[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Харон (мјесец)

Извор: Wikipedija
Харон ⯕


Откриће
Открио Џејмс Кристи
Датум открића 22. јуна 1978
Карактеристике орбите
Средњи полупречник орбите 24.856±0.001 км
Просечна брзина револуције 6,38725 дана
Физичке карактеристике
Површина 4.560.000 км²
Маса 1.52±0.06×1021 кг
Запремина 9.027×108 км3 км³
Густина 1.65±0.06 г/цм³
Гравитација 0.278 м/с²
Магнитуда 16.8
Албедо 0.39
Плутон и Харон (уметничка визија).

Харон је највећи од 5 позната Плутонова мјесеца, откривен 22. липња 1978. Орбита му је удаљена 19,640 км од Плутоновог средишта, промјер му је 1206 +/- 16 км, густоћа 1.71 г/цм³, а маса око 7 пута мања од Плутонове. Харон је открио астроном Џејмс Кристи који је, посматрајући фотографије Плутона, прво уочио да постоји испупчење на планети, а затим је, анализом фотографија из различитих периода, утврђено да је у питању сателит. Име је предложио управо Џејмс Кристи, по Харону, из грчке митологије, старцу који је у свом чамцу превозио душе мртвих у Хадово царство. Године 1985. ово име је и званично прихваћено од Међународне астрономске уније.

Све до краја 2005. године сматран је јединим Плутоновим сателитом, када телескоп Хабл открива још два мања сателита у Плутоновом систему (С/2005 П1 и С/2005 П2). Претпоставка је да је Харон настао на исти начин на који је настао и Месец – ударом великог тела у Плутон, што је у његову орбиту избацило довољно материјала за формирање сателита.

Харонов пречник је 1205 км. То је нешто више од половине Плутоновог пречника, што га чини релативно највећим сателитом (у односу на планету) у Сунчевом систему. Овакав однос величина Плутона и Харона неке научнике наводи на идеју да је у питању двојна планета.

Харон се налази 19.640 км од Плутоновог средишта. Његова револуција око Плутона траје 6,38725 дана, што је идентично Плутоновој ротацији, због чега један другом показују увек исту страну. Ротирају ретроградно, супротно смеру револуције око Сунца.

Површина Харона је 4.560.000 км² и прекривена је воденим ледом, за разлику од Плутона који је прекривен азотним ледом. Густина му је 1,71 г/цм3. Унутрашњост Харона се састоји од стена (63%) и леда (37%). Вероватно нема значајнију атмосферу. Центар гравитације Плутона и Харона се налази изван Плутона, ка Харону, што је јединствен случај у Сунчевом систему.

19. јануара 2006. године НАСА је лансирала летелицу «Атлас 5» која носи сонду «Нови хоризонти». Циљ мисије је посета последњој неистраженој планети Сунчевог система - Плутону и његовом сателиту Харону.

Двојни планет

[уреди | уреди извор]

С обзиром на омјер промјера Плутона и Харона (2390:1206), Харон је релативно највећи сателит који кружи око неког тијела у Сунчевом суставу, па постоје двојбе да су Плутон и Харон двојни астероид или двојни патуљасти планет. Теорија о двојном астероиду подржана је опажањима путање Плутона и Харона која је синкрона око једне средишње оси, али овај доказ још није прихваћен. Омјер маса Харона и Плутона износи 1:7.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јамес W. Цхристy, Роберт С. Харрингтон: The satellite of Pluto. Ин: Астрономицал Јоурнал. Бд. 83, 1978, С. 1005–1008, онлине
  • Бруно Сицардy у. а.: Charon's size and an upper limit on its atmosphere from a stellar occultation. Ин: Натуре. Бд. 439, 2006, С. 52–54, ДОИ:10.1038/nature04351
  • Алан Стерн, Јацqуелине Миттон: Плуто анд Цхарон. Ице Wорлдс он тхе Раггед Едге оф тхе Солар Сyсте. 2нд едитион, ревисед анд упдатед. Wилеy-ВЦХ, Wеинхеим 2005, ИСБН 3-527-40556-9.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]