[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Аматерасу

Извор: Wikipedija
Аматерасу са зракама Сунца, излази из шпиље

Аматерасу (天 Аматерасу-ōмиками (天照大神/天照大御 или Ōхиру-меномуцхи-но-ками 大日孁贵) је у јапанској митологији божица Сунца, дана, плавог неба, најважније шинтоистичко божанство. Њено име значи "божица која расвјетљава небо". Рођена је из лијевог ока бога Изанагија, кад се окупао у ријеци и очистио те отишао на небо. Повезана је и с јапанским царевима, који су се сматрали њезиним потомцима.

Однос са члановима обитељи и моћ

[уреди | уреди извор]

Аматерасу је описана у Којикију као божица Сунца рођена из Изанагијевог ока, док су јој браћа Сусано, бог олује и Тсукуyоми, бог Мјесеца. У Којикију је Аматерасу описана као божица из које излази свјетлост. Често се назива божицом Сунца, свјетлости и топлине. Другдје се каже да је Аматерасу можда рођена из воде. Већина митова описује Аматерасу као божицу којој се догодио несретан догађај. Наиме, на почетку времена, свијет је био миран. Једног дана се Сусано напио и уништио њезина рижина поља. Аматерасу га замоли да престане, али Сусано не послуша, већ убије коња и баци његово тијело на Аматерасу. Аматерасу се силно наљути и сиђе на Земљу. Затвори се у шиљу, а на улаз стави велику стијену. Свијет бијаше мрачан и пуст. Без ње, све је почело венути и умријети. Осам милијуна богова и божица скупило се пред шпиљом молећи велику божицу да изађе ван и донесе свјетлост. Бијаху врло лукави па узму зрцало и ставе пред шпиљу. Затим једна божица пожели плесати како би развеселила друге богове. Сви су се смијали плесу, при свјетлу бакљи, те су и сами почели плесати. Аматерасу је чула буку и чудила се што вичу, а нема Сунца. Упита кроз стијену што се догађа, а богови јој кажу да су пронашли божицу љепшу од ње. Аматерасу се разбјесни и постане љубоморна. Изиђе ван. Још никада није видјела себе у зрцалу па се зачуди својој љепоти и схвати да је истина што су јој рекли други богови, да је лијепа. Рече: "Омо-схирои", што значи бијело лице, желећи рећи да је божица с бијелим лицем. Опрости Сусану и врати се на небо с братом Тсукуyомијем. Богови су јој дали лук и тоболац са стријелама како би се сад могла бранити од Сусана. Аматерасин унук је био први јапански цар. Аматерасу је владарица неба, дана, Сунца, свјетла, риже, пшенице те љепоте, а за вријеме будизма повезана је с Будом. Светишта су јој на отоку Хонсхуу. У њему се налази зрцало. На зимски солстициј, слави се њезин излазак из јаме, јер се сматра да се тад Аматерасу негдје скрива.

Разлика између Којикија и Нихонсхокија

[уреди | уреди извор]

Којики и Нихонсхоки различито описују божицу Аматерасу. Углавном, прича из Којикија је много боље позната. У Којикију се прво описује њезино рођење. Тамо је она само Изанагијева кћер, док у Нихосхокију, Изанами и њезин муж Изанаги заједно стварају врховно божанство. У тој верзији Изанаги даде Аматерасу чаробну огрлицу која јој даје моћ над свемиром. У Којикију се спомиње да Аматерасу има дјецу – три божице које су настале из мача њезиног брата Сусана. Аматерасина улога је у обје књиге двосмислена. Такођер, Којики тврди да је Аматерасу прогнала Тсукуyомија јер је убио божицу хране Уке Моцхи. Ипак, обје књиге имају слична мишљења о Аматерасу.

Мајка царева

[уреди | уреди извор]

Аматерасин син је према легенди био први цар Јапана. Зато су се сви јапански цареви сматрали потомцима Аматерасу, или чак синовима. У египатској митологији, фараони су синови бога Сунца Раа. Хирохито, цар који је владао у вријеме Другог свјетског рата, одрекао се божанског подријетла јавно, али се мисли да се он и даље сматрао Аматерасиним сином.

Аматерасу у популарној култури

[уреди | уреди извор]

Аматерасу се појављује као лик у филму снимљеном 2003, гдје ју глуми Кyōко Фукада. У видео-игри Оками, главни лик је Аматерасу која се назива "добра мајка". У Дреам Сага Сусано је змај који се бори с Аматерасу како би избрисао човјечанство. Опћенито, још и данас се Аматерасу у Јапану слави као небеска божица, а сматра се да за вријеме потреса Аматерасу пада с неба.