање су се појачале, па иако данас 75 одсто популације чине Срби, Инђија је задржала свој стари космополитски дух међуетничке толеранције.

Индустријски развој Инђије је уско повезан са развојем железничке инфраструктуре, која се у Инђији развила 1883. године из два правца, Суботице и Загреба на северу и западу, настављајући према Београду. Ово је суштински поставило Инђију на раскрсницу два кључна балканска железничка правца. Поред тога што је прва имала железничку инфраструктуру, Инђија је развила и први модеран пут у Србији, такозвани Међународни пут Нови Сад-Београд, који је кроз Инђију пролазио још 1939. године.

Различити сајмови су почели да се одржавају у Инђији на почетку XIX века у време када је основана државна поштанска служба. Телеграф је постао оперативан у Инђији у 1850. години, док је поштански трансфер новца започет 1886. године. Прва банка је основана 1897. године, као и прва трговинска школа. Прва електрана у Инђији је почела да ради у 1911. години.

Индустријски прогрес у Инђији је започет оснивањем млинова током средине XIX века. Први већи млин на пару капацитета од десет возила пшенице по дану, направила је компанија из Будимпеште у 1890. години. После млинова, следиле су фабрике од цигле, док је традиција у производњи тепиха и намештаја започела 1876. године. На почетку XX века, основана је позната фабрика за производњу крзна. После Другог светског рата, основане су многе различите нове фабрике, које су производиле све - од колица за децу, ексера, џема, јаја у праху и падобрана до текстила и индустрије за обраду метала.

Већ у првој половини XX века, Инђија је постала традиционална дестинација за трговину и центар успешних трговинских компанија. Шездесете године су обележене наглим развојем малих и средњих предузећа.

Развијена је пољопривреда, затим прерада пшенице, воћа и поврћа. Значајно учешће има гумарска, а нешто мање металска индустрија. Више средњих школа, библиотека. Постоје богата налазишта подземних термалних и лековитих вода. Позната бања у Старом Сланкамену. Ловни и риболовни туризам.

Данас је општина Инђија једна од најразвијенијих општина Србије. Доминантне привредне гране су пољопривреда, индустрија, мала привреда (производно и услужно занатство), трговина и туризам. Инђија је такође један од најуспешнијих градова у Србији по питању привредног развоја, која важи за изванредну одредницу за привредна улагања (инвестиције).

Почетком 2008. године магазин „Фајненшел тајмз (Финанциал Тимес)“^[1] доделио је награду општини Инђија и сврстао је на листу 25 најбољих европских дестинација за страна улагања^[2]

На конкурсу „Европски градови и региони будућности“ коју традиционално расписује магазин „ФДИ Интеллигенце“, део Финанциал Тимес-а који анализира тржишта и пружа вредне информације онима који промовишу своју локацију, траже нову бизнис локацију или само анализирају трендове, општина Инђија је почетком марта 2012. проглашена другом најбољом дестинацијом у Европи^[3] када је у питању ефективност трошкова улагања.

Неке од компанија које су инвестирале и инвестирају у Инђију су: Грундфос, Тхyссенкрупп, Хенкел, Метал Цинкара, Ембассy гроуп, Гас Тех, Фасхион Парк Оутлет Центар, Монбат, Енергозелена, ИГБ, Индомие..

Банстол, Бели Брег, Бешка, Гладнош, Инђија, Јарковци, Келтско насеље, Крчедин, Крчединска ада, Леје, Љуково, Марадик, Нови Карловци, Нови Сланкамен, Сланкаменачки Виногради (до 1978. део Новог Сланкамена), Стари Сланкамен и Чортановци.

Многобројни културно-историјски споменици, од праисторије до новијег времена, сведоче о бурној прошлости овог подручја. Иако насељеност територије општине датира из праисторије, први писани подаци о самом насељу Инђија потичу из средине XV века. Остаци римских и средњовековних утврђења и споменик Сланкаменачкој бици говоре о стратешком значају овог подручја уз Дунав, који је кроз историју представљао границу различитих империја.

Урбано језгро Инђије потиче са краја XIX и почетка XX века, из периода индустријског развоја и периода насељавања становника немачке националности, када настају зграда Општинске управе, кућа Војновића, Римокатоличка црква светог Петра, зграда Жупног двора и градске куће са уличним фасадама еклектички обликованим са елементима барока, класицизма, сецесије и неоренесансе. Нешто раније настаје црква Ваведења пресвете Богородице која по својим пропорцијама спада међу најлепше и најскладније грађевине у Срему сачуване из XVIII века.

Инђија, као центар једне од најразвијенијих и најуређенијих општина у земљи, захваљујући свом убрзаном развоју данас је прерасла у модерно уређену урбану средину.

Својом новом пешачком зоном са монументалним тргом, модерном зградом Културног центра, цветним аранжманима и урбаним мобилијаром, Инђија гради имиџ европског града по мери савременог човека.

Инђија као центар једне од најнапреднијих општина у Србији, захваљујући свом убрзаном развоју, прерастао је у модерну урбану средину. То је град богатог културног живота, у коме се током целе године организују бројна културна дешавања, са акцентом на музичке фестивале.

Инђија је позната као добар организатор великих догађаја као што је незаборавни концерт Ред Хот Цхили Пепперс и традиционални Сцена фест^[4] који из године у годину помера стандарде културе.

Инђија је град који негује спортски дух и културу живљења својих грађана али и пружа добродошлицу свима онима који се баве спортом или желе да своје време у Инђији проведу или употпуне бављењем спортским активностима.

На улазу у Инђију из правца Новог Сада налази се спортско-рекреативна зона, где су смештени градски базен и терени за различите спортове као и спортска хала.

Инђија, као својеврстан промотер здравог начина живљења и бављења спортом, изабрана је за једног од домаћина Универзијаде^[5], која је у Србији одржана у јулу 2009. године

• Свети Арсеније Сремац, други српски архиепископ
• Никита Миливојевић, редитељ
• Мирослав Радуљица, кошаркаш
• Божидар Антуновић, атлетичар
• Мирко Вујаклија, атлетски тренер
• Драган Ћирић, атлетичар
• Сузана Ћирић-Јањић, атлетичарка
• Саша Раденковић, атлетичар
• Милан Вукас, рукометаш

Инђија на Wикимедијиној остави

• Инђија.нет - Званични сајт општине
• Званични сајт дирекције за изградњу града Архивирано 2008-08-21 на Wаyбацк Мацхине-у
• Званични сајт ЈКП "Водовод и канализација"