1452
Изглед
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 14. вијек – 15. вијек – 16. вијек |
Деценија: | 1420-е 1430-е 1440-е – 1450-е – 1460-е 1470-е 1480-е |
Године: | 1449 1450 1451 – 1452 – 1453 1454 1455 |
Грегоријански | 1452. (MCDLII) |
Аб урбе цондита | 2205. |
Исламски | 855–856. |
Ирански | 830–831. |
Хебрејски | 5212–5213. |
Бизантски | 6960–6961. |
Коптски | 1168–1169. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1507–1508. |
• Схака Самват | 1374–1375. |
• Кали Yуга | 4553–4554. |
Кинески | |
• Континуално | 4088–4089. |
• 60 година | Yанг Вода Мајмун (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11452. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1452 (MCDLII) била је пријеступна година која почиње у суботу (1. 1. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Јануар/Сијечањ
- јануар - Султанов изасланик посредује између Дубровника и Стјепана Вукчића Косаче - Стјепан пристао на повратак Конавала Дубровнику, али борбе се настављају.
- Фебруар/Вељача
- фебруар - Стефаница Црнојевић се у Котору заклео на верност Млетачкој Републици за шта је проглашен војводом.
- Луштица, Богдашићи и Љешевићи признали млетачку власт 9. 2.
- Стефаница са својим војницима и которским Власима опустошио Грбаљ, тридесеторица покретача побуне из 1448. обешена у Котору, њихови синови и други осуђени 3. 3. на трајно изгнанство.
- I Паштровићи се повиновали млетачкој власти.
- Алтоман, војвода Деспота Ђурђа, стиже у Зету - Стефаница му разбио војску (ипак остао без Жабљака).
- Март/Ожујак
- 5. 3. - Сабор Ладислављевих земаља у Бечу тражи да он буде отпуштен из старатељства цара Фридриха III. - он то одбија уз папину подршку.
- март - Фридрих III, цар Светог римског царства је последњи крунисан у Риму.
- + Одметнути Стјепанов син Владислав осваја већи део Хума уз помоћ савезника (Дубровник, Иваниш Влатковић, Петар Војсалић) - заузео и главни очев град Благај.
- Април/Травањ
- 27. 4. - Јиржи Подјебрадски изабран за губернатора чешког краљевства до пунолетства краља Ладислава.
- Мај/Свибањ
- 18. 5. - Борсо д'Есте потврђен од цара Фридриха за војводу Ферраре.
- Јун/Липањ
- липањ - Погубљени бизантски посланици султану[1].
- 18. 6. - Папа Никола V. издао булу Дум Диверсас којом даје португалском краљу Афонсу V право да поробљава "Сарацене и пагане".
- Јул/Српањ
- јул - Млечани скршили отпор у Луштици због рушења солана, неки беже у Конавле.
- 22. 7. - По предању, браћа Моришићи на хриди у Рисанском заливу пронашли слику Госпе; на том месту ће Пераштани саградити храм Госпа од Шкрпјела (првобитно православна црква).
- српањ, крајем - Улрих II Цељски и Улрик Еизингер започињу рат против Фридриха опсадом "Орта на Моравском пољу"[2].
- Август/Коловоз
- 28. 8. - Два Улриха напали Бечко Ново Мјесто у коме се налази Фридрих III.
- 31. 8. - Султан Мехмед II изградио утврђење Румелихисар у припреми за Опсаду Цариграда[3].
- Септембар/Рујан
- 4. 9. - Фридрих предао младог Ладислава Улриху Цељском који га доводи у Беч 13. 9..
- 14. 9. - Стефаница Црнојевић разбио војску деспотовог шурака Томе Кантакузина у којој је било и турских одреда - Црнојевић затим под млетачком заставом осваја Горњу Зету.
- Октобар/Листопад
- октобар - Тесалски намесник Турахан-бег по четври пут упао на Пелопонез, како владари Морејске Деспотовине не би могли помоћи брату.
- + Стогодишњи рат: Џон Талбот, први ерл од Шрузберија ("Енглески Ахил") се искрцао у Аквитанији и накратко је повратио Енглеској.
- октобар, крајем - Стјепан Вукчић пустио Ивана Црнојевића, Стефановог сина, у Венецију (ослобађање сина је важан разлог пристајања старијег Црнојевића уз Млетке).
- Новембар/Студени
- 25. 11. - Млетачки брод потопљен паљбом са Румелихисара, посада заробљена (два брода успела проћи до Цариграда 10. 11.)[3].
- Децембар/Просинац
- 12. 12. - Нереди у Цариграду након споразума о унији латинске и православне цркве и заједничке службе у Аја Софији[3].
- децембар - Турски одред долази у помоћ Стјепану Вукчићу - нападнут Владислављев град Нови код Горице, борбе трају до фебруара.
- просинац '52 или сијечањ '53 - Јанош Хуњади постаје врховним капетаном Угарске, умјесто губернатором.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Гутенберг почиње са штампањем Библије.
- Португалски морепловац Диого де Теиве открио западна азорска острва Флорес и Цорво (назвао их је "Цветна острва").
- Наставља се сукоб бургундског војводе Филипа Доброг и града Гента.
- Албертијева Де Ре Аедифицаториа ("О уметности градње").
- Први пут споменут Љубушки.
- Косача предао Макарску Млечанима.
- У манастиру Пречиста Крајинска на Скадарском језеру налази се унијатски прелат грчког порекла Сава.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 14. 2. - Пандолфо Петруцци, владар Сијене († 1512)
- 10. 3. - Фердинанд II. Арагонски († 1516)
- 15. 4. - Леонардо Да Винци, уметник и проналазач († 1519)
- 27. 7. - Лудовицо Сфорза, милански војвода († 1508)
- 21. 9. - Гироламо Савонарола, верски реформатор († 1498)
- 2. 10. - Рицхард III, краљ Енглеске († 1485)
- 10. 12. - Јоханнес Стöффлер, математичар, астроном итд. († 1531)
Смрти
[уреди | уреди извор]- ? - Никола Радаков, златар из Бара
- 10. 2. - Швитригаила, велики кнез Литваније (* ца. 1370)
- Ли Цхангqи, кинески писац (* 1376)
- Цириацо Пиззецолли, италијански хуманист (* 1391)
- ? Плетон, грчки неоплатоничар (* ца. 1355)
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио други. Треће доба: Владање краљева из разних породица (1301-1526). Друга књига: Од губитка Далмације до Матије Корвина (1409-1457) (арцхиве.орг)
- Владимир Ћоровић, Хисторија Босне
- Група аутора, Историја Црне Горе