12. 6.

12. липња (12. 6.) је 163. дан године по грегоријанском календару (164. у пријеступној години). До краја године има још 202 дана.

• 1667. — Жан Батист Дени, лекар Луја XIV, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце.
• 1683. — Турска војска почела другу опсаду Беча.
• 1691. — Ахмед II на турском престолу наследио султана Сулејмана II у веома тешким приликама за царство.
• 1798. — У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео острво Малта.
• 1848. — Мађарска војска напала Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године.
• 1849. — Мађари топовима с Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића.
• 1898. — Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо прогласио, уз подршку САД, независност Филипина.
• 1900. — Немачки Рајхстаг усвојио закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету.
• 1917. — Грчки краљ Константин I абдицирао у корист старијег сина, принца Александра.
• 1934. — Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије.
• 1936. — На Малом Калемегдану у Београду отворен Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња.
• 1964. — Нелсон Мандела, Волтер Сисулу и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију.
• 1976. — У државном удару у Уругвају оборен председник Хуан Бордабери и почела је деветогодишња војна диктатура.
• 1987. — Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса осуђен на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине.
• 1988. — У Бангладешу избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија.
• 1991. — Борис Јељцин изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи.
• 1993. — Амерички авиони бомбардовали главни град Сомалије Могадишу у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида.
• 1999. — На Косову почело размештање међународних безбедносних снага, на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
• 2001. — Македонија поништила признање Тајвана, који је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином.
• 2001. - Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на уветно пуштање, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији.
• 2003. — Савет безбедности УН усвојио резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће држављана САД од Међународног кривичног суда.

.

• 1807. — Анте Кузманић, хрватски лијечник, публицист, препородитељ († 1879.).
• 1827. — Јоханна Спyри, швицарска књижевница (Хеиди).
• 1890. — Егон Сцхиеле, аустријски сликар и графичар († 1918.).
• 1890. — Иво Бадалић, хрватски глумац и редатељ († 1937.).
• 1892. — Дјуна Барнес, америчка књижевница († 1982.).
• 1897. — Антхонy Роберт Еден, британски политичар († 1977.).
• 1911. — Милован Ђилас, југославенски политичар, књижевник и дисидент.
• 1924. — Георге Х. W. Бусх, амерички политичар и државник.
• 1928. — Виц Дамоне, амерички пјевач.
• 1929. — Бригид Бропхy, британска списатељица.
• 1929. — Анне Франк, жртва холокауста (Дневник Анне Франк).
• 1941. — Цхицк Цореа, амерички јазз пијанист и складатељ.
• 1959. — Јуан Антонио Сан Епифанио, умировљени шпањолски кошаркаш.
• 1969. — Елвис Брајковић, бивши хрватски ногометаш.
• 1937. — Билл Цосбy, амерички глумац и забављач.
• 1948. — Иан МцЕwан, британски књижевник.
• 1974. — Флáвио Цонцеиçãо, умировљени бразилски ногометаш.
• 1979. — Диего Милито, аргентински ногометаш.
• 1979. — Феликс Којадиновић, босанскохерцеговачки и српски кошаркаш.
• 1979. — Áлеx Мумбрú, шпањолски кошаркаш.
• 1981. — Адриана Лима, бразилски и српски модел.
• 1982. — Марко Поповић, хрватски професионални кошаркаш.
• 1984. — Млађан Јановић, црногорски ватерполист.
• 1986. — Сергио Родрíгуез, шпањолски кошаркаш.
• 1992. — Пхилиппе Цоутинхо, бразилски ногометаш.

.

• 1759. — Вилијам Колинс, енглески лирски песник.
• 1828. — Жак Александар Бернар Лористон, француски маршал и дипломата. (* 1768).
• 1912. — Фрéдéриц Пассy, француски хуманист (* 1822.).
• 1918. — Драгутин Лерман, хрватски истраживач и путописац (* 1863.).
• 1936. — Карл Краус, аустријски прозаист, публицист и драматик (* 1874.).
• 1995. — Артуро Бенедети Микеланђели, италијански пијанист.
• 2003. — Грегорy Пецк, амерички филмски глумац (* 1916.).
• 2008. — Лука Ритз, загребачки матурант (* 1990.).
• 2012. — Хенрy Хилл, бивши амерички гангстер (* 1943).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Преподобног Исакија исповедника.
  • Свету Макрину

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар