čopor
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /t͡ʃôpor/
- Hifenacija: čo‧por
Imenica
[uredi]čȍpor m (ćirilica чо̏пор)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Stoka se čuva u „čoporima”, osim konja koji se čuvaju u „ergelama”. [2] [1]
- Bilo je u selu devet domaćinstava koja su imala „čopore” od po 300 ovaca i čuvali ih svaki za sebe. [3] Jarkovac [1]
- Ȍde ȕ Srēm, nàšo tȁmo bògatu, ȉma stȏ lȃnaca zèmlje, sàlāš, jedìnica, nȇma dèce, ȉma čȍpōr ováca, ȉma svȅ. [4] [5] [6] Đala Sremska Mitrovica Zmajevo Gospođinci Šajkaš Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Zrenjanin [1]
- Stȏ komádā ovácā, stȏ komádā svínjā, čȍpor kónja — sȁmo pȅ[t]-šȇs komádā. Bačinci [1]
- Ȉmam céli čȍpor čuščíća. Srpska Crnja [1]
- Tȗ su tȅrali čȍpore s mȃrvom, te su pòili. [7] [8] [9] [5] [6] [10] Boka Jamena Morović Sremska Rača Višnjićevo Gibarac Molovin Sot Kukujevci Martinci Erdevik Vizić Martinci Ležimir Sviloš Čerević Šuljam Jazak Klenak Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Vrdnik Sremska Kamenica Grabovci Bukovac Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Karlovčić Kupinovo Golubinci Inđija Krčedin Vojka Novi Slankamen Boljevci Batajnica Belegiš Surčin Deronje Gospođinci Tovariševo Kać Bačka Palanka Begeč Futog Đala Sanad Mokrin Kikinda Itebej Međa Taraš Zrenjanin Perlez Farkaždin Opovo Crepaja Jasenovo [1]
- Ìdu mòmci, skȕpe se òni u čȍporu, pa sȁd ìdu gde ȉma dèvojāka, pa će da ih polívaju. Kula [1]
- Ȉma čȍpor ováca. Đala [1]
- Pred našu kuću svaki dan ima ceo čopor deca. Jasenovo Bačinci Taraš [1]
Deklinacija
[uredi] deklinacija imenice čopor
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | čopor | čopori |
| genitiv | čopora | čopora |
| dativ | čoporu | čoporima |
| akuzativ | čopor | čopore |
| vokativ | čoporu / čopore | čopori |
| lokativ | čoporu | čoporima |
| instrumental | čoporom | čoporima |
Reference
[uredi]- „čopor” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 84.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 103.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 149.
- ↑ 5,0 5,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 95, 101. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 6,0 6,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 110. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 338, 341.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 18, 20, 150, 423, 452.