Марвин Минскy

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Марвин Лее Минскy

Марвин Минскy 2002. године
Рођење 9. 8. 1927. (1927-08-09) (доб: 97)
Неw Yорк Цитy
Пребивалиште САД
ПољеКогнитивна знаност
ИнституцијаМИТ
Алма матерХарвард свеучилиште
Принцетон свеучилиште
Академски менторАлберт W. Туцкер
Истакнути студентиДаннy Боброw
Мануел Блум
Царл Хеwитт
Даннy Хиллис
Јоел Мосес
Пусх Сингх
Гералд Јаy Суссман
Иван Сутхерланд
Террy Wиноград
Патрицк Wинстон
Познат поУмјетна интелигенција
Истакнуте наградеТурингова награда (1969.)
Јапанска награда (1990.)
ИЈЦАИ награда за истраживачку изврсност (1991.)
Бењамин Франклин медаља (2001.)

Марвин Лее Минскy (Неw Yорк, 9. коловоза 1927. – Бостон, 24. сијечња 2016.), амерички когнитивни знанственик на пољу умјетне интелигенције, суоснивач Лабораторија за умјетну интелигенцију Масачусетског института за технологију (МИТ) и аутор неколико текстова о умјетној интелигенцији[1] и филозофији.

Животопис

[уреди | уреди извор]

Марвин Минскy је рођен у Неw Yорку, гдје је похађао Етхицал Цултуре Фиелдстон Сцхоол и престижни Бронx Хигх Сцхоол оф Сциенце. Касније је похађао Пхиллипс академију у Андоверу, Массацхусеттс. Служио је у америчкој морнарици од 1944. до 195. Држи титулу магистра у математици на Харварду (1950.) те докторат из истог подручја на Принцетону (1954.). Члан је факултетског особља МИТ-а од 1958. Тренутно је Тосхипа професор медијских умјетности и знаности, те професор електротехнике и рачунарства.

Добио је Турингову награду 1969., Јапанску награду 1990., ИЈЦАИ награду за истраживачку изврсност 1991. те Бењамин Франклин медаљу од Франклин института 2001.

Минскyјеви патенти укључују први графички заслон монтиран на главу (1963.) и конфокални скенирајући микроскоп (1961., претеча данашњег нашироко кориштеног конфокалног ласерског скенирајућег микроскопа). Са Сеyмоуром Папертом је развио прву Лого "корњачу". Минскy је такођер изградио први строј за учење заснован на случајно ожиченој неуралној мрежи 1951., СНАРЦ.

Минскy је написао књигу Перцептрони (са Сеyмоуром А. Папертом), која је постала оснивачки рад у анализи умјетних неуралних мрежа. Критички је проказивала неригорозна истраживања у пољу као главног кривца за виртуални несстанак умјетних неуралних мрежа из академских истраживања 1970-их.

Тако је било тврђено -- али уствари наша математичка анализа је имала сврху да покаже зашто већи перцептрони нису постајали бољи у рјешавању тешких проблема. I супротно популарној гласини, готово сви наши теореми су још увијек примјењиви на вишеслојне феедфорwард неуралне мреже . Занимљиво, нитко ово није доказао, а Паперт и ја смо с временом се почели бавити другим темама. -- Марвин Минскy[недостаје референца]

Минскy је био савјетник[2] у филму 2001: Одисеја у свемиру те је споменут и у филму и у књизи.

"Вјеројатно нитко никад ово не би знао; није ни било важно. 1980-их су Минскy и Гоод показали како неуралне мреже могу бити генериране аутоматски самореплициране - у складу са било којим произвољним програмом за учење. Умјетни мозгови би могли бити узгајани процесом запањујуће аналогним оним развитку људског мозга. У сваком случају, прецизни детаљи никад не би били познати, а чак и кад би били, били би милијуне пута пресложени за људско разумијевање."[3]

Раних 1970-их на МИТ-овом лабораторију за умјетну интелигенцију, Минскy и Сеyмоур Паперт су започели развој онога што је напосљетку названо теоријом друштва ума. Ова теорија покушава објаснити како оно што зовемо интелигенцијом може бити продукт интеракције неинтелигентних дијелова. Минскy каже да је највећи извор идеја о теорији дошао из његова рада приликом покушаја стварања строја који користи роботску руку, видео камеру и рачунало за градњу кориштењем дјечјих блокова. 1986. је Минскy публицирао опширну књигу о теорији која је, за разлику од већине његових прошлих радова, била написана за ширу публику.

