Хидроксид
Изглед
Хидроксид | |||
---|---|---|---|
Назив по класификацији | Хидроксид | ||
Идентификација | |||
ЦхемСпидер[1] | 936 | ||
Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
Својства | |||
Молекулска формула | ОХ- | ||
Моларна маса | 17,008 г мол-1 | ||
| |||
Инфобоx референцес |
Хидроксиди су једињења типа M(ОХ)x која дисоцијацијом дају хидроксидне јоне.[2]
Хидроксиди могу да буду базни или амфотерни.[3]
Преглед хидроксида
[уреди | уреди извор]- Хидроксиди метала 1. групе хемијских елемената: ЛиОХ, НаОХ, КОХ, РбОХ, ЦсОХ. Ови хидроксиди су веома јаке базе који одлично растварају у води. Ова једињења су хемијски веома реактивна. Дисоцирају се на јон метала и ањон ОХ-
- Хидроксиди метала 2. групе хемијских елемената без берилијума: Мг(ОХ)2, Ца(ОХ)2, Ср(ОХ)2 и Ба(ОХ)2. Ова једињења су доста јаке базе, али се не растварају баш најбоље у води.
- Амфотерни хидроксиди: Бе(ОХ)2, Зн(ОХ)2, Пб(ОХ)2, Сн(ОХ)2, Ал(ОХ)3. Ови хидроксиди се лоше растварају у води. У киселој средини дисосују на јон метала и на ањоне ОХ-. У базној средини на ањон XОнн- и на катјоне Х+.
Карактер хидроксида зависи од везе. Уколико је јака јонска веза добијају се хидроксиди који у потпуности дисосују на јоне ОХ-. Уколико је веза више ковалентна хидроксид има амфотерне особине.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
- ↑ Паркес, Г.D. & Пхил, D. (1973). Мелорова модерна неорганска хемија. Београд: Научна књига.
Литература
[уреди | уреди извор]- Холлеман, А.Ф.; Wиберг, Е.; Wиберг, Н. (2001). Инорганиц Цхемистрy. Ацадемиц пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (2нд изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419.
- Схривер, D.Ф; Аткинс, П.W (1999). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850330-X.
- Wеллс, А.Ф (1962). Струцтурал Инорганиц Цхемистрy (3рд. изд.). Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 0-19-855125-8.