Дорсодуро

45°25′51.60″Н 12°19′33.60″Е / 45.4310000°Н 12.3260000°Е / 45.4310000; 12.3260000

Дорсодуро је један од шест сестиера у Венецији, у Сјеверној Италији. У Дорсодуру је 12. децембра 2007. живјело 15.586 становника, од тога 4.763 на отоку Гиудецца и 1.535 на отоку Сацца Фисола.

Дорсодуро је највиши и најстабилнији дио Венеције, чије име на талијанском дословно значи тврди гребен. Сестиеру Дорсодуро припадају и отоци Гиудецца и Сацца Фисола.

Дорсодуро се почео развијати дуж канала Гиудецца, уз који су се прве куће почеле подизати у 6. вијеку. Од 11. вијека кварт се почео ширити дуж Цанал Грандеа, уз који су у каснијим вијековима подигнуте најзначајније грађевине у том кварту базилика Санта Мариа делла Салуте, кеј Заттере и зграда Царинарнице (Догана) на Царинском рту у којем се данас налази Музеј Пунта делла Догана.^[1]

У 19. вијеку у Дорсодуро се уселио новоосновани музеј Аццадемиа до постојеће Академије ликовних умјетности а кварт је повезан са центром Венеције (Сан Марцо) новим дрвеним мостом преко Цанал Грандеа Понте делл'Аццадемиа. Од тад је Дорсодуро постао кварт у који су се радо насељавали странци, тако да је су цијене некретнина радикално скочиле.

Уз већ споменуту завјетну цркву Санта Мариа делла Салуте и Аццадемиу у Дорсодуру се налази и позната Колекција Пеггy Гуггенхеим и цијели низ палача на Цанал Грандеу; Палаззо Дарио, Ца' Фосцари, Ца 'Реззоницо, Палаззо Ариани и Палаззо Зенобио. У сестиеру се налазе познате цркве; Сан Тровасо, Сан Панталон, Сан Ницолò да Толентино, Оспедале Гиустиниан, Сан Себастиано, Санта Мариа дел Цармело и Велика братовштина Цармини и два лијепа трга Цампо Сан Барнаба и Цампо Санта Маргхерита.

Дорсодуро на Wикимедијиној остави