У студеном 2006. је Минскy публицирао Тхе Емотион Мацхине, књигу која критизира многе популарне теорије функционарања људског ума те предлаже друге теорије, често замјењујући једноставне идеје сложенијима. Недавни нацрти књиге су бесплатно доступни на његовој wеб страници[4].

Афилијације

[уреди | уреди извор]

Марвин Минскy је афилиран са сљедећим организацијама:

Минскy је критичар Лоебнер награде.[7][8]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Минскyтрон или "тропозицијски предочник" на ПДП-1 строју у Цомпутер Хисторy Мусеум, 2007.
  • Минскy је пријатељ из дјетињства Харолда Блоома, критичара Yале свеучилишта, који га је звао "злокобни Марвин Минскy".
  • Исаац Асимов је описао Минскyа као једног од два човјека која је срео а која су била развидно паметнија од њега - други је био Царл Саган. Патрицк Wинстон је такођер описао Минскyја као најпаметнију особу коју је упознао.
  • Минскy је глумац у коану умјетне интелигенције (приписано његовом студенту, Даннyју Хиллсу) из Јаргон филе:
У данима кад је Суссман био новајлија, Минскy га је једноћ походио док је овај сједио хакирајући ПДП-6.
"Што радиш?" питао је Минскy.
"Тренирам случајно ожичену неуралну мрежу да игра Тиц-тац-тое", одговорио је Суссман.
"Зашто је мрежа ожичена случајно?", питао је Минскy.
"Не желим да посједује икакве унапријед донијете закључке о томе како играти", одговори Суссман.
Минскy уто склопи очи.
"Зашто си затворио очи?", питао је Суссман свог учитеља.
"Тако да соба буде празна."
У том је тренутку Суссман био просвијећен.
Уствари сам рекао, "Ако је случајно ожичиш, и даље ће имати унапријед створене закључке о томе како играти. Али само нећеш знати који су то закључци." -- Марвин Минскy

Одабрани радови

[уреди | уреди извор]
  • Неурал Нетс анд тхе Браин Модел Проблем, докторска дисертација, Принцетон свеучилиште, 1954. Први рад о теорији и теоремима о учењу у неуралним мрежама, секундарном појачању, циркулирајућој динамичкој похрани и синтаптичким модификацијама.
  • Цомпутатион: Фините анд Инфините Мацхинес, Прентице-Халл, 1967. Стандардни текст у рачунарству. Тренутно је изван тиска, али би се требао убрзо опет појавити.
  • Семантиц Информатион Процессинг, МИТ Пресс, 1968. Овај скуп радова је имао снажан утјецај на сувремену рачунску лингвистику.
  • Перцептронс, са Сеyмоуром Папертом, МИТ Пресс, 1969. (повећано издање, 1988.).
  • Артифициал Интеллигенце, са Сеyмоуром Папертом, Унив. оф Орегон Пресс, 1972. (изван тиска).
  • Цоммуницатион wитх Алиен Интеллигенце Архивирано 2010-03-17 на Wаyбацк Мацхине-у, 1985.
  • Роботицс, Доубледаy, 1986. Уређен скуп есеја о роботици, са уводом и постскриптом написаним од стране Минскyја.
  • Тхе Социетy оф Минд, Симон анд Сцхустер, 1987. Први опширни опис теорије интекектуалних структура и развоја "друштво ума". Види и Тхе Социетy оф Минд (CD-РОМ верзија), Воyагер, 1996.
  • Тхе Туринг Оптион, са Харрyем Харрисоном, Wарнер Боокс, Неw Yорк, 1992. Знанственофантастични трилер о стварању суперинтелигентног робота у години 2023.
  • Тхе Емотион Мацхине [1], Симон анд Сцхустер, Студени 2006. ИСБН 0-7432-7663-9

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. http://web.media.mit.edu/~minsky/ Архивирано 2008-08-03 на Wаyбацк Мацхине-у
  1. ↑ Патрицк Хенрy Wинстон. „Марвин L. Минскy (1927–2016)”. 
  2. ↑ Види овај интервју Архивирано 2007-11-14 на Wаyбацк Мацхине-у за више.
  3. ↑ Цларке, Артхур C.: "2001: А Спаце Одyссеy"
  4. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-14. Приступљено 2013-03-16. 
  5. ↑ http://www.extropy.org/directors.htm
  6. ↑ http://www.alcor.org/AboutAlcor/meetsciadvboard.html
  7. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-07. Приступљено 2013-03-16. 
  8. ↑ „Арцхиве цопy”. Архивирано из оригинала на датум 2006-06-30. Приступљено 2013-03-16. 

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Marvin_Minsky&oldid=42171696”