Izvorni kod stranice Faza (termodinamika)

Nemate dopuštenje da uređujete ovu stranicu iz sljedećeg razloga:

Your IP address is in a range that has been blocked on all Wikimedia Foundation wikis.

The block was made by ‪Hasley‬. The reason given is Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected: .

Start of block: 18. decembra 2022. u 17:21
Expiry of block: 18. decembra 2025. u 17:21

Your current IP address is 62.210.136.28. The blocked range is 62.210.0.0/16.

Uključite sve gornje pojedinosti u sve upite koje postavite. Ako smatrate da ste greškom blokirani, dodatne informacije i uputstva možete pronaći na stranici o globalnoj smjernici "Zabranjeni otvoreni proksiji".

U suprotnom, zahtjev za blokadu postavite na Meta-Wikiju. You could also send an email to the stewards VRT queue at stewards@wikimedia.org including all above details.

Možete vidjeti i kopirati izvorni kod ove stranice.

U [[fizika|fizičkim naukama]], '''faza''' je [[skup]] stanja makroskopskih fizikalnih sistema koji imaju relativno unifoman hemijski sastav i fizičke osobine (npr. [[gustoća|gustoću]], [[kristalna struktura|kristalnu strukturu]], [[indeks prelamanja]], itd.).<ref>{{cite book |last=Modell|first=Michael|author2=Robert C. Reid|title=Thermodynamics and Its Applications |url=https://archive.org/details/thermodynamicsit00mode|publisher=Prentice-Hall|location=Englewood Cliffs, NJ |date=1974 |isbn=0-13-914861-2}}</ref><ref name="Fermi2012">{{cite book|author=Enrico Fermi|title=Thermodynamics|date=25 April 2012|publisher=Courier Corporation|isbn=978-0-486-13485-7}}</ref>{{rp|86}}<ref name="Adkins1983">{{cite book|author=Clement John Adkins|title=Equilibrium Thermodynamics|url=https://archive.org/details/equilibriumtherm0000adki_b6w0|date=14 July 1983|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-27456-2}}</ref> U sistemu koji se sastoji od leda i vode u staklenoj tegli, kocke leda su jedna faza, voda je druga, a vlažni vazduh iznad vode je treća faza. Staklo tegle je još jedna zasebna faza.

Termin ''faza'' se ponekad koristi kao sinonim za [[Agregatna stanja|agregatno stanje materije]], mada može da postoji nekoliko faza koje se ne [[Mešljivost|mešaju]], iako su u istom agregatnom stanju. Isto tako, termin ''faza'' se ponekad koristi za označavanje skupa ravnotežnih stanja razdvojenih [[faznim granicama]] na [[fazni dijagram|faznom dijagramu]] izraženih u vidu promenljivih stanja, kao što su pritisak i temperatura. Pošto se fazne granice odnose na promene u organizaciji materije, kao što su promene od tečnog do čvrstog stanja, ili na suptilnije promene jedne kristalne strukture u drugu, ovaj drugi vid primene je sličan primeni "faze" kao sinonima za stanje materije.

== Tipovi faza ==
{{glavni|Fazni dijagram}}
[[File:Iron carbon phase diagram.svg|thumb|left|350px|[[Fazni dijagram]] gvožđa i ugljenika, prikazuje uslove koji su neophodni da bi se formirale različite faze]]

Različite faze sistema mogu se predstaviti korištenjem ''faznih dijagrama''. Ose dijagrama su relevantne termodinamičke promenljive. Za jednostavne mehaničke sisteme, obično se koriste [[pritisak]] i [[temperatura]].

Distinktne faze mogu da postoje unutar datog agregatnog stanja materije. Kao što je prikazano na dijagramu leguraa gvožđa, postoji nekoliko faza u čvrstom i tečnom stanju. Faze se isto tako mogu diferencirati po osnovi [[rastvorljivost]]i, ne polarne (hidrofilne) i nepolane (hidrofobne). Smeša vode (polarne tečnosti) i ulja (nepolarne tečnosti) se spontano razdvaja u dve faze. Voda ima veoma nisku [[rastvorljivost]] (nerastvorna je) u ulju, a ulje ima veoma nisku rastvorljivost u vodi. Rastvorljivost je maksimalna količina rastvorka koji se može rastvoriti u rastvaraču pre nego što rastvora prestane da se rastvara i ostaje u zasebnoj fazi. Smeša se može razdvojiti u više od dve faze. Koncept separacije faza je primenljiv na čvrste materije, i.e., čvrste materije mogu da formiraju [[čvrsti rastvor|čvrste rastvore]] ili da kristalizuju u distinktne kristalne faze. Metalni parovi koji su uzajamno rastvorni mogu da formiraju [[legura|legure]], dok metalni parivi koji su uzajamno nerastvorni ne mogu.

