Фадил Јахић Шпанац
ФАДИЛ ЈАХИЋ | |
---|---|
Датум рођења | 24. новембар 1910. |
Место рођења | Бијељина Аустроугарска |
Датум смрти | 20. фебруар 1942. (31 год.) |
Место смрти | Вукосавци, код Лопара НД Хрватска |
Професија | столарски радник |
Члан КПЈ од | 1933. |
Учешће у ратовима | Шпански грађански рат Народноослободилачка борба |
У току НОБ-а | политички комесар Мајевичког НОП одреда |
Служба | Шпанска републиканска армија НОВ и ПО Југославије |
Народни херој од | 13. марта 1945. |
Фадил Јахић Шпанац (Бијељина, 1910 – Вукосавци, 1942), учесник Шпанског грађснског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 24. новембра 1910. године у Бијељини. Иако је потицао из средње имућне породице, после завршене основне школе, није наставио даље школовање, већ отац га је дао на занат. У Бијељини је изучио столарски занат, и још као шегрт дошао у додир са радничким покретом. Учествовао је у свим радничким штрајковима и манифестацијама. Године 1933. постао је члан Комунистичке партије Југославије.
Марта 1937. године одлази у Шпанију, где се борио у митраљеском одељењу батаљона „Ђуро Ђаковић“. После завршетка Шпанског грађанског рата, током којег је стекао чин капетана, заједно са осталим борцима Интернационалних бригада нашао се у концентрационом логору „Верне“ у Француској. Заједно са Пеком Дапчевићем, народним херојем, организовао је бег из логора и у пролеће 1941. године илегално се вратио у Југославију. По повратку у родни крај, постао је секретар Окружног комитета КПЈ за Бијељину.
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је учествовао у припремама устанка у Бијељини и околини. Организовао је прикупљање оружја, стварао прве борбене групе и др. После седнице Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, одржане 13. јула 1941. године, на којој је донета одлука о подизању устнака, Фадил је руководио првим партизанским акцијама у Бијељини и околини: сечењу телефонско-телеграфских стубова на путу Бијељина-Брчко и Бијељина-Зворник; нападу на жандармеријске станице у Трњацима, Горњем Црњелову и Драгаљевцу, диверзијама на пловним објектима на Сави и др.
Јединице под његовом командом, августа 1941. године, ушле су у састав Мајевичког партизанског одреда, а Фадил је именован за политичког комесара Одреда. У многим борбама долазило је до изражаја његово ратно искуство из Шпаније. Погинуо је 20. фебруара 1942. године у селу Вукосавцима, на Мајевици, заједно са командантом Одреда Иваном Марковићем Ирцем, народним херојем и још тридесет бораца и чланова штаба Одреда прилком изненадног препада четника капетана Стевана Дамјановића Леке (са којима је постојао договор о ненападању) на Штаб Мајевичког партизанског одреда.
Сахрањен је на Партизанском спомен-гробљу у Вукосавцима, код Лопара.
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 13. марта 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.
Литература
[уреди | уреди извор]Сегмент искључиво посвећен Народноослободилачкој борби. |
- Народни хероји Југославије. „Младост“, Београд 1975. година.