ručati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /rǔːt͡ʃati/
Hifenacija: ru‧ča‧ti

Glagol

rúčati (ćirilica ру́чати) svrš. i nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

rȗčam ^[1]
rūčȁti, rúčati ^[1]

Značenja:

Primeri:

Kad dȏđem, jȃ zàkuvam sȕpu i tàko rȗčamo. Bačinci ^[1]
I ȍnda sȅdnēmo pa rȗčamo, i kad òdūžimo rúčak, mi òpēt na kòpānje — do dȍveče. ^[2] ^[3] ^[4] Mokrin Laćarak Šimanovci Gospođinci Novo Miloševo Itebej Kumane Zrenjanin Aradac Vršac Jasenovo Senpeter ^[1]
Kad òni dȏđu kȕći, ȍnda se sàmo òperu i rúčaju jel vèčeraju. Begeč ^[1]
Ne mȍž da rȗčate. Kruščica ^[1]

Sinonimi:

užinati ^[1]

Izrazi:

Ne može daruča, ne daju/dadu mu prednjaci ("u obraćanju detetu koje ne može da jede glavni obrok jer je nešto prethodno pojelo"). Mokrin ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola ručati

Infinitiv: ručati		Glagolski prilog sadašnji: rúčajūći		Glagolski prilog prošli: ručavši		Glagolska imenica: rúčānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ručam	ručaš	ruča	ručamo	ručate	ručaju
Budućnost	Futur I.	ručat ću¹ ručaću	ručat ćeš¹ ručaćeš	ručat će¹ ručaće	ručat ćemo¹ ručaćemo	ručat ćete¹ ručaćete	ručat će¹ ručaće
Budućnost	Futur II.	budem ručao²	budeš ručao²	bude ručao²	budemo ručali²	budete ručali²	budu ručali²
Prošlost	Perfekt	ručao² sam	ručao² si	ručao² je	ručali² smo	ručali² ste	ručali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam ručao²	bio si ručao²	bio je ručao²	bili smo ručali²	bili ste ručali²	bili su ručali²
	Aorist	ručah
	Imperfekt	ručah	ručaše	ručaše	ručasmo	ručaste	ručahu
Kondicional I.		ručao² bih	ručao² bi	ručao² bi	ručali² bismo	ručali² biste	ručali² bi
Kondicional II.		bio bih ručao²	bio bi ručao²	bio bi ručao²	bili bismo ručali²	bili biste ručali²	bili bi ručali²
Imperativ		-	ručaj	-	ručajmo	ručajte	-
Glagolski pridjev radni		ručao m. / ručala f. / ručalo n			ručali m. / ručale f. / ručala n
Glagolski pridjev trpni		ručan m. / ručana f. / ručano n			ručani m. / ručane f. / ručana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„ručati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 317.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 126, 127, 138, 152, 161.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 317.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-3] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-4] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 117, 126, 127, 138, 152, 161.

[1]

[2]

[3]

[4]