Г17 Плус
Г17 Плус | |
---|---|
Председник | Млађан Динкић |
Заменик председника | Верица Калановић |
Оснивач | Мирољуб Лабус |
Основана | 2002 |
Распуштена | 2013 |
Наследник | Уједињени региони Србије |
Седиште | Трг републике 5/IV, Београд |
Држава | Србија |
Идеологија | Либерални конзервативизам[1], Европеизам. |
Политичка позиција | Десни центар |
Народна скупштина Републике Србије |
10 / 250 |
Међународно чланство | Интернационална демократска унија |
Европска странка | Европска народна партија |
интернет страница |
Г17 плус је бивша либерал-конзервативна[1] политичка странка (раније је била невладина организација) у Србији. Основана је децембра 2002. године. Председник странке је Млађан Динкић. Странка се трансформисала ујединењем странка и покрета у коалицију Уједињени региони Србије који су од 2013. су постали политичка странка[2], чиме је Г17 плус као организација престао да постоји.
Учешће у првој влади Војислава Коштунице (2004.)
[уреди | уреди извор]Странка је на ванредним изборима за Скупштину Србије, 28. децембра 2003. добила 34 посланичка места. Након двомесечних преговора о формирању нове српске Владе, ушла је у Владу (3. март 2004) заједно са ДСС и СПО-НС, уз мањинску подршку СПС-а. Шеф посланичке групе у републичком парламенту је био Милољуб Албијанић
У тој Влади је имала министарство финансија на чијем челу је био Млађан Динкић. После оставке вицепремијера, Лабуса, на његово место је дошла дотадашња министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства, Ивана Дулић-Марковић, која је 9. септембра изабрана за потпредседницу странке. На њено место министра пољопривреде, водопривреде и шумарства, дошао је Горан Живков, такође члан ове партије. Такође је држала и министарство здравља на чијем је челу др Томица Милосављевић, који је остао потпредседник странке и након Изборне скупштине.
Радован Јелашић, функционер странке, налазио се на месту гувернера Народне банке Србије.
Првог октобра 2006. Г17 ПЛУС је дала оставке на сва министарска места. Оставке су у Скупштини усвојене 9. новембра, што је довело до нових избора 21. јануара 2007.
Учешће у другој влади Војислава Коштунице (2007.)
[уреди | уреди извор]Г17 плус је у Влади од 15. маја 2007. године (Демократска странка Србије, Демократска странка, Г17 плус и Нова Србија ) имала министарство економије и регионалног развоја (Млађан Динкић), министарство здравља (Томица Милосављевић), министарство за омладину и спорт (Снежана Самарџић-Марковић) и министарство науке (Ана Пешикан).
Учешће у влади Мирка Цветковића (2008.)
[уреди | уреди извор]Након избора 11. маја 2008. године, на којима је учествовала као део коалиција За европску Србију (ЗЕС), Г17 ПЛУС освојила је 24 посланичких места у републичкој скупштини. Шеф посланичке групе је Сузана Грубјешић.
Г17 плус је у Влади од 7. јула 2008. године поред ресора које је имала и у претходној влади - министарство економије и регионалног развоја (Млађан Динкић, који је овај пут био и потпредседник Владе), министарство здравља (Томица Милосављевић), министарство за омладину и спорт (Снежана Самарџић-Марковић), добила и министарство културе (Небојша Брадић), министарство за телекомуникације и информатичко друштво Јасна Матић) и министарство за Национални инвестициони план (Верица Калановић), док је ресор науке препуштен коалиционим партнерима (ДС).
Почетком 2011. године дошло је до неочекиваних промена у влади. Убрзо након што је у крајем јануара дугогодишњи министар здравља Томица Милосављевић поднео оставку (из личних разлога), уследило је и разрешење/оставка министра економије и регионалног развоја и потпредседника Владе Млађана Динкића а с њим се солидарисала и министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, која је (такође) поднела оставку.
Радован Јелашић је до 2010. био на месту гувернера Народне банке Србије.
Учешће у влади Ивице Дачића (2012.)
[уреди | уреди извор]Г17 плус је учествовао у Влади Ивице Дачића, чији је потредседник био Александар Вучић, све до реконтрукције Владе 2012. године. На изборе странка је изашла у оквиру коалиције Уједињени региони Србије. Странка је о вој влади имала потпредседника за европске интеграције (Сузана Грубјешић) и два министарска ресора - министарство финансија и привреде (Млађан Динкић) и министарство регионалног развоја и локалне самоуправе (Верица Калановић).
Истакнути чланови
[уреди | уреди извор]- Млађан Динкић - дугогодишњи председник Г17 плус и министар у више влада (финансија и привреде, економије и регионалног развоја,...)
- Верица Калановић - заменица председника Г17 плус и министар у више влада (регионалног развоја и локалне самоуправе,...)
- Томица Милосављевић - бивши потпредседник Г17 плус и бивши министар здравља у више влада
- Сузана Грубјешић - потпредседница Г17 плус, бивши потпредседница Владе Републике Србије задужена за европске интеграције
- Снежана Самарџић-Марковић - потпредседница Г17 плус и бивша министарка за омладину и спорт
- Влајко Сенић - члан председништва Г17 плус, бивши народни посланик Народној скупштини Републике Србије
- Небојша Брадић - бивши министар културе
- Јасна Матић - бивши министар за телекомуникације и информатичко друштво
- Радован Јелашић - бивши гувернер Народне банке Србије.
