Магреб

Магреб (арап. المغرب العربي [ал-Маġриб ал-ʿАрабī]; понекад се такођер преводи као Могреб), регија Афричког континента која се налази сјеверно од Сахаре, а западно од Нила. Обухваћа западне земље Мароко, Западну Сахару (анектирао и окупирао Мароко), Алжир, Тунис, Либију и у мањем дијелу Мауританију. Назив потјече из арапске ријечи, а значи "западно".

Након завршетка леденог доба подручје на којем се данас налази Сахара осушило се и настала је пустиња. Због потешкоћа преласка пустиње додир између Магреба и супсахарске Африке је био крајње ограничен. Тако је било све до арапске експанзије и ширења ислама. Чак и тада је трговина била ограничена на скупе (али често профитабилне) караванске експедиције, којима се вршила трговина добара попут соли, злата, робова и бјелокости.

Култура Магреба врло је сложена, јер људи који живе на том подручју имају и афричке и средњоисточне коријене. Већина Магребљана су муслимани који говоре арапским или берберским језиком, неки су претежно афричког подријетла. У великим обалним градовима већином живе становници француског, шпањолског, талијанског и турског подријетла, које су овдје у бројној количини населили корсари. Арапски дијалекти Магреба дијеле много заједничких карактеристика (попут првог лица једнине у презенту на н-) које су их одвојиле од дијалеката Средњег истока и већином од Египта. Берберски језици готово се искључиво говоре у Магребу, а у почетку су се говорили диљем њега. Магреб увелике дијели заједничку кулинарску традицију. Доиста, Хабиб Боургуиба је шаљиво одредио Магреб као дио сјеверне Африке гдје је кускус основна храна.

Унија Арапског Магреба (фр. L'Union du Maghreb Arabe) је настојање за координацијом политичких и економских послова широм регије. Неслагања међу њезиним чланицама и сигурносни проблеми у Алжиру представљали су озбиљне сметње.

Западни исламски свијет (сјеверозападна Африка) разликује се од Машрека или источног исламског свијета (Средњи исток). Дословно означава "вријеме и мјесто заласка сунца – запад". За своје арапске освајаче регија је била "оток запада" (јазират ал-Маġриб), земља између "мора пијеска" (Сахаре) и Средоземног мора. Традиционално укључује Мароко, Алжир, Тунис и Триполитанију (у Либији). Недавно су неки извори одређивали Мауританију као дио регије Магреба.

Модерни територији Магреба

Средњовјековне регије Магреба

Повијест

У почетку је Магреб био насељен "бијелим" кромањоидима (Иберомаурусиани) на сјеверу и "црним" народима у Сахари. Касније су око 8000. пне. ондје стигли с истока "бијели" говорници сјеверних афроазијатских језика попут Бербера истовремено с појавом капсијске културе.

Многе луке дуж обале Магреба заузели су Феничани, посебице Картажани. Поразом Картаге многе су луке дошле под власт Рима, који је напосљетку преузео надзор над читавом регијом Магреба сјеверно од планине Атлас осим над неким највишим планинским регијама попут мароканског Рифа.

Арапи су досегли Магреб у вријеме Омејида, али је њихова контрола над њиме била прилично слаба. Различите исламске "херезе" попут Абасида и шиита, које су прихватили неки Бербери, убрзо су збацили калифатову контролу у име својих интерпретација ислама. Арапски језик тек се касније у 1100-има раширио као посљедица инвазије Бану Хилала (отпустили су га, иронично, берберски Фатимиди ради кажњавања због изневјерења зиридских клијената). Кроз то раздобље Магреб је варирао између повременог јединства (као под влашћу Алмохада, те кратко под Хафсидима) и уобичајеније подјеле на три државе које су грубо одговарале модерном Мароку, западном и источном Алжиру и Тунису.

Након средњега вијека подручје се готово цијело налазило под контролом Отоманског Царства осим Марока. Након 19. стољећа Магреб су колонизирале Француска, Шпањолска и касније Италија.

Повезано