žioka

• IPA: /ʒîoka/
• Hifenacija: ži‧o‧ka

žȉoka f (ćirilica жи̏ока)

Kategorije:

kol.

Oblici:

1. žȉōka, žȉoka ^[1]
2. žȉoka Novo Miloševo ^[1]
3. žȉōka Kukujevci Melenci ^{[2] [1]}
4. žȉoka ^[1]
5. žȉoka Taraš ^[1]

Značenja:

1. Drvena gredica na koju se oslanja trščani krov. ^[1]
2. Bočni stub na lotrama u koji su užlebljene poprečne prečage, karve. ^[1]

Primeri:

1. Sleme napukne i pocecne, iz pomerenih greda cepke se izvale, zabat se ugne k unutra, kibla nagne k napolje, a u rogove, pajante, žioke i letve ljuto zagrize crvotočac. ^[3] Stapar ^[1]
2. Pȓvo se mȅćala dŕva na dvȃ mètera jèdno òd drugoga, glàvna dŕva. Ȍnda se plȕs tȍga mȅćalo prȇko — tȏ smo nazívali žȉōkama. Tȏ je dȑžālo tr̀sku. Tȏ je bílo zàkīvano sa dr̀veni klȉnovi, tvŕdog dȑveta. Nà tē žȉōke se stȁvljala tr̀ska. ^[2] Bačko Gradište Morović Sremska Rača Sot Kukujevci Martinci Sombor Lalić Gospođinci Bačka Palanka ^[1]
3. Nije stavio žioke na šupu pa mu se krov naklonuo na zabat. Begeč ^[1]
4. Žȉōka kòja povèzīva svȅ rȍgove. ^[2] Melenci ^[1]
5. Tȏ su nȅke žȉoke bíle kòje su spájale... tȏ da bȕde čvȑšća, tȋ rȍgovi. Subotica Kać Begeč ^[1]
6. Tȏ su tȇ žȉoke, na prímer, žȉoke si mètijo i kad si prȁvijo dr̀venu ȍgradu, te žȉoke tȏ su dùgačke, na čègā si zakívo tȃ léca. Subotica Martonoš Turija Novo Miloševo Lovra ^[1]

Sinonimi:

1. greda, mačka, koza, štafla, gredica, čamica ^[1]
2. vetrenjak ^[1]
3. pajanta ^[1]
4. venčanica ^[1]
5. kosnik ^[1]
6. baskija ^[1]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

• „žioka” u Hrvatskom jezičnom portalu