[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Хинајана

Извор: Wikipedija
Дио серије чланака на тему
Будизам


Хисторија будизма
Дармичке религије
Кронологија будизма
Будистички сабори

Темељи
Четири племените истине
Племенити осмокраки пут
Пет поука
Нирвāна · Три драгуља

Кључни термини
Три ознаке бића
Скандха · Козмологија · Дхарма
Самсара · Ребиртх · Схунyата
Пратитyа-самутпада · Карма · Несопство

Водеће личности
Гаутама Буддха
Нагарјуна · Доген
Будини сљедбеници · Породица

Пракса и постигнућа
Буддхаство · Бодхисаттва
Четири стадија просвјетљења
Парамији · Медитација · Лаици

Будизам по регијама
Југоисточна Азија · Источна Азија
Тибет · Индија · Запад

Будистичке школе
Тхеравāда · Махāyāна
Вајраyāна · Ране школе

Текстови
Пали канон
Пали Сутте · Махаyана Сутре
Винаyа · Абхидхамма

Компаративне студије
Култура · Попис тема

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Хинајана (хīнаyāна) је санскритски и пали појам који дословно значи „мало возило“.[1] То је првобитно био пежоративан термин који су сковали следбеници махајане, „великог возила“,[1] како би означили оне који су као Будине речи прихватали само најраније забележене говоре.

Хинајанисти не признају касније говоре, које су саставили махајански мудраци, а за које се тврди да садрже део учења за које је Буда осећао да је сувише дубоко за своју прву генерацију ученика, те га је тајно поверио подземним змијама на чување.

Систем хинајана секти био је компликован и недостаје више карика да би био реконструисан.[1] Са становишта систематике, хинајана будизам је представљао изузетно занимљив систем мултипликоване разгранатости, упоредив са другим разгранатим системима попут ђаинизма, хришћанства и ислама.[1] Доктринарии конфликт био је фундаментална димензија овог система, чије су могућности биле латентно уочљиве већ од почетка.[1]

Данашња теравада школа једна је од преживелих секти хинајане.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Елијаде 1996: стр. 40–59

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.