[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Фердинанд Ходлер

Извор: Wikipedija
Фердинанд Холдер
реализам - симболизамарт ноувеау - експресионизам
Аутопортрет из 1916. год.
Биографске информације
Рођење14. ожујка 1853.
Гüрзелен, Берн, Швицарска
Смрт20. свибња 1918.
Женева
Опус
Пољесликарство, графика
Знаменита дјела
Ноћ (Ходлер)
Одабрани
Инфлуенција
На
Потпис

Фердинанд Ходлер (Гüрзелен, 14. ожујка 1853. - Женева, 20. свибња 1918.) је био најпознатији швицарски сликар на пријелазу из 19. у 20. стољеће.

Рођен је у Берну као најстарији од шесторо дјеце. Његов отац, Јеан Ходлер, је живио скромно као дрводјеља, док је његова мајка Маргуерита (рођена Неукомм) била из сељачке обитељи[1]. Као осмогодишњак Холдер је изгубио оца и два млађа брата који су умрли од туберкулозе. Напосљетку је од те болести умрла сва његова ближа родбина, што је у умјетнику усадило снажну свијест о смртности[2]. Још као десетогодишњак научио је декоративно сликарство од свог очуха, те је напосљетку послан у Тхун како би био шегрт код локалног сликара Фердинанда Соммера. Његови рани радови су конвенционални пејзажи које је продавао бројним туристима. Године 1871., када је имао осамнаест година, отпутовао је у Женеву како би започео своју сликарску каријеру.

Ноћ, 1890., уље на платну, 116.5 × 299 цм, Кунстмусеум, Берн.

Његови рани зрели радови су већином пејзажи швицарских Алпи и језера, композиције фигура и оштро карактеризирани портрети, изнимног реализма. Отпутовао је у Басел 1875. год. гдје је проучавао слике славних умјетника, посебно „Мртвог Криста“ Ханса Холбеина, што је утјецало на његове бројне приказе теме смрти[3]. Тијеком посљедњег десетљећа 19. ст., на његово сликарство дјеловали су бројни утјецаји попут симболизма и арт ноувеауа. Развио је стил који он назива „паралелизам“, а карактеризирају га скупине фигура симетрично организираних у позама које сугерирају ритулане плесове. Тако је са сликом "Ноћ" напустио свој првотни натурализам и прешао на монументалну фигуралну композицију која се стилизираним облицима приближава декорацији.

Год. 1884., Ходлер је упознао Аугустине Дупин (1852.–1909.) која је постала његов дугогодишњи партнер и модел. Њихов син, Хецтор Ходлер, рођен 1887. год., осново је Свјетску Есперанто удругу 1908. год. Од 1889. год., до њиховог развода 1891. год., Ходлер је био ожењен Бертхом Стуцки, која је насликана на слици Поезија из 1897. год. која се налази у Музеју за дизајн (Мусеум фüр Гесталтунг) у Зüрицху.

Тијеком његове посљедње сликарске фазе, његове слике су попримиле експресионистичке елементе са снажно обојеним геометријским фигурама. Пејзажи су сведени на есенцијалне облике, почесто само назубљене ивица хоризонта. Но, најпознатије Холдерове слике приказују сцене у којима су ликови у свакодневним дјелатностима, попут славног дрвосјече (Дер Холзфäллер, Мусéе д'Орсаy, Париз). Ова слика се нашла на полеђини швицарских 50 франака које је издала швицарска национална банка.

Год. 1898., Ходлер је оженио Бертхе Јацqуес, а 1908. упознао је Валентине Годé-Дарел, која је постала његовом љубавницом. Од 1913. год. њој је дијагностициран рак, а бројне сате које је Ходлер провео уз њену болесничку постељу можемо препознати на његовим сликама на којима је пратио њено пропадање. Год. 1914., осудио је њемачку упорабу артиљерије приликом бомбардирања Реимса[4], на што су њемачки музеји искључили његова дјела из својих поставки. Смрт његове љубавнице у сијечњу 1915. год. јако је утјецало на умјетника, те се он повукао у стваралачку интиму гдје је настало око двадесетак интроспективних аутопортрета. Концем 1917. год. његово нарушено здравље га је понукало на мисли о самоубојству. Умро је 19. свибња 1918. год. у Женеви оставивши бројне недовршене пејзаже овог града.

Биљешке и извори

[уреди | уреди извор]
  1. Хауптман анд Ходлер 2007., стр. 9.
  2. Кунстмусеум, Берн: Фединанд Ходлер Биографија[мртав линк]
  3. Хауптман анд Ходлер 2007., стр. 12.
  4. Хауптман анд Ходлер 2007., стр. 36.
  • Хауптман, Wиллиам, & Ходлер, Фердинанд (2007.). Ходлер. Милано: 5 цонтинентс. ИСБН 978-88-7439-362-6
  • Маттхиас Фисцхер, Дер јунге Ходлер. Еине Кüнстлеркарриере 1872-1897, Wäденсwил: Нимбус, 2009. ИСБН 978-3-907142-30-1

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]