1722

Ово је чланак о години 1722.

Година 1722 (MDCCXXII) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по јулијанском календару.

• 9. 1. - Размена принцеза на Острву фазана: француска Лоуисе-Éлисабетх (12), која се 20-тог удаје за шпанског престолонаследника Лоуиса (влада 1724) и шпанска Мариана Вицториа (4), заручница будућег Лоуиса XV (али враћена кући 1725).

• 4. 2. (24. 1. по ј.к.) - Реформе Петра Великог: указом успостављена Табела рангова - 14 класа војне, цивилне и дворске службе.
• 10. 2. - Пират Бартхоломеw Робертс страдао у окршају са британском морнарицом код обале дан. Габона.

• 8. 3. - Битка код Гулнабада у којој афганистански Паштуни под водством Махмуда Хотакија наносе одлучујући пораз снагама перзијских Сафавида - слиједи Опсада Исфахана (до октобра).
• 26. 3. - Камен-темељац за Краљевску пруску фабрику пушака у Потсдаму (од 1850. у Спандау, крај 1919).

• 5. 4. - Низоземски истраживач Јакоб Роггевеен постаје први Европљанин који ће открити Ускршњи Оток, затим картира још неколико пацифичких отока (сљедећи посјетитељи У. о. су Шпањолци 1770).
• 11. 4. - Дукал Млетачког сената против далматинског епископа Стефана Љубибратића - одлази у аустријску Лику. С изузетком Симеона Кончаревића (1751-53), у Далмацији неће бити православног епископа до 1810.
• 25. 4. - Папа Иноцент XIII. прогласио светог Изидора Севиљског за црквеног научитеља.
• пролеће - Секретар митрополита Мојсија донео из Русије 70 граматика Мелетија Смотрицког, 10 примерака Поликарповљевог тројезичног речника и 400 примерака буквара (митрополит је молио цара Петра за књиге и учитеље, аустријске власти ће 1727. забранити уношење књига из Русије).^[1]
• 9. 5. - Завршени избори у V. Британији: Виговци појачали већину, мада им је популарност опала. Двопартијски систем је обновљен у Британији тек 1780-их. Овог прољећа је планирана побуна јакобита, → Аттербурyјева урота.
• 22. 5. - Пивара Панчево почиње с радом, најстарија у овом делу Европе (отишла у стечај 2008).
• 26. 5. - Ла Ноувелле-Орлéанс постаје главни град Француске Лујзијане, уместо Билоxија (већ у септембру га погађа ураган). Друге активности Француза у Северној Америци: Јеан-Баптисте Бéнард де ла Харпе пронашао "Малу стијену" на ријеци Аркансас, данашњи Литтле Роцк. Други рат између Француза и Натцхеза у дан. држави Мисисипи.
• 27. 5. (16. 5. по ј.к.) - Основан Малоруски колегиј уместо "приказа" и уместо хетмана (Иван Скоропадски умире у јулу) - Украјина практично губи административну аутономију.
• 28. 5. - Марсејска куга: пошто се болест поново јавила у априлу, већници се заклињу да ће слушати мису у једном самостану и прилагати свећу од четири фунте (поштовано до Револуције и од 1877).

• 1. 6. - Бечка дијецеза постаје архидијецеза, на столици је Сигисмунд вон Коллонитз (до 1751). Цар Карло VI је 9-ог добио од папе инвеституру за Напуљско краљевство.
• 2. 6. (22. 5. по ј.к.) - Одговарајући на молбу митрополита Мојсија, Петар Велики наређује да се "српским црквама пошље одејања и књига и да се за наставнике упуте међу Србе два кијевска васпитаника" (Максим Суворов стигао 1726)^[2]. Ове године је исплаћена и сума за Цетињски манастир, а следећи пут тек 1743.^[3]
• 13. 6. - Роггевеен код Самое.
• 15. 6. - Версајски дворац поново постаје седиште француске владе, јер се Парижани понашају превише слободно.
• 16. 6. - Умро Марц'Антонио Зондадари, велики мајстор Малтешког реда, наследиће га Антóнио Маноел де Вилхена (до 1736).
• 16. 6. - Умро Јохн Цхурцхилл, 1. војвода од Марлбороугха, удова војвоткиња довршава палачу Бленхеим.
• 20. 6. - Угарски сабор прихваћа Прагматичку санкцију о насљеђивању хабсбуршког пријестоља у женској лози (Хрватска прагматичка санкција је донесена још 1712).

• 18. 7. - Први руско-перзијски рат: руски цар Петар Велики, уплашен могућношћу да Османско Царство искористи сафавидски колапс и прошири своју територију на исток, објављује рат Перзији како би освојио подручја око Каспијског језера.
• 25. 7. - I формално почиње тзв. Думмеров рат између новоенглеских колонија и конфедерације Wабанаки, помогнуте Французима (до 1725).

• 12. 8. - Умро млетачки дужд Гиованни II Цорнер, за новог ће бити изабран Алвисе III Моцениго (до 1732).

