[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Фалус

Извор: Wikipedija
Верзија за штампање више није подржана. Користите уобичајену функцију штампања у прегледачу.
Мурал Приапа насликаног с атрибутима бога Меркурија на фресци откривеној у Помпејима

Фалус је објект који имитира облик пениса у ерекцији. Било који објект који симболички наликује пенису може се такођер називати фалусом, но за такве се објекте ипак чешће каже да су фалички (као нпр. у изразу "фалички симбол"). Такви објекти користили су се од древних времена да симболизирају плодност.

Етимологија

Ријеч "фалус" потиче, преко латинске именице пхаллус, од грчке ријечи φαλλός, која се може довести у везу с протоиндоеуропским коријеном *бʰел- "надути се", који се препознаје и у старонордијском и модерном исландском боли ("бик"), у староенглеском буллуц ("вол") и грчком φαλλή ("кит").

Древне културе

Фалус, макета мушког полног органа, ношен је као симбол плодности у процесијама у многим античким верским обредима с циљем да се потакне плодност земљишта, животиња и људи и тако спријечи немоћ и слабост.

Полифалички звоник на вјетар из Помпеја; по једно је звоно висјело са сваког фалуса

У старој Грчкој фалус (φαλλός) је испрва колац од дрва или камена, а онда и дугуљасти комад дрвета на којем је била објешена макета пениса у ерекцији направљена од црвене коже; та се макета носила у опходима. Фалус је у Грчкој особито повезиван с култом Диониза, бога плодности и вина, па одатле потиче и веза тог симбола с античком комедијом. За вријеме светковина посвећених Дионизу, као што је Дионизијски фестивал, фалус се носио у опходу, а био је израђен од смоквина дрва. Фалус је такођер повезиван с Хермесом, под чијом су заштитом пашњаци, усјеви и стада; он је испрва представљан с фалусом и брадом, а послије је постао младић, заштитник трговаца. Његов син Пан, бог-јарац, био је приказиван с пенисом у ерекцији. Понекад би се зазивао и посебан бог Пхалēс као персонификација фалуса. Прави фалички бог био је Пријап, познат по фрескама у Помпејима; био је заштитник вртова и плашио је лопове. Фалус се у опходу носио и тијеком римских Либералија, које су у неким аспектима наликовале Дионизијском фестивалу) у Атени. У старој Грчкој је фалус био симбол плодности. У Грчкој и Италији култ фалуса се одржао до краја антике.

У Египту се фалус повезује с богом плодности Мином, који је био мумифициран, али му се видио фалус, док је на глави носио круну Амона-Ра. Минов је симбол салата, јер су ју Египћани сматрали афродизијаком и фаличким симболом, јер има облик клипа из којег излази бијела текућина. Такођер, Сет је свом брату Озирису одсјекао фалус и бацио га у Нил. Римљани су носили фаличке амајлије против злог ока. Нордијски бог Фреy је био бог љубави, а пронађени су његови кипићи с фалусом.

Архитектура

Облик фалуса се примијењује и у архитектури. 2003. године је одржано натјецање Тхе Wорлд’с Мост Пхаллиц Буилдинг (Најфаличкија зграда на свијету). Наиме, дотада се најфаличкијом зградом сматрала Wилиамсбург Банк Буилдинг у Брооклyну, Неw Yорк. Неки међу нафаличкијим кандидатима су били Флорида Стате Цапитол, Торре Агбар и водени торањ у Yпсилантију. Водени торањ је побиједио. Такођер, у Лондону постоји зграда звана “Кристални фалус” и “Лондонски краставац”. Популарни фалички симболи су високи торњеви, небодери таквог облика и обли високи димњаци крај творница.