Postoje sistemi koji sadrže i do [[multifazna tečnost|osam nemešljivih tečnih faza]]<ref>One such system is, from the top: mineral oil, silicone oil, water, aniline, perfluoro(dimethylcyclohexane), white phosphorus, gallium, and mercury. The system remains indefinitely separated at {{val|45|u=°C}}, where gallium and phosphorus are in the molten state. From {{cite book
 |author=Reichardt, C.
 |date=2006
 |title=Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry
 |pages=9–10
 |publisher= Wiley-VCH
 |isbn=3-527-60567-3
}}</ref> Uzajamno nemešljive tečne faze se formiraju od vode (vodene faze), hidrofobnih organskih rastvarača, perfluorougljenika ([[organofluorna hemija|fluorne faze]]), silikona, nekoliko različitih metala, kao i rastopljenog fosfora. Svi organski rastvarači se ne mešaju, e.g. smeša [[etilen glikol]]a i [[toluen]]a se može razdvojiti u dve zasebne organske faze.<ref>This phenomenon can be used to help with catalyst recycling in Heck vinylation. See {{cite journal
 |author=Bhanage, B.M.
 |display-authors=etal
 |date=1998
 |title=Comparison of activity and selectivity of various metal-TPPTS complex catalysts in ethylene glycol — toluene biphasic Heck vinylation reactions of iodobenzene |journal = Tetrahedron Letters
 |volume=39 |issue=51 |pages=9509–9512
 |doi=10.1016/S0040-4039(98)02225-4
}}</ref>

Faze ne moraju da se spontano makroskopski razdvajaju. [[Emulzija|Emulzije]] i [[koloid]]i su primeri nemešljivih faza parova kombinacija koji se fizički ne razdvajaju.

== Fazna ravnoteža ==
Kad su prepuštene uravnoteženju, mnoge kompozicije formiraju jednu uniformnu fazu. S druge strane u zavisnosti od temperature i pritiska čak i pojedinačne supstance se mogu razdvojiti u dve ili više zasebnih faza. Svaka faza ima uniformna svojstva, dok su svojstva različitih faza različita.

Voda u zatvorenoj posudi sa vazdušnim prostorom iznad nje formira dvofazni sistem. Najveći deo vode je u tečnoj fazi, gde se održava putem uzajamnog privlačenja molekula vode. Molekuli vode koji su u ravnoteži se konstantno kreću, i povremeno molekul tečne faze stekne dovoljnu kinetičku energiju da se odvoji od tečne faze i uđe u gasnu fazu. Slično tome, s vremena na vreme molekul pare se sudari sa površinom tečnosti i kondenzuje se u tečnost. U ravnoteži, procesi evaporacije i kondenzacije se međusobno balansiraju i nema neto promene zapremine bilo koje faze.

Na sobnoj temperaturi i pritisku, sud sa vodom dostiže ravnotežu kad vazduh nad vodom ima vlažnost od oko 3%. Taj procenat se povećava sa povećanjem temperature. Na 100&nbsp;°C i atmosferskom pritisku, ravnoteža se ne dostiže dok vazduh ne sadži 100% vode. Ako se tečnost zagreje malo preko 100&nbsp;°C, prelaz iz tečnosti u gas se javlja ne samo na površini, nego u celoj zapremini tečnosti: voda ključa.

== Broj faza ==
{{see also|Multifazna tečnost}}
[[Image:phase-diag2.svg|thumb|right|280px|Tipični fazni dijagram za jednokomponentni materijal, sa čvrstom, tečnom i gasovitom fazom. Puna zelena linija prikazuje uobičajeni oblik fazne linije između tečnog i čvrstog stanja. Isprekidana zelena linija prikazuje anomalno ponašanje vode sa povećanjem pritiska. [[Trojna tačka]] i [[Kritična tačka (termodinamika)|kritična tačka]] su prikazane kao crveni krugovi.]]

Za datu kompoziciju, samo pojedine faze su moguće na datoj [[temperatura|temperaturi]] i pritisku. Broj i tip faza koji će se formirati je teško predvideti i obično se eksperimentalno određuje. Rezultati takvih eksperimenata se mogu prikazati u obliku [[fazni dijagram|faznih dijagrama]].

Fazni dijagram koji je ovde prikazan je za jednokomponentni sistem. U tom jednostavnom sistemu, moguće faze zavise samo od [[pritisak|pritiska]] i [[temperatura|temperature]]. Oznake prikazuju tačke gde dve ili više faza mogu da istovremeno postoje u ravnoteži. Na temperaturama i pritiscima koje su udaljene od oznaka, postoji samo jedna faza u ravnoteži.

