Феудална заклетва оданости

Заклетва вјерности је у средњовјековној Европи је означавала успоставу односа којим се једна особа обавезивала на вјерност (латински: fidelitas) другој особи. Под тиме се обично подразумијевао јавни и религијски (кршћански) ритуал, којим се успостављао феудални однос између вазала и његовог господара сизерена. Вазал се обавезивао да неће дизати побуну против свог господара, да ће поштовати његове законе, односно да ће на његов позив сам или са својим људима судјеловати у рату; заузврат је најчешће добивао земљу, односно феудално лено које му је заједно са кметовима служило као извор прихода, и на коме је имао одређене управне, судске и друге овласти.