• 3. 9. (23. 8. по ј.к.) - Кан Дербента, "врата Персије", понудио кључеве града Петру Великом - кампања се ипак не може наставити ове године због губитка залиха. У ово време је и грузински владар Вахтанг VI напредовао до Ганџе на истоку Азербејџана, али се и он убрзо вратио.
• 9. 9. - Саадат Али Кхан I је именован за могулског гувернера Оудха у северној Индији: Држава Оудх ће постојати 1732-1856.
• септембар - Устанак у централној Славонији: поданици грофа Цараффе се окупили и створили "божију војску" - у Славонији су тешке социјално-економске и верске прилике, има доста бандитизма.^[4]
• 19. 9. (8. 9. по ј.к.) - Црквено-народни сабор у Петроварадинском шанцу: одлучено да Срби из старих и нових хабсбуршких поседа имају једног архиепископа. Београдски Мојсије изабран за коадјутора оболелог карловачког Викентија - али двор се противи уједињењу митрополија.^[5][6]
• 22. 9. - Куга у Марсеју је престала, али је у Авињону наређен последњи карантин - болест и овде пролази до краја године.

• 5. 10. - Баварски насљедник Карло се жени аустријском надвојвоткињом Маријом Амалијом - мада је обећао да ће поштовати Прагматичку санкцију, биће свети римски цар 1742-45.
• 23. 10. - Опсада Исфахана: сафавидски шах Султан Хусеин се предаје и абдицира у корист Махмуда Хотака, који два дана касније улази у град - шах до 1725. (→ Хотакијска Монархија).
• 25. 10. - Крунидба Лоуиса XV у Реимсу, али још увијек је премлад да сам влада.
• новембар - Наредбом Петра Великог, у Астрахану основана Каспијска флотила.
• 8. 12. (27. 11. по ј.к.) - Умро архиепископ Стефан Јаворски, предсједник руског Светог правитељствујушчег синода - практички га води Феофан Прокопович.
• просинац - У Аустријској Низоземској основана Остендска компанија за трговину са Истоком (укинута 1731. под британским утјецајем).
• 27. 12. - Умире кинески qинговски Цар Кангxи након 61 године на пријестољу. Седам дана касније насљеђује га Цар Yонзхенг ("Хармонична правда", до 1735).

• 1722-26 - Први "Швапски влак" (Сцхwабензуг), досељавање Немаца у Банат. Гувернер гроф Мерцy је населио 46 немачких села.^[7]
• 1722/23 - Централизација вишег судства у Угарској: новоосновани Бански стол, као прва инстанција, подложен је вишим судским инстанцијама за Угарску.^[8]
• Дворски ратни савет и Дворска комора се споразумели да се војне границе дуж Саве, Тисе, Мориша и Подунавска у Срему и Бачкој задрже у постојећем облику, али да се граничари опорезују - контрибуција је већа него у Хрватској граници.^[9]
• 1722-24 - Буна у околици млетачких Сплита и Задра, након што је прошле године повећана траварина на испашу.^[10]
• 1722-23 - На градњи нишке тврђави ради "мравињак" људи из 14 румелијских санџака. Мехмед-ага Нишлија иде ове године као елчија у Русију, где се разговара о подели Ирана^[11]
• Подигнута Црква Светог Николе у Нишу (претворена у џамију 1737. и опет у цркву 1878)^[12].
• Црква светих Апостола Пећке патријаршије добила нов иконостас.^[13]
• Велики пожар у манастиру Хиландар.
• "Удар на село Трњине" - пјесма у псеудо-Његошевом "Огледалу српском II".^[14]
• Ангажирани шведски, холандски и хамбуршки мајстори да унаприједе градњу бродова у Хрватској.^[15]
• Корушка обитељ Кулмер добила хрватски индигенат.
• Орбиново "Краљевство Славена" преведено на руски.
• Даниел Дефое: Молл Фландерс.
• Јоханн Себастиан Бацх: "Добро темперирани клавир", први део (други 1742).
• Wиллем 'с Гравесанде експериментално открио кинетичку енергију.
• Јеан-Пхилиппе Рамеау објавио Траитé де л'хармоние рéдуите à сес принципес натурелс.
• Моравска црква: мала група скривених протестаната одлази из Моравске у Горњу Лужицу, оснивају село Херрнхут.
• У британску службу ушла мускета Броwн Бесс - до 1838, а код урођеника и до 1870-тих.
• Основана трговачка постаја Осwего у британској колонији Неw Yорк.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1722.

• 24. 2. - Јохн Бургоyне, британски генерал, писац († 1792)
• 12. 4. - Пиетро Нардини, композитор, виолиниста († 1793)
• 1. 7. - Василиј Долгоруков-Кримски, руски генерал († 1782)
• 23. 7. - Анне-Цатхерине де Лигнивилле Хелвéтиус, домаћица салона († 1800)
• 27. 9. - Самуел Адамс, амерички државник († 1803)
• 3. 10. - Јоханн Хеинрицх Тисцхбеин, сликар († 1789)
• 8. 12. - Григориј Сковорода, украјински филозоф († 1794)
• Петар Троило Сермаге, генерал, хрватски племић († 1771)
• Паисиј Хилендарски, бугарски монах, препородитељ, светац († 1773)
• ц. Ахмад Схах Дуррани, оснивач Афганистана († 1772)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1722.

• 10. 2. - Бартхоломеw Робертс, велшки пират (* 1682)
• 16. 6. - Марц'Антонио Зондадари, Велики мајстор Малтешких витезова (* 1658)
• 27. 6. - Јохн Цхурцхилл, 1. војвода од Марлбороугха (* 1650)
• 8. 12. - Елизабета Шарлота од Фалачке, орлеанска војвоткиња, списатељица (* 1652)
• 20. 12. - Кангxи, кинески цар (* 1654; вл. 1661-1722)
• Јован Поповић Текелија, хабсбуршки официр (* ца. 1665)

Литература

• Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
• Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

1722 на Wикимедијиној остави