- Никола Новаковић - бивши потпредседник Народне скупштине Републике Србије
- Предраг Марковић - почасни председник Г17 плус, бивши министар културе, телекомуникација и информатичког друштва,
- Небојша Ћирић - бивши министар економије и регионалног развоја,
- Зоран Станковић - бивши министар здравља,
- Милољуб Албијанић - члан председништва Г17 плус, бивши директор Завода за уџбенике
- Јадранка Бељан-Балабан - члан председништва Г17 плус
- Мирослав Рајлић - потпредседник ГО Београд, бивши шеф одборничке групе у скупштини Београда
- Жељко Ивањи - бивши народни посланик Народној скупштини Републике Србије
- Томислав Дамјановић - потпредседник Извршног одбора Главног одбора Г17 плус
- Симо Вуковић - бивши посланик Народне скупштине Републике Србије, бивши потпредседник Градског одбора Г17 плус Београд, потпредседник ИО ГО Г17 плус
- Владимир Илић - директор странке, народни посланик
- Звонко Обрадовић - директор Агенције за привредне регистре
- Рајко Симин - члан председништва Г17 плус
- Снежана Стојановић-Плавшић - члан председништва Г17 плус
- Радан Илић - члан председништва Г17 плус
- Видоје Петровић - члан председништва Г17 плус
- Небојша Здравковић - члан председништва Г17 плус
- Славиша Златановић - члан председништва Г17 плус
- Борис Барјактаровић - бивши потпредседник Владе АП Војводине, члан председништва Г17 плус
- Надица Момиров - чланица председништва Г17 плус
- Стојанка Петковић - чланица председништва Г17 плус
- Миодраг Миљковић - члан председништва Г17 плус
- Милан Ђокић - бивши посланик Народне скупштине Републике Србије, председник Извршног одбора Главног одбора Г17 плус
- Мирослав Чучковић - председник Регионалног одбора Београд, члан Градског већа Града Београда
- Стева Павловић - председник ИО Регионалног одбора Београд, председник Скупштине ГО Звездара.
Посланичка група Уједињени региони Србије у 8. сазиву парламента (2008-2012. година)
[уреди | уреди извор]Посланичка група Уједињени региони Србије формирана је 14. марта 2011. у Народној скупштини Републике Србије. Посланичку групу чине следећи народни посланици:
- Млађан Динкић, председник Посланичке групе,
- Сузана Грубјешић, заменик председника,
- Симо Вуковић,
- Виорел Жура,
- Славиша Златановић
- Жељко Ивањи,
- Владимир Илић,
- Бранислав Јовановић,
- Бранислав Митровић,
- Јован Нешовић,
- Никола Новаковић, потпредседник Народне скупштине,
- Мирослава Пејица,
- Стојанка Петковић,
- Гордана Рајков,
- Миљан Ранђеловић,
- Снежана Седлар,
- Влајко Сенић,
- Стевица Спаић,
- Никола Стојшић,
- Љубиша Судимац,
- Јелена Травар-Миљевић,
- Јована Фа Томић,
- Шериф Хамзагић,
- Јарослав Хребик
Посланичка група Уједињени региони Србије у 9. сазиву парламента (од 2012. године) (након реконструкције Владе)[3]
[уреди | уреди извор]Посланичка група Уједињени региони Србије у Народној скупштини Републике Србије чине посланици чланови Г17 плус и других странака - углавном чланова коалиције Уједињени региони Србије. Посланичку групу чине следећи народни посланици: Из Г17 плус:
- Млађан Динкић, председник Посланичке групе,
- Сузана Грубјешић, заменик председника,
- Верица Калановић,
- Владимир Илић,
- Ненад Китановић,
- Весна Ковач,
- Бранислав Митровић,
- Ана Новковић,
- Снежана Стојановић-Плавшић,
- Јелена Травар-Миљевић,
Из Заједно за Шумадију:
Из Живим за Крајину:
Организација странке
[уреди | уреди извор]Г17 плус је организована по територијалном принципу. Сви организациони облици странке у свом саставу, по правилу, имају 30% мање заступљеног пола. Организациони облици странке су месни, општински, градски и покрајински одбори.
Месни одбор
[уреди | уреди извор]Месни одбор је део општинског одбора и обухвата територију једне месне заједнице. Г17 плус има 834 месна одбора. Месни одбор бира председника месног одбора који даље кооординира радом месног одбора.
Општински одбор
[уреди | уреди извор]Општински одбор је основни организациони облик странке. Г17 плус има 165 општинских одбора, од 168 општина колико постоји у Србији. Сви чланови општинске организације бирају чланове општинског одбора на Изборној скупштини општинске организације и то 5% од броја чланова општинске организације. Списак општиснких одбора Г17 плус
Градски одбор
[уреди | уреди извор]Градски одбор се формира за подручје града које у свом саставу има више општине. Г17 Плус има 24 градска одбора.
Покрајински одбор
[уреди | уреди извор]Покрајински одбор се формирају за подручја покрајине Републике Србије.
Бивши чланови
[уреди | уреди извор]- Мирољуб Лабус - оснивач и први председник странке (2002-2006), бивши гувернер Народне банке Србије и потпредседник Владе Србије, напустио странку и повукао се из политике 2006. године.