24. 5.

24. мај/свибањ (24. 5.) је 144. дан године по грегоријанском календару (145. у пријеступној години). До краја године има још 221 дан.

• 1822.. - Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пићинће, Еквадор постао независан од Шпаније.
• 1844. — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 километара, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“.
• 1883. — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку.
• 1926. — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946.
• 1941. — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британски бојни крсташ „Худ“. Од 1.422 морнара преживела три.
• 1956. — Одржана прво натјецање за Пјесму Еуровизије.
• 1964. — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи.
• 1968. — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу.
• 1981. — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба.
• 1982. — У иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.
• 1992. —.
  • Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма.
  • Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.
• 1993. —.
  • Еритреја стекла независност од Етиопије после 30 година грађанског рата.
  • На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти.
• 1994. — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи.
• 2000. —.
  • Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула.
  • Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир.
  • Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине.
• 2001. — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму.
• 2002. — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.
• 2004. — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.

.

• 1544. — Вилијам Гилберт, енглески лекар и физичар. (†1603.).
• 1686. — Габриел Фаренхајт, немачки физичар. (†1736.).
• 1743. — Жан Пол Мара, француски лекар и новинар.
• 1819. — Александрина Викторија, британска принцеза.
• 1899. — Бранислав Којић, српски архитекта.
• 1899. — Сузанне Ленглен, некадашња француска тенисерка. († 1938.).
• 1905. — Михаил Шолохов, совјетски књижевник и добитник Нобелове награде.
• 1914. — Георге Табори, мађарски драматичар и режисер.
• 1933. — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (†2000.).
• 1938. — Михаило "Миша" Јанкетић, српски глумац.
• 1940. — Јосепх Бродскy, руско-амерички пјесник и добитник Нобелове награде.
• 1941. — Боб Дyлан, амерички пјевач.
• 1944. — Патти ЛаБелле, америчка пјевачица.
• 1945. — Присцилла Преслеy, америчка глумица и супруга Елвиса Преслеyа.
• 1946. — Тансу Çиллер, турска политичарка.
• 1953. — Алфред Молина, британски глумац шпанско-италијанског поријекла.
• 1960. — Кристин Сцотт Тхомас, енглеска глумица.
• 1962. — Селим Арнаут, босански писац.
• 1966. — Éриц Цантона, француски ногометаш и глумац.
• 1972. — Грег Берланти, амерички продуцент и сценариста.
• 1973. — Владимíр Шмицер, чешки ногометаш.
• 1973. — Драган Бајић, босанскохерцеговачки и српски кошаркашки тренер и кошаркаш.
• 1984. — Вид Кавтичник, словенски рукометаш.
• 1987. — Фабио Фогнини, талијански тенисер.
• 1990. — Дарио Мариновић, хрватски је играч малог ногомета.

.

• 1543. — Никола Коперник, пољски астроном.
• 1825. — Матија Петар Катанчић, хрватски књижевник, латинист, свеучилишни професор поетике, археологије и нумизматике те књижнички кустос (* 1750.).
• 1954. — Владимир Бецић, хрватски сликар (* 1886.).
• 1974. — Дуке Еллингтон, амерички пијанист, диригент и композитор јазз музике.
• 1981. — Хаиме Ролдос Агилера, председник Еквадора.
• 1995. — Џејмс Харолд Вилсон, енглески државник и публициста.
• 2002. — Емир Драгуљ, босанскохерцеговачки сликар и графичар (* 1939.).
• 2017. — Лукијан (Владулов), патријарх осјечкопољски и барањски Српске православне цркве (* 1933.).

• Српска православна црква слави:.
  • Светог Кирила и Методија - словенски апостоли и просветитељи, творци њиховог првог писма глагољице.
  • Свештеномученика Мокија.
  • Светог Никодима - архиепископа пећког

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар