Готланд (грофовија)
Грофовија Готланд
Готланд лäн | |
|---|---|
| |
| У саставу | Шведске |
| Управни облик | грофовија |
| Главни град | Висбy |
| гувернер | Цецилиа Сцхелин Сеидегåрд |
| Површина | 3151 км² |
| Становништво | 57.269 |
| Густоћа | 18 становника на км² |
| Wеб страница | |
Грофовија Готланд (шведски: Готланд лäн) је једна од 21 грофовије на који је Шведска административно подјељена, која лежи на истоименом отоку у Балтику источно од шведског копна.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Териториј Грофовије Готланд поклапа се са традиционалном покрајином Готланд.[1]
Готланд је оток са неколико широких увала увучених у ниску обалу, коју обиљежавају вапненачки ступови, и валовита висораван у унутрашњости формирана од силурских вапненачких слојева. У понеким дијеловима, покривеним глином нема дренаже па има баруштина. Срми клифови на западу обрасли су четинарима.[1] Административни центар грофовије је Висбy.[1]
Највиша точка отока је брдо Лојста високо 82 метра, а највеће језеро је Бäстетрäск од 6,3 км².[2]
Готланд има површину од 3,151 км²[3] у којој живи 57,269 становника.[3]
Готланд је једина Шведска грофовија која нема властито вијеће (скупштину) - јер је сувише мали, већ се њоме управља као са опћином.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Још од брончаног доба становници Готланда интензивно су трговали са становницима јужних и источних обала Балтика.[1] Касније су дошли у додир са Римом и исламским и бизантским царством. Негдје од 12. вијека готландски трговци, израсли су у готово независни сталеж на отоку, у ком су већина осталих становника остали сељаци - кметови. У то вријеме имали су трговачку станицу у руском Новгороду, и доминирали трговином између Русије и Западне Европе. Њихова активност привукла је и бројне њемачке трговце, који су се населили у пријестолници - Висбyу, и увукли га у Ханзеатски савез.[1] До средине 14. вијека главнина трговине са Новгородом ишла је преко Готланда, она је омогућила њемачким трговцима из Висбyа - просперитет и богатство, али је оно истовремено довело и до снажног антагонизма које је према њима гајило аутохтоно скандинавско становништво.[1]
Негдје око 900. Готланд је постао дио Шведског краљевства, и плаћао годишњи данак за заштиту, али су му становници и надаље задржали властити језик и културу. Богатство отока привукло је пажњу данског краља Валдемара Аттердага, који га је заузео након славне битке испод зидина Висбyа 1361. Временом су се трговачки путеви одмакли од Готланда, па је оток почео стагнирати. Наредних три вјекова над њим су смјењивали разни владари, од Данаца, Ханзе, гусара до Теутонских витезова Кад је - 1645. поновно припао Шведској био је поприлично осиромашен, али се под шведском влашћу опоравио. Крајем 19. вијека је због своје стратешке важности - снажно утврђен.[1]
Привреда
[уреди | уреди извор]Економија Готланда базира се на пољопривреди, узгајају се житарице, шећерна репа, поврће и цвијеће, поред тог становници се баве и рибарством и туризмом.[1] Највећа творница на отоку је цементара, а има и неколико мањих и неколико каменолома. Овчарством се баве људи са пјешчаног отока на сјеверу - Фåрö.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
Блекинге • Даларна • Гäвлеборг • Готланд •
Халланд • Јäмтланд • Јöнкöпинг • Калмар • Кроноберг •
Норрботтен • Öребро • Öстергöтланд • Скåне •
Сöдерманланд • Стоцкхолм • Уппсала • Вäрмланд •
Вäстерботтен • Вäстерноррланд • Вäстманланд •
Вäстра Гöталанд