[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Фадил Јахић Шпанац

Извор: Wikipedija
ФАДИЛ ЈАХИЋ
Фадил Јахић Шпанац
Датум рођења24. новембар 1910.
Место рођењаБијељина
 Аустроугарска
Датум смрти20. фебруар 1942. (31 год.)
Место смртиВукосавци, код Лопара
Хрватска НД Хрватска
Професијастоларски радник
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачка борба
У току НОБ-аполитички комесар
Мајевичког НОП одреда
Служба Шпанска републиканска армија
НОВ и ПО Југославије
Народни херој од13. марта 1945.

Фадил Јахић Шпанац (Бијељина, 1910Вукосавци, 1942), учесник Шпанског грађснског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Фадил Јахић увежбава расклапање митраљеза у Шпанији.

Рођен је 24. новембра 1910. године у Бијељини. Иако је потицао из средње имућне породице, после завршене основне школе, није наставио даље школовање, већ отац га је дао на занат. У Бијељини је изучио столарски занат, и још као шегрт дошао у додир са радничким покретом. Учествовао је у свим радничким штрајковима и манифестацијама. Године 1933. постао је члан Комунистичке партије Југославије.

Марта 1937. године одлази у Шпанију, где се борио у митраљеском одељењу батаљона „Ђуро Ђаковић“. После завршетка Шпанског грађанског рата, током којег је стекао чин капетана, заједно са осталим борцима Интернационалних бригада нашао се у концентрационом логору „Верне“ у Француској. Заједно са Пеком Дапчевићем, народним херојем, организовао је бег из логора и у пролеће 1941. године илегално се вратио у Југославију. По повратку у родни крај, постао је секретар Окружног комитета КПЈ за Бијељину.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је учествовао у припремама устанка у Бијељини и околини. Организовао је прикупљање оружја, стварао прве борбене групе и др. После седнице Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, одржане 13. јула 1941. године, на којој је донета одлука о подизању устнака, Фадил је руководио првим партизанским акцијама у Бијељини и околини: сечењу телефонско-телеграфских стубова на путу Бијељина-Брчко и Бијељина-Зворник; нападу на жандармеријске станице у Трњацима, Горњем Црњелову и Драгаљевцу, диверзијама на пловним објектима на Сави и др.

Јединице под његовом командом, августа 1941. године, ушле су у састав Мајевичког партизанског одреда, а Фадил је именован за политичког комесара Одреда. У многим борбама долазило је до изражаја његово ратно искуство из Шпаније. Погинуо је 20. фебруара 1942. године у селу Вукосавцима, на Мајевици, заједно са командантом Одреда Иваном Марковићем Ирцем, народним херојем и још тридесет бораца и чланова штаба Одреда прилком изненадног препада четника капетана Стевана Дамјановића Леке (са којима је постојао договор о ненападању) на Штаб Мајевичког партизанског одреда.

Сахрањен је на Партизанском спомен-гробљу у Вукосавцима, код Лопара.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 13. марта 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Литература

[уреди | уреди извор]
Партизанска споменица 1941. Сегмент искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.