U dijagramu, plava linija koja označava granicu između tečnosti i gasa se ne produžava neograničeno, nego se završava u tačci koja se naziva [[kritična tačka (termodinamika)|kritična tačka]]. Kad temperatura i pritisak pristupaju kritičnoj tački, svojstva tečnosti i gasa postaju progresivno sve sličnija. U kritičnoj tački, tečnost i gas se ne razlikuju. Iznad kritične tačke, ne postoji više razlika imeđu tečne i gasovite faze: postoji samo generična tečna faza koja se naziva [[superkritični fluid]]. U vodi, kritična tačka se javlja oko 647 [[Kelvin|K]] (374&nbsp;°C ili 705&nbsp;°F) i 22.064 [[Paskal (pritisak)|MPa]].

Neobično svojstvo vodeneg faznog dijagrama je da linija između čvrste i tečne faze (ilustrovano tačkastom zelenom linijom) ima negativni nagib. Kod većine supstanci, nagib je pozitivan kao što je ilustrovano tamno zelenom linijom. Ovo neobično svojstvo vode je povezano sa manjom gustinom leda od tečne vode. Povećanje pritiska dovodi vodu u fazu veće gustine, što uzrokuje topljenje.

Još jedno interesantno, mada ne i neobično, svojstvo faznog dijagrama je tačka gde se linija čvrste i tečne faze sastaje sa linijom tečne i gasne faze. Presek se naziva [[trojna tačka|trojnom tačkom]]. U njoj, sve tri faze koegzistiraju.

Eksperimentalno, fazne linije se relativno lako mapiraju usled nezavisnosti temperature i pritiska koji se razvija kad se formiraju višestruke faze. Pogledajte [[Fazno pravilo|Gibsovo fazno pravilo]]. Razmotrimo test aparat koji se sastoji od zatvorenog i dobro izolovanog cilindra, na kome je prisutan piston. Menjajući količinu vode i zagrevanja, sistem se može dovesti u bilo koju tačku u gasnom regionu faznog dijagrama. Ako se piston polako snižava, sistem će pratiti krivu povećane temperature i pritiska unutar gasnog regiona faznog dijagrama. U tački gde se gas počne kondenzovati u tečnost, smer krive temperature i pritiska se naglo menja da bi išao duž fazne linije dok se sva voda ne kondenzuje.

== Povezano ==
* [[Kriva hlađenja]]
* [[Superhlađenje]]
* [[Superzagrijavanje]]
* [[Multifazna tečnost]]
* [[Superfluid]]

== Reference ==
{{Reflist}}

== Literatura ==
{{refbegin}}
* Сивухин Д. В. Общий курс физики. — Т. II. Термодинамика и молекулярная физика. — 5 изд., испр.. — М.: ФИЗМАТЛИТ, 2005. — 544 с. — {{ISBN|5-9221-0601-5}}.

{{refend}}

== Vanjske veze ==
{{Commons category|State of aggregation}}
* [http://physicsweb.org/articles/news/8/9/15/1 French physicists find a solution that reversibly solidifies with a ''rise'' in temperature] – α-cyclodextrin, [[voda|water]], and 4-methylpyridine

[[Kategorija:Fundamentalni koncepti fizike]]
[[Kategorija:Hemijsko inženjerstvo]]

Upotrebljeni šabloni (29):

Šablon:Citation/core (uredi)
Šablon:Citation/identifier (uredi)
Šablon:Citation/make link (uredi)
Šablon:Cite book (uredi)
Šablon:Cite journal (uredi)
Šablon:Commons category (uredi)
Šablon:Commonscat (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Evalns (uredi)
Šablon:FormattingError (uredi)
Šablon:Glavni (uredi)
Šablon:Glavni-drugo (uredi)
Šablon:Glavni/drugo (uredi)
Šablon:Hide in print (uredi)
Šablon:ISBN (uredi)
Šablon:Main other (uredi)
Šablon:Only in print (uredi)
Šablon:Refbegin (uredi)
Šablon:Refbegin/styles.css (uredi)
Šablon:Refend (uredi)
Šablon:Reflist (izvorni kod) (poluzaštićeno)
Šablon:Reflist/styles.css (uredi)
Šablon:Rp (uredi)
Šablon:See also (uredi)
Šablon:Str left (uredi)
Šablon:Val (uredi)
Šablon:Valid (uredi)
Šablon:Vidi takođe (uredi)
Modul:Check for unknown parameters (uredi)
Modul:Check isxn (uredi)

Vratite se na stranicu „Faza (termodinamika)”.

Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Faza_(termodinamika)