Диопсид

Диопсид
Опћенито
Категорија	Минерал
Кемијска формула	ЦаМг[Си2О6]
Идентификација
Боја	бијела, сива, зеленкастосива
Кристални хабитус	краткопризматичан
Кристални сустав	моноклински, к.р. 2/м
Сраслаци	двојци, а и полисинтетички по {100}
Калавост	добра по {110}
Мохсова тврдоћа	5 - 6
Сјај	стакласт
Индекс лома	Нп = 1,665 – 1,732; Нг = 1,692 – 1,757
Огреб	бијел
Густоћа	3,3 - 3,5
Прозирност	прозиран до полупрозиран

Диопсид је минерал из групе моноклинских пироксена, с кемијском формулом МгЦа[Си₂О₆]. Заједно с аугитом и хеденбергитом (ФеЦа[Си₂О₆]) твори комплетну серију чврстих отопина, а дјеломичну серију твори с ортопироксеном и пигеонитом. Твори типичне сивозелене призматичне кристале у моноклинском суставу. Има два сустава калавости под кутевима од 87°и 93°, типичне за пироксенску серију. Тврдоћа му износи 5-6, а густоћа 3.3 - 3.5. Транспарентан је или полутранспарентан с индексом лома нα=1.663 - 1.699, нβ=1.671 - 1.705 и нγ=1.693 - 1.728. Оптички кут је 58° до 63°.

Диопсиди који се могу користити као драгуљу могу се наћи у два облика: црни диопсид и кром-диопсид (који у себи садржи кром који му даје жарко зелену боју). Кром-диопсид је релативно мекан (тврдоћа 5.5-6.5) и лако га је загребати. (Мохсова скала тврдоће не показује ни растезну чврстоћу, ни отпор на ломове.)

Диопсид се може наћи у ултрамафитним магматским стијенама (кимберлити и перидотити), а диопсидом богат аугит чест је у мафитним стијенама, као што су оливински базалти те неутралним попут андезита. Диопсида такођер има у различитим метаморфним стијенама, као што су метаморфозирани скарнови, развијени из доломита богатих силицијем. Важан је минерал Земљина плашта, а чест је у перидототним ксенолитима унутар кимберлита и алкалијских базалта. Има га у жељезом богатим метеоритима.

Долази уз минерале као што су неки гранати, флуорит, доломит, клорит, везувијан, флогопит, актинолит, оливин, калцит.

Кром-диопсид ((Ца,На,Мг,Фе,Цр)₂[(Си,Ал)₂О₆]) чест је састојак перидотитних ксенолита, а распршена зрна пронађена су у кимберлитним жилама, и као таква су добар индикатор за дијаманте.

Позната налазишта диосида су у Канади, ЈАР-у, Русији те на многим другим локацијама у свијету.

При релативно високим температурама, постоји празнина у серијском низу између диопсида и пигеонита, а при нижим темпераурама, између диопсида и ортопироксена. Однос калциј/(калциј+магнезиј+жељезо) у диопсиду који је настао уз један од ова друга два приоксена дјеломично је осјетљив на температуре изнад 900 °Ц, па је структура диопсида из перидотитних ксенолита важна у реконструкцији температура из Земљина плашта.

Ови пироксени могу пријећи у амфиболе. Процесом уралитизације, који почиње најприје на рубовима, ако на њега дјелују хидротерме, диопсид (и хеденбергит) прелази у клорите и серпентине, а уз њих се могу развити и други минерали (нпр. епидот). Такву појаву називамо ретроградна метаморфоза.

Диопсид је први пут описан око 1800. године, а име му долази од грчких ријечи δίς (дíс), два пута, двоструко те ὄψις, (óпсис), гледање, опажање, поглед, појавност у складу с два начина оријентације његове вертикалне призме.

Плави варијетет диосида називамо виолан.

• Пироксени
• Аугит
• Хеденбергит

Диопсид на Wикимедијиној остави

• Хурлбут, Цорнелиус С.; Клеин, Цорнелис, 1985, Мануал оф Минералогy, 20тх ед., Wилеy, пп 403–404, ИСБН 0-471-80580-7 (en)
• Диопсид - Миндат.орг (en)
• Цхромиан диопсиде - Миндат.орг - налазишта (en)
• Wебминерал (en)
• Минерал галлериес Архивирано 2008-12-22 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
• Хандбоок оф Минералогy, Минерал Дата Публисхинг, 2001, Диопсиде ПДФ Архивирано 2007-09-27 на Wаyбацк Мацхине-у (en)