Епитет

Епитет (грч. επιθετον [епитхетон] – епитетон – "наметнут"), придјев је или именица која се веже уз именицу, има улогу украса те придоности живости одн. сликовитости израза.

Стални су они епитети који се с истом именицом појављују увијек, без обзира на ситуацију и служе као украсна карактеризација. Тако ће, код Хомера, Ахилеј бити брзоноги чак и кад сједи.

• код старих епова, примјерице, код Хомера:

брзоноги Ахилеј, даљнометни Аполон, егидоноша Зеус, лукави Одисеј, љепообразна Брисеида, силни Агамемнон, сјајноока Атена, сјајношљемац Хектор, вјерна Пенелопа, волоока Хера...

• у усменој и народној књижевности, еповима и поемама:

бијела књига, бијело лице, бритка сабља, мила мајка, Отоман-паша силни...

• у свакодневном говору када с именицом творе и метафоре:

црквени миш, драконске мјере, људска права, окорјели нежења, продана душа, просјачки штап, уводна